VERSKA NASTAVA – PRAVOSLAVNI KATIHIZIS

Postavljeno dana 24.09.2015.

Ciljevi verske nastave, kao izbornog predmeta, u okviru srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i verskih zajednica koje žive i delaju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Pritom upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filosofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.

Razred:	Prvi
Nedeljni fond časova:	1 čas
Godišnji fond časova:	37 časova

TEMA (nastavne jedinice)	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
I – UVOD 1. Uvodni čas, 2. Ponavljanje ključnih pojmova i sadržaja obrađenih u osnovnoj školi	• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom školovanju.	• moći da sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 1. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • moći da uoči kakvo predznanje ima iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom ciklusu školovanja; • biti motivisan da pohađa časove pravoslavnog katihizisa.	• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Međusobno upoznavanje učenika; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o ličnosnom Bogu, čoveku, Crkvi, Liturgiji.	Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo da stalno ima na umu da je katiheza svedočenje Istine, propoved Istine i uvođenje u Istinu kroz Crkvu kao zajednicu ljubavi. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Nastava se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (35 časova) • praktična nastava (2 časa) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici; • Praktična nastava se realizuje u crkvi – učešćem u liturgijskom sabranju; Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave • Uvodne časove trebalo bi osmisliti tako da doprinesu međusobnom upoznavanju učenika, upoznavanju učenika s ciljevima, ishodima, nastavnim sadržajima, ali i tako da nastavnik stekne početni uvid u to kakvim predznanjima i stavovima iz područja Pravoslavnog katihizisa, grupa raspolaže. • Realizacija programa trebalo bi da se odvija u skladu s principima savremene aktivne nastave koja svojom dinamikom podstiče učenike na istraživački i problemski pristup sadržajima tema. U toku realizacije stavljati naglasak više na doživljajno i formativno, a manje na saznajno i informativno. • Kvalitet nastave se postiže kada se nastavni sadržaji realizuju u skladu sa savremenim pedagoškim zahtevima u pogledu upotrebe raznovrsnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava. • Imaući u vidu zahteve nastavnog programa i mogućnosti transponovanja nastavnog sadržaja u pedagoško didaktička rešenja, nastavnik bi trebalo da vodi računa i o psihološkim činiocima izvođenja nastave – uzrastu učenika, nivou psihofizičkog razvoja, interesovanjima, sklonostima, sposobnostima i motivaciji učenika. • U ostvarivanju savremene nastave nastavnik je izvor znanja, kreator, organizator i koordinator učeničkih aktivnosti u nastavnom procesu. • Nastava je uspešno realizovana ako je učenik spreman da Crkvu shvati kao prostor za ostvarivanje svoje ličnosti kroz zajedničarenje sa bližnjima i Trojičnim Bogom koji postaje izvor i punoća njegovog života. Evaluacija nastave Evaluaciju nastave (procenjivanje uspešnosti realizacije nastave i ostvarenosti zadataka i ishoda nastave) nastavnik će ostvariti na dva načina: • procenjivanjem reakcije učenika ili prikupljanjem komentara učenika putem anketnih evaluacionih listića; • proverom znanja koje učenici usvajaju na času i ispitivanjem stavova; Ocenjivanje Neposredno opisno ocenjivanje učenika može se vršiti kroz: • usmeno ispitivanje; • pismeno ispitivanje; • posmatranje ponašanja učenika; Broj časova predviđenih za obradu i sistematizaciju po temama: • Bog Otkrivenja (5 časova) • Vera, znanje i bogopoznanje (5 časova) • Hrišćanin – čovek Crkve (4 časa) • Sveto Pismo – knjiga Crkve (5 časova) • Hrišćanski život (5 časova) Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa.
II – BOG OTKRIVENJA 3. Tvorevina svedoči o Tvorcu 4. Čovek – bogotražitelj 5. Otkrivenje – poziv u zajednicu 6. Bog Otkrivenja – Sveta Trojica (biblijska svedočanstva) 7. Iz molitvenog bogoslovlja Crkve (sistematizacija teme)	• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je tvorevina delo ljubavi Božje, da nosi stvaralački pečat Božji, da nije slučajno nastala, niti je samobitna; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je Bog Ličnost; • Upoznati učenike da je čovek bogočežnjivo biće i da se Bog otkriva čoveku radi zajednice sa njim; • Pružiti učenicima znanje o biblijskim, svetootačkim i bogoslužbenim svedočanstvima da je Bog Sveta Trojica; • Omogućiti učenicima da steknu osnov za razumevanje postupnosti Otkrivenja Božjeg, kao i to da se Njegovo Otkrivenje i danas dešava, uočava, prepoznaje i doživljava u Crkvi.	• moći da navede neke od primera Otkrivenja Boga u Bibliji; • moći da razume i tumači značenje izraza homo religiosus; • moći da prepozna izraze vere u Svetu Trojicu u bogoslužbenim tekstovima; • moći da prepozna izraze vere u Boga kao Tvorca u bogoslužbenim tekstovima; • moći da razume da se Bog iz ljubavi otkriva čoveku, pozivajući ga u zajednicu; • biti podstaknut da neposrednije učestvuje u bogosluženju Crkve; • moći da promišlja o ličnoj odgovornosti u odnosu prema Bogu i bližnjima; • moći da razume da se Božje Otkrivenje dešava i danas u Crkvi i svetu; • moći da prosuđuje i prepoznaje svedočanstva vere u svom životu.	• Logosnost tvorevine (otkrivanje Boga kroz zakonitost, lepotu i sklad u tvorevini); • Bog ulazi u istoriju i otkriva se kao Ličnost (ikonomija Božja); • Čovek kao bogotražitelj; • Otkrivenje – poziv u zajednicu.
III – VERA, ZNANJE I BOGOPOZNANJE 8. Vera i poverenje 9. Vera u Starom i Novom Zavetu 10. Bog se poznaje ljubavlju 11. Vera i život (“Vera bez dela je mrtva…”) 12. Iz molitvenog bogoslovlja Crkve (sistematizacija teme)	• Osposobiti učenika za razlikovanje znanja koje se odnosi na predmete i poznanja ličnosti; • Ukazati učenicima da su vera i poverenje preduslovi svakog znanja; • Upoznati učenike sa primerima vere i poverenja u Boga biblijskih ličnosti; • Osposobiti učenike za razumevanje da je bogopoznanje u pravoslavnom iskustvu plod lične, slobodne zajednice čoveka s Bogom; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da se bogopoznanje kao lični doživljaj Hrista u Crkvi razlikuje od “znanja o Bogu”.	• moći da uvidi razliku između znanja koje se odnosi na stvari i poznanja koje se odnosi na ličnosti; • moći da prepozna da je vera slobodan izbor čoveka i da se svedoči ličnim životom; • moći da objasni da je bogopoznanje u pravoslavnom iskustvu plod lične, slobodne zajednice čoveka s Bogom; • moći da objasni da se verom živi kroz Liturgiju i podvig.	• Znanje o stvarima i poznanje ličnosti; • Prisustvo vere u naučnoj metodologiji i naučnim teorijama; • Vera u Starom i Novom Zavetu • Poznanje Boga kao ličnosti metodom ljubavi; • Vera bez dela je mrtva; • Sličnost između čovekopoznanja i bogopoznanja.
IV – HRIŠĆANIN – ČOVEK CRKVE 13. Čovek i zajednica 14. Crkva kao liturgijska zajednica (moja parohija) 15. Sveta Liturgija – punoća zajednice sa Bogom 16. Hrišćanin – čovek Crkve (sistematizacija teme)	• Razgovarati sa učenicima o čovekovoj potrebi da pripada zajednici i kako se pripadnost ostvaruje; • Osposobiti učenike za pravilno shvatanje pojma Crkve kao blagodatne zajednice Boga i vernih koja se ostvaruje u svetoj Liturgiji; • Ukazati učenicima da ne postoje hrišćani mimo Crkve; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je sveta Liturgija izvor spasenja jer se u njoj ostvaruje punoća zajednice sa Bogom.	• moći da uvidi da hrišćanin postoji prevashodno kao član konkretne liturgijske zajednice; • moći da opiše život parohijske zajednice; • moći u osnovnim crtama da objasni da se učešćem u liturgijskom sabranju stupa na put bogopoznanja; • moći da prodiskutuje o pravoslavnom shvatanju Crkve; • moći da shvati da hrišćanstvo podstiče čoveka na odgovoran život u zajednici.	• Crkva kao zajednica koja se projavljuje na Liturgiji; • Moja parohija; • Hrišćanin – čovek Crkve; • Sveta Liturgija – punoća zajednice sa Bogom.
V – SVETO PISMO – KNJIGA CRKVE 17. Nastanak i podela Svetog Pisma 18. Kanon i bogonadahnutost Svetog Pisma 19. Crkva kao mesto tumačenja i doživljaja Svetog Pisma i Svetog Predanja 20. Sveto Pismo – knjiga Crkve 21. Uticaj Svetog Pisma na kulturu i civilizaciju	• Upoznati učenike sa nastankom i podelom Svetog Pisma; • Predočiti učenicima da je Sveto Pismo bogonadnuta knjiga; • Upoznati učenike da je Sveto Pismo knjiga bogoslužbene zajednice (Starog i Novog Izrailja); • Omogućiti učenicima da pojme kontinuitet Božjeg Otkrivenja u Starom i Novom Zavetu; • Ukazati učenicima da je za pravilno tumačenje Svetog Pisma neophodna ukorenjenost u životu Crkve.	• moći da imenuje različite knjige Svetog Pisma; • moći da nabroji neke autore knjiga Svetog Pisma; • moći da istražuje Sveto Pismo koristeći skraćenice, podele na glave i stihove; • znati da se posebnost Svetog Pisma sadrži u bogonadahnutosti; • moći da prepozna karakter bogonadahnutosti Svetog Pisma kroz lično iskustvo nadahnjivanja Svetim Pismom; • moći da navede neke primere povezanosti Starog i Novog Zaveta; • moći da zaključi da je Sveto Pismo knjiga Crkve, a ne pojedinca.	• Nastanak i podela Svetog Pisma; • Kanon i bogonadahnutost Svetog Pisma; • Crkva kao mesto tumačenja i doživljaja Svetog Pisma i Svetog Predanja; • Uticaj Svetog Pisma na kulturu i civilizaciju; • Sveto Pismo je knjiga Crkve.
VI – HRIŠĆANSKI ŽIVOT 22. Crkveno Predanje i narodna predanja 23. “Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist…” 24. Iz života svetih 25. Znamenite ličnosti i hrišćanstvo 26. Smisao (i besmisao) života	• Pružiti znanje učenicima da je podvig neophodno sredstvo za ostvarenje lične zajednice s Bogom u Hristu, u kojoj će Bog biti izvor našeg večnog postojanja i ličnog identiteta; • Osposobiti učenika za razlikovanje narodnog i crkvenog Predanja i pravilno doživljavanje pravoslavnog etosa koji izvire iz liturgijskog načina postojanja ljudi i prirode; • Razvijanje svesti učenika o neophodnosti odgovornog života u zajednici i oslobađanja od egocentrizma; • Upoznati učenike da je svetost dostižna i danas, te da nije privilegija prošlosti; • Omogućiti razumevanje učenicima da je čovek biće smisla; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku školske godine iz Pravoslavnog katihizisa.	• moći da uvidi da postoji razlika između narodnog i crkvenog predanja i da zauzme stav prema njima; • moći da uoči da svetost života nije moguća bez istovremene zajednice sa Bogom i ljudima; • znati da su svi ljudi prizvani da budu sveti; • moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa 1. razreda srednje škole.	• Pitanja odnosa narodnog i crkvenog predanja; • Životna iskušenja i suočavanje sa njima; • Život nije slučajnost nego je dar; • Svetost kao mera ljudskog dostojanstva.

Razred:	Drugi
Nedeljni fond časova:	1 čas
Godišnji fond časova:	37 časova

TEMA (nastavne jedinice)	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
I – UVOD 1. Ponavljanje ključnih pojmova obrađenih u prvom razredu srednje škole	• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom školovanju.	• moći da sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 2. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • moći da uoči kakvo je njegovo predznanje iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom razredu školovanja.	• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o Bogu, Crkvi kao bogoslužbenoj zajednici, hrišćanskom životu.	Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo stalno da ima naumu da katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Nastava se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (35 časova) • praktična nastava (2 časa) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici; • Praktična nastava se realizuje u crkvi – učešćem u liturgijskom sabranju; Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave • Uvodne časove trebalo bi osmisliti tako da doprinesu međusobnom upoznavanju učenika, upoznavanju učenika s ciljevima, ishodima, nastavnim sadržajima, ali i tako da nastavnik stekne početni uvid u to kakvim predznanjima i stavovima iz područja Pravoslavnog katihizisa, grupa raspolaže. • Realizacija programa trebalo bi da se odvija u skladu s principima savremene aktivne nastave, koja svojom dinamikom podstiče učenike na istraživački i problemski pristup sadržajima tema. U toku realizacije stavljati naglasak više na doživljajno i formativno, a manje na saznajno i informativno. • Kvalitet nastave se postiže kada se nastavni sadržaji realizuju u skladu sa savremenim pedagoškim zahtevima u pogledu upotrebe raznovrsnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava. • Imaući u vidu zahteve nastavnog programa i mogućnosti transponovanja nastavnog sadržaja u pedagoško didaktička rešenja, nastavnik bi trebalo da vodi računa i o psihološkim činiocima izvođenja nastave – uzrastu učenika, nivou psihofizičkog razvoja, interesovanjima, sklonostima, sposobnostima i motivaciji učenika. • U ostvarivanju savremene nastave nastave nastavnik je izvor znanja, kreator, organizator i koordinator učeničkih aktivnosti u nastavnom procesu. • Nastava je uspešno realizovana ako je učenik spreman da Crkvu shvati kao prostor za ostvarivanje svoje ličnosti kroz zajedničarenje sa bližnjima i Trojičnim Bogom koji postaje izvor i punoća njegovog života. Evaluacija nastave Evaluaciju nastave (procenjivanje uspešnosti realizacije nastave i ostvarenosti zadataka i ishoda nastave) nastavnik će ostvariti na dva načina: • procenjivanjem reakcije učenika ili prikupljanjem komentara učenika putem anketnih evaluacionih listića; • proverom znanja koje učenici usvajaju na času i ispitaivanjem stavova; Ocenjivanje Neposredno opisno ocenjivanje učenika može se vršiti kroz: • usmeno ispitivanje; • pismeno ispitivanje; • posmatranje ponašanja učenika; Broj časova predviđenih za obradu i sistematizaciju po temama: • Stvaranje sveta i čoveka (5 časova) • Praroditeljski greh (6 časova) • Sveštena istorija spasenja (od Adama do Izrailja) (6 časova) • Sveštena istorija spasenja (od Mojsija do Hrista) (6 časova) • Starozavetna riznica (3 časa) Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa.
II – STVARANJE SVETA I ČOVEKA 2. Stvaranje sveta 3. Stvaranje čoveka po ikoni i podobiju Božjem 4. Tvorevina i čovekovo mesto u njoj 5. Svet je stvoren sa ciljem da postane Crkva 6. Predstave stvaranja sveta i čoveka u pravoslavnoj ikonografiji	• Omogućiti učenicima da steknu neophodno znanje da uzrok postojanja sveta jeste ličnosni Bog Koji slobodno iz ljubavi stvara svet; • Razvijanje svesti kod učenika o stvaranju čoveka po “ikoni i podobiju Božjem”, odnosno kao slobodne ličnosti sposobne za ljubav prema drugom biću; • Osposobiti učenike za razumevanje da je svet i sve što je u njemu, stvoreno za večnost, da bude pričasnik večnog Božjeg života; • Predočiti učenicima činjenicu da je čovek od Boga prizvan da upravlja celim svetom i da ga prinosi Bogu, te da se u toj zajednici oboži i čovek i svet.	• moći da interpretira učenje Crkve o stvaranju sveta; • moći da objasni da je čovek ikona Božja zato što je slobodan; • moći da objasni da je čovek podobije Boga zato što je sposoban za zajednicu; • moći da objasni da je Bog stvorio svet sa ciljem da večno živi u zajednici sa Njim; • biti podstaknut da prosuđuje o smislu postojanja čoveka i sveta; • moći da razlikuje osobenosti stvorenog i nestvorenog; • moći da razvija odgovornost za sopstveni život i život drugih; • moći da preispituje i vrednuje sopstveni odnos prema Bogu, drugom čoveku i prema tvorevini Božjoj.	• Biblijska svedočanstva o stvaranju sveta i čoveka; • Učenje Crkve o stvaranju sveta i čoveka; • Posledice stvaranja ni iz čega po prirodu i čoveka; • Tvorevina i čovekovo mesto u njoj; • Svet je stvoren sa ciljem da postane Crkva; • Pravoslavna ikonografija o stvaranju sveta.
III – PRARODITELJSKI GREH 7. Biblijska povest o praroditeljski grehu 8. Praroditeljski greh kao promašaj cilja stvaranja 9. Svetootačko tumačenje praroditeljskog greha 10. Jedinstvo čoveka sa Bogom – jedini način da se prevaziđe smrt 11. Čovekova zloupotreba tvorevine 12. Praroditeljski greh u svetlosti bogoslužbenih tekstova	• Pružiti učenicima osnov za razumevanje praroditeljskog greha na osnovu biblijskog svedočanstva, tumačenja Svetih Otaca i učenja Crkve; • Učenicima predočiti da se čovekov promašaj (greh) sastoji u odvajanju čoveka i sveta od Boga; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da spasenje kao prevazilaženje smrti i zadobijanje večnog života, jeste povratak u zajednicu s Bogom.	• moći da objasni u čemu se sastoji praroditeljski greh; • moći da sagleda posledice praroditeljskog greha i način njihovog prevazilaženja; • moći da objasni kakva je uloga čoveka u ostvarivanju naznačenja sveta; • moći da prosudi o važnosti učestvovanja u liturgijskom sabranju za sopstveno spasenje; • biti podstaknut da se odgovornije odnosi prema prirodi; • moći da stekne uvid u ličnu odgovornost za svoje postupke; • moći da uoči značaj pokajanja za svoje spasenje.	• Biblijska i svetootačka svedočanstva o praroditeljskom grehu; • Posledice praroditeljskog greha; • Ekološki problem kao jedna od posledica čovekove otuđenosti od Boga; • Prevazilaženje ekološke krize je moguće povratkom čoveka u zajednicu sa Bogom; • Pojam praroditeljskog greha u bogoslužbenim tekstovima.
IV – SVEŠTENA ISTORIJA SPASENJA (OD ADAMA DO IZRAILJA) 13. Kain i Avelj 14. Noje i barka, kao praslike Hrista i Crkve 15. Crkva i Vavilonska kula 16. Avraamov zavet sa Bogom i nagoveštaj Crkve Hristove 17. Žrtvovanje Isaka kao praslika žrtve Hristove 18. Jakov postaje Izrailj	• Omogućiti učenicima razumevanje da se Stari Zavet u glavnim crtama, periodima, ličnostima i događajima može posmatrati kao praslika i najava novozavetnih događaja; • Omogućiti učenicima da steknu znanje o istorijskom toku ostvarenja Božjeg plana o svetu; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da se u ličnosti Isusa Hrista ispunjava ono što je otkriveno i rečeno u Starom Zavetu; • Predočiti učenicima u čemu se sastoji razlika između Crkve kao bogočovečanske zajednice i drugih oblika ljudskih zajednica; • Predočiti učenicima da se u starozavetnoj istoriji nazire ličnost Mesije Koji sabira i izbavlja narod Božji.	• moći da uoči da se Bog u Starom i Novom Zavetu otkriva kao ličnost i da poziva čoveka u zajednicu sa Njim; • moći da, na primeru Kaina i Avelja, zaključi da je svako ubistvo – bratoubistvo; • moći da, na primeru Noja, shvati značenje pojma praslika Hrista i Crkve kao mesta spasenja; • moći da, na primeru Vavilonske kule, shvati da ni jedna ljudska zajednica mimo Boga ne vodi ostvarenju čovekovog naznačenja; • moći da razume da je otkrivenje Avraamu početak ostvarivanja Crkve u istoriji; • biti svestan da je za bogopoznanje neophodan ličan susret sa Bogom; • moći da razume da je obećanje potomstva dato Avraamu duhovnog karaktera.	• Tajna Hristova u istoriji spasenja; • Lični odnos sa Bogom starozavetnih patrijaraha i praotaca; • Praslike Hrista i Crkve u periodu starozavetnih patrijaraha i praotaca.
V – SVEŠTENA ISTORIJA SPASENJA (OD MOJSIJA DO HRISTA) 19. Otkrivenje Boga Mojsiju (JHVH, ὁ ὢν) 20. Pasha 21. Mesija cilj starozavetnih iščekivanja 22. David i Solomon 23. Ispunjenje starozavetnih proroštava u Isusu Hristu 24. Praslike Svete Trojice, Isusa Hrista i Crkve u Starom Zavetu (sistematizacija teme)	• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je celokupan sadržaj starozavetne mesijanske misli ostvaren tek u Novom Zavetu u ličnosti Gospoda Isusa Hrista; • Predočiti učenicima da se u starozavetnoj istoriji nazire ličnost Mesije Koji sabira i izbavlja narod Božji; • Upoznati učenike sa značajem starozavetnog praznovanja Pashe kao praslike molitvenog sećanja na Hristovo Stradanje, Vaskrsenje i Drugi dolazak; • Omogućiti učenicima razumevanje da se delovanjem proroka Božjih uvek izgrađuje Crkva.	• znati da je starozavetna vera – vera u jednoga Boga; • moći da objasni neka od starozavetnih proroštava koja su se ostvarila u ličnosti Hristovoj; • moći da navede koji starozavetni događaji jesu praslika Sina Božjeg i novozavetne Crkve. • moći da povezuje događaje starozavetne i novozavetne istorije; • moći da uoči razliku između uobičajenog značenja reči prorok i njenog biblijskog smisla; • moći da, na primeru proročke delatnosti, uvidi značaj staranja o socijalno ugroženim kategorijama društva; • moći da shvati, na primeru Izrailja, da Crkva ima nadnacionalni karakter; • moći da uporedi Deset zapovesti sa Hristovim zapovestima o ljubavi; • znati da je mesijanska ideja prisutna tokom starozavetne istorije; • moći da promišlja o sopstvenom mestu u istoriji spasenja;	• Povezivanje pojmova: Stari i Novi Izrailj; mâna i Pričešće, Pasha i Vaskrsenje, Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na Apostole, Pomazanik ili Mesija; • Mesija – cilj starozavetnih iščekivanja; • Otkrivenje Boga Mojsiju; • Pasha; • David i Solomon; • Delatnost starozavetnih proroka; • Ispunjenje starozavetnih proroštava u Isusu Hristu; • Praslike Svete Trojice, Isusa Hrista i Crkve u Starom Zavetu.
VI – STAROZAVETNA RIZNICA 25. Mudrosna književnost – odabrani odeljci 26. Odabrani odeljci iz Psalama Davidovih 27. Starozavetni spisi u bogosluženju Crkve	• Omogućiti učenicima doživljaj starozavetne pobožnosti; • Podsticati učenike na promišljanje o nezamenljivosti i vrednosti sopstvene ličnosti; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku školske godine iz Pravoslavnog katihizisa.	• moći da se, podstaknut primerima, smelije suoči sa grehom samoopravdavanja i svakim grehom, uopšte; • moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa 2. razreda srednje škole.	• Mudrosna književnost; • Psalmi Davidovi; • Proroci Ilija i Jelisej; • Starozavetni spisi u bogosluženju Crkve.


Razred:			Treći
Nedeljni fond časova:			1 čas
Godišnji fond časova:			37 časova

TEMA (metodske jedinice)	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
I – UVOD 1. Ponavljanje ključnih pojmova obrađenih u drugom razredu srednje škole	• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom	• sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 3. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • uoči kakvo je njegovo predznanje iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom razredu školovanja.	• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o stvaranju sveta i čoveka, praroditeljskom grehu i istoriji spasenja.	Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo stalno da ima naumu da katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Nastava se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (37 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici; • Praktična nastava se realizuje u crkvi – učešćem u liturgijskom sabranju; Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave • Uvodne časove trebalo bi osmisliti tako da doprinesu međusobnom upoznavanju učenika, upoznavanju učenika s ciljevima, ishodima, nastavnim sadržajima, ali i tako da nastavnik stekne početni uvid u to kakvim predznanjima i stavovima iz područja Pravoslavnog katihizisa, grupa raspolaže. • Realizacija programa trebalo bi da se odvija u skladu s principima savremene aktivne nastave, koja svojom dinamikom podstiče učenike na istraživački i problemski pristup sadržajima tema. U toku realizacije stavljati naglasak više na doživljajno i formativno, a manje na saznajno i informativno. • Kvalitet nastave se postiže kada se nastavni sadržaji realizuju u skladu sa savremenim pedagoškim zahtevima u pogledu upotrebe raznovrsnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava. • Imaući u vidu zahteve nastavnog programa i mogućnosti transponovanja nastavnog sadržaja u pedagoško didaktička rešenja, nastavnik bi trebalo da vodi računa i o psihološkim činiocima izvođenja nastave – uzrastu učenika, nivou psihofizičkog razvoja, interesovanjima, sklonostima, sposobnostima i motivaciji učenika. • U ostvarivanju savremene nastave nastave nastavnik je izvor znanja, kreator, organizator i koordinator učeničkih aktivnosti u nastavnom procesu. • Nastava je uspešno realizovana ako je učenik spreman da Crkvu shvati kao prostor za ostvarivanje svoje ličnosti kroz zajedničarenje sa bližnjima i Trojičnim Bogom koji postaje izvor i punoća njegovog života. Evaluacija nastave Evaluaciju nastave (procenjivanje uspešnosti realizacije nastave i ostvarenosti zadataka i ishoda nastave) nastavnik će ostvariti na dva načina: • procenjivanjem reakcije učenika ili prikupljanjem komentara učenika putem anketnih evaluacionih listića; • proverom znanja koje učenici usvajaju na času i ispitaivanjem stavova; Ocenjivanje Neposredno opisno ocenjivanje učenika može se vršiti kroz: • usmeno ispitivanje; • pismeno ispitivanje; • posmatranje ponašanja učenika; Broj časova predviđenih za obradu i sistematizaciju po temama: • Hristos istiniti Bog i istiniti čovek (4 časa) • Približilo se Carstvo Božje… (5 časova) • Gde je Hristos tu je i Carstvo Božje (7 časova) • Moj život u Hristu (4 časa) • Svetotajinski život Crkve (4 časa) • Novozavetna riznica (5 časova) Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa.
II – HRISTOSISTINITI BOG I ISTINITI ČOVEK 2. Gospod Isus Hristos: Novi Adam, Mesija i Emanuil 3. Isus Hristos – Ovaploćeni Logos Božji 4. Hristos istiniti Bog i istiniti Čovek 5. Teologija ikone (sistematizacija teme)	• Učenicima pružiti osnov za razumevanje značaja Hristove ličnosti i Njegovog života za naše spasenje; • Protumačiti učenicima Hristova imena: Novi Adam, Mesija i Emanuil; • Protumačiti učenicima prolog Jevanđelja po Jovanu; • Učenicima pružiti osnov za razumevanje da je Hristos potpuni Bog i potpuni čovek; • Upoznati učenike sa teologijom ikone – da se na ikonama projavljuje istorijska i eshatološka dimenzija.	• moći će razume značenje izraza Novi Adam, Mesija i Emanuil, Logos; • moći da izloži zašto je Isus Hristos kao posrednik između Boga i čoveka jedini Spasitelj sveta; • moći da u prologu Jevanđelja po Jovanu ukaže na mesta u kojima se govori o Bogu kao Logosu; • moći u osnovnim crtama da opiše zašto je moguće da se u novozavetnoj Crkvi predstavlja Bog; • moći da navede osnovne razlike između slike i ikone.	• Gospod Isus Hristos: Novi Adam, Mesija i Emanuil; • Isus Hristos – Ovaploćeni Logos Božji; • Hristos istiniti Bog i istiniti Čovek.
III – PRIBLIŽILO SE CARSTVO BOŽJE… 6. Početak Hristove propovedi 7. Blaženstva 8. Beseda na gori 9. Parabole o Carstvu Božjem 10. Carstvo Božje – cilj Hristove propovedi (sistematizacija teme)	• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da Hristos donosi Carstvo Božje u svet; • Posmatrati Hristovo učenje o Blaženstvima u savremenom kontekstu; • Predočiti učenicima Hristovo učenje o Carstvu Božjem; • Hristova propoved ima univerzalni karakter.	• moći da zaključi da je Carstvo Božje zajednica sa Hristom; • moći da uvide aktuelnost Hristove propovedi; • znati da je Hristova delatnost i propoved poziv svima u Carstvo Božje; • moći da uvide kako pouke iz Hristove propovedi mogu da primene na sopstveni život.	• Hristova propoved; • Beseda na gori; • Parabole o Carstvu Božjem; • Carstvo Božje – cilj Hristove propovedi.
IV – GDE JE HRISTOS TU JE I CARSTVO BOŽJE 11. Gde je Hristos tu je i Carstvo Božje 12. Preobraženje Hristovo i objava Njegovog stradanja 13. Lazarevo Vaskrsenje i Ulazak Hristov u Jerusalim 14. Tajna Večera slika Carstva Božjeg 15. Hristos Nova Pasha 16. Vaznesenje i Drugi Dolazak Hristov 17. Sveti Duh Utešitelj – Duh zajednice i Car Nebeski (sistematizacija teme)	• Upoznati učenike da Hristos u svojoj ličnosti objedinjuje Carsku, Prvosvešteničku i Proročku službu; • Protumačiti učenicima događaj i tropar Preobraženja u svetlosti isihastičkog iskustva Crkve; • Podstaći učenike na razmišljanje da je Hristova smrt na Krstu krajnji izraz ljubavi Boga prema čoveku; • Upoznati učenike sa eshatološkom dimenzijom svete Liturgije; • Učenicima ukazati da je Hristovim Vaznesenjem Hristos proslavljen kao Gospod i da je u Njemu proslavljena ljudska priroda; • Učenicima pružiti osnov za razumevanje da je i posle svog Vaznesenja Hristos sa nama u sve dane do svršetka veka; • Protumačiti učenicima nekoliko novozavetnih pnevmatoloških odeljaka.	• moći da poveže događaj Preobraženja sa liturgijskom pesmom “Vidjehom svjet istinij…”; • moći da razume da je svaka zajednička trpeza izraz zajedništva; • moći da razume da Hristos Tajnom Večerom ustanovljuje način na koji će ostvarivati zajednicu sa svojim učenicima u sve dane do svršetka veka; • moći da razume da sva radost hrišćanske vere izvire iz svesti o pobedi nad smrću i Hristovom stalnom prisustvu; • moći da, pričešćujući se, doživljava sebe kao učesnika Tajne Večere; • moći da u osnovim crtama izloži smisao Hristovog stradanja i smrti; • moći da objasni da se Hristos vaznosi na nebo da bi uzneo ljudsku prirodu Ocu; • moći da razume da se Hristos vaznosi na nebo da bi naša vera u Hrista bila slobodna (a ne iznuđena); • znati da je opštenje sa Hristom i danas moguće u zajednici Duha Svetoga – u Crkvi	• Gde je Hristos tu je i Carstvo Božje; • Preobraženje Hristovo i objava Njegovog stradanja; • Lazarevo Vaskrsenje i Ulazak Hristov u Jerusalim; • Tajna Večera • Hristos Nova Pasha; • Sveti Duh Utešitelj – Duh zajednice i Car Nebeski.
V – MOJ ŽIVOT U HRISTU 18. Pokajanje i praštanje 19. Trud i revnost 20. Vera i formalizam u veri 21. Sveta Liturgija – projava Carstva Nebeskog (sistematizacija teme)	• Podsticati učenike na hrišćanski odnos prema svetu, sebi i bližnjima ukazivanjem na primer Hrista čiji je život ispunjem bezuslovnom ljubavlju prema svakom čoveku; • Podsticati učenike da se svakodnevno trude u podvigu delatne ljubavi prema Bogu i bližnjima; • Uputiti učenike da je osnovni smisao hrišćanskog etosa voleti druge kao što Hristos voli nas; • Omogućiti učenicima osnov za razumevanje da Hristov Zakon ljubavi nije moguće ispunjavati na formalan način.	• moći da razume da pokajanje (preumljenje) znači postavljanje Carstva Božjeg za prioritet života; • moći da razume da pokajanje podstiče čoveka da traži Carstvo Božje; • znati da istinski odnos sa Bogom ne sme biti formalistički; • biti svestan značaja ispunjavanja Hristovih zapovesti u svom životu; • shvatiti da se učešćem na Liturgiji učestvuje u Carstvu Božjem.	• Pokajanje i praštanje; • Trud i revnost; • Vera i formalizam u veri; • Sveta Liturgija – projava Carstva Nebeskog.
VI -SVETOTAJINSKI ŽIVOT CRKVE 22. Krštenje i Miropomazanje 23. Pokajanje i ispovest 24. Sveštenstvo 25. Sveta Liturgija – Svetajna Crkve	• Omogućiti učenicima da shvate da je naš život u Crkvi nezamisliv bez učešća u svetim Tajnama; • Upoznati učenike da čovek Krštenjem i Miropomazanjem zadobija eklisiološku ipostas (crkveni identitet); • Omogućiti učenicima razumevanje da su Ispovest i Pokajanje obnovljenje blagodati Krštenja; • Ukazati učenicima da je sveštenička služba produžetak Hristovog služenja kojim je On spasao svet; • Ukazati učenicima da se učešćem u svetim Tajnama postaje deo Tela Hristovog; • Razvijati svest učenika da je sveta Liturgija Tajna Božjeg prisustva u svetu i ulaska u Carstvo Božje.	• moći na osnovnom nivou da tumači novozavetna svedočanstva o značaju Krštenja; • moći da shvati da je Krštenje prihvatanje poziva na svetost; • moći da objasni da Miropomazanje znači primanje darova Svetog Duha za služenje u Crkvi; • moći da shvati da su ispovest i pokajanje povratak u naručje Očevo i zajednicu Crkve; • znati da su službe u Crkvi darovi Duha Svetoga; • moći da međusobno razlikuje različite službe u Crkvi (episkop, sveštenik, đakon, laik) i uvidi njihovu povezanost; • biti svestan da sve Tajne svoj smisao dobijaju u Liturgiji.	• Krštenje i Miropomazanje; • Pokajanje i ispovest; • Sveštenstvo; • Sveta Liturgija – svetajna Crkve.
VII – NOVOZAVETNA RIZNICA 26. Anafora svetog Vasilija Velikog 27. Liturgijski kontekst molitve Oče naš 28. “Ako jednom od ovih malih učiniste, meni učiniste…” 29. Hristov odnos prema potrebitima 30. Svi ste jedno u Hristu	• Pružiti učenicima osnov za razumevanje celokupnog domostroja spasenja na primeru anafore Vasilija Velikog; • Detaljno protumačiti učenicima molitvu Oče naš u kontekstu Liturgije; • Pružiti učenicima osnov da povežu Hristov odnos prema potrebitima sa haritativnom delatnošću hrišćana danas; • Predočiti učenicima kroz jevanđelske tekstove da u prihvatanju Hristove Tajne nema razdora među ljudima; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku školske godine iz Pravoslavnog katihizisa.	• moći da prepozna događaje iz istorije spasenja u Anafori Vasilija Velikog; • moći da tumači molitvu Oče naš kao liturgijsku molitvu; • moći da razume da bratska hrišćanska ljubav svoje poreklo ima u primeru Hristove ljubavi; • biti svestan da hrišćansko bratoljublje prevazilazi krvno i nacionalno poreklo; • moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa 3. razreda srednje škole.	• Anafora svetog Vasilija Velikog; • Liturgijski kontekst molitve Oče naš; • Ako jednom od ovih malih učiniste, meni učiniste…; • Hristov odnos prema potrebitima; • Svi ste jedno u Hristu…


Razred:			Četvrti
Nedeljni fond časova:			1 čas
Godišnji fond časova:			33 časa

TEMA (nastavne jedinice)	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
I – UVOD 1. Ponavljanje ključnih pojmova obrađenih u trećem razredu srednje škole	• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom školovanju.	• sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 4. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • uoči kakvo je njegovo predznanje iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom razredu školovanja.	• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o ličnosti Gospoda Isusa Hrista.	Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo stalno da ima naumu da katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Nastava se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (31 čas) • praktična nastava (1 čas) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici; • Praktična nastava se realizuje u crkvi – učešćem u liturgijskom sabranju; Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave • Uvodne časove trebalo bi osmisliti tako da doprinesu međusobnom upoznavanju učenika, upoznavanju učenika s ciljevima, ishodima, nastavnim sadržajima, ali i tako da nastavnik stekne početni uvid u to kakvim predznanjima i stavovima iz područja Pravoslavnog katihizisa, grupa raspolaže. • Realizacija programa trebalo bi da se odvija u skladu s principima savremene aktivne nastave, koja svojom dinamikom podstiče učenike na istraživački i problemski pristup sadržajima tema. U toku realizacije stavljati naglasak više na doživljajno i formativno, a manje na saznajno i informativno. • Kvalitet nastave se postiže kada se nastavni sadržaji realizuju u skladu sa savremenim pedagoškim zahtevima u pogledu upotrebe raznovrsnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava. • Imaući u vidu zahteve nastavnog programa i mogućnosti transponovanja nastavnog sadržaja u pedagoško didaktička rešenja, nastavnik bi trebalo da vodi računa i o psihološkim činiocima izvođenja nastave – uzrastu učenika, nivou psihofizičkog razvoja, interesovanjima, sklonostima, sposobnostima i motivaciji učenika. • U ostvarivanju savremene nastave nastave nastavnik je izvor znanja, kreator, organizator i koordinator učeničkih aktivnosti u nastavnom procesu. • Nastava je uspešno realizovana ako je učenik spreman da Crkvu shvati kao prostor za ostvarivanje svoje ličnosti kroz zajedničarenje sa bližnjima i Trojičnim Bogom koji postaje izvor i punoća njegovog života. Evaluacija nastave Evaluaciju nastave (procenjivanje uspešnosti realizacije nastave i ostvarenosti zadataka i ishoda nastave) nastavnik će ostvariti na dva načina: • procenjivanjem reakcije učenika ili prikupljanjem komentara učenika putem anketnih evaluacionih listića; • proverom znanja koje učenici usvajaju na času i ispitaivanjem stavova; Ocenjivanje Neposredno opisno ocenjivanje učenika može se vršiti kroz: • usmeno ispitivanje; • pismeno ispitivanje; • posmatranje ponašanja učenika; Broj časova predviđenih za obradu isistematizaciju po temama: • Za život sveta (5 časova) • Istorija i eshatologija u Crkvi (10 časova) • Hrišćanstvo u savremenom svetu (7 časova) • Tačno izloženje pravoslavne vere (1 čas) Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa.
II – ZA ŽIVOT SVETA 2. “Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…” 3. “Zablagodarimo Gospodu…” – uzajamno darivanje 4. “Zbog svega i za sve…” 5. Trpeza Gospodnja – konkretnost zajedničarenja 6. “U miru iziđimo…”	• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da Liturgija preobražava svet unoseći u njega eshatološku realnost; • Upoznati učenike sa sadržajem i strukturom svete Liturgije; • Predočiti učenicima značaj aktivnog učešća u svetoj Liturgiji; • Naglasiti učenicima da su hrišćani pozvani da u svetu svedoče etos svete Liturgije.	• moći da prepoznaje elemente svete Liturgije; • moći da prepozna da je blagodatno iskustvo Liturgije predokušaj Carstva Božjeg; • moći da nazre kosmološki i eshatološki karakter Liturgije; • moći da tumači liturgijsku molitvu posle svetog Pričešća; • moći da shvati da se Pričešćem zadobija otpuštenje grehova, ljubav nelicemerna, smelost prema Bogu, usvojenje Carstva Božjeg. • biti svestan da se njegov život u Crkvi ne ograničava na vreme služenja svete Liturgije.	• Sadržaj i struktura svete Liturgije; • “Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…”; • “Zablagodarimo Gospodu…” – uzajamno darivanje; • “Zbog svega i za sve…”; • Trpeza Gospodnja – konkretnost zajedničarenja; • “U miru iziđimo…”.
III – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA U CRKVI 7. Hrišćansko shvatanje istorije 8. Crkva u progonu i sloboda hrišćana 9. Pojava i razvoj monaštva 10. Jedinstvo Crkve i sabori 11. Misija svetih Kirila i Metodija 12. Svetosavlje – put koji vodi u Život 13. Kosovski zavet – eshatološko opredeljenje naroda 14. Svetitelji našeg roda – blago celog sveta 15. Isihazam 16. Eshaton kao uzrok postojanja Crkve i istorije (sistematizacija teme)	• Predstaviti učenicima hrišćansko shvatanje istorije kao proces koji u eshatonu zadobija svoj smisao i ispunjenje; • Upoznati učenike sa najvažnijim događajima iz istorije Crkve; • Upoznati učenike sa najznačajnijim elementima kirilo-metodijevske tradicije • Naglasiti učenicima da je Svetosavlje hrišćanski etos srpskog naroda; • Upoznati učenike da se opredeljenje za Carstvo Nebesko izražava na realan način: svedočenjem Hrista i ličnim životom; • Upoznati učenike sa bogatstvom isihastičke prakse i bogoslovlja.	• moći da shvati da istorija ima eshatološko usmerenje; • moći da shvati razlog za gonjenje hrišćana u rimskom carstvu; • moći da shvati da nema suštinske razlike između svetosavskog i hrišćanskog etosa; • moći da nabroji neke srpske svetitelje i da objasne kako su oni služili Bogu i bližnjima; • moći da dovede u vezu viđenje tavorske svetlost sa isihastičkom praksom; • biti svestan mogućnosti mističkog opita zajednice sa Bogom.	• Hrišćansko shvatanje istorije; • Crkva u progonu i sloboda hrišćana; • Pojava i razvoj monaštva; • Jedinstvo Crkve i sabori; • Misija svetih Kirila i Metodija; • Svetosavlje – put koji vodi u Život; • Kosovski zavet – eshatološko opredeljenje naroda; • Svetitelji našeg roda – blago celog sveta; • Isihazam.
IV – HRIŠĆANSTVO U SAVREMENOM SVETU 17. Egoizam 18. Problemi bioetike 19. Hrišćanski pogled na bolesti 20. Pitanja ličnog, porodičnog i društvenog morala 21. Hrišćanstvo i izazovi potrošačkog društva 22. Delikvencija i vršnjačko nasilje 23. Problem teodiceje	• Omogućiti učenicima da izgrade hrišćanski stav prema savremenom shvatanju slobode, ljubavi, zajednice…; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da hrišćanska teorija i praksa nose snagu kojom bi moglo da se odgovori na najvažnija iskušenja savremenog sveta i čoveka; • Osposobiti učenika da bogoslovski razmišlja o bioetičkim problemima na osnovu odabranih primera; • Upoznati učenike sa različitim bogoslovskim poimanjima bolesti; • Kroz razgovor o bolestima zavisnosti podstaći učenike da se odgovorno suočavaju sa egzistencijalnim pitanjima; • Kroz diskusiju o problemima moralnosti u sociološkim okvirima pomoći učenicima da izgrade pravilan etički stav o tome; • Razgovarati sa učenicima o porodičnim vrednostima i savremenim izazovima; • Razgovarati sa učenicima o problemu čovekove opredmećenosti u potrošačkom društvu; • Razgovarati sa učenicima o čovekoj težnji da prebacuje odgovornost na Boga za zlo u svetu i dati objašnjenje sa pravoslavnog stanovišta;	• postati svestan da je egoizam suštinski problem čovekovog društva, jer razara zajednicu; • moći da kritički vrednuje probleme savremene civilizacije u svetlu iskustva Crkve (savremeno shvatanje slobode, ljubavi, drugog čoveka); • moći da promišlja o razlozima postojanja bolesti i kako se nositi sa njima sa pravoslavnog stanovišta; • moći da shvati da su bolesti zavisnosti posledica neispunjenosti smislom i pravim životnim sadržajima; • biti svestan da ličnost nijednog čoveka ne sme da bude svedena na predmet, stvar ili broj; • biti svestan značaja jedinstvenosti, vrednosti i neponovljivosti sopostvene ličnosti i ličnosti drugih ljudi; • biti svestan da je depersonalizacija isto što i desakralizacija čoveka; • moći da uvidi da je lek protiv opredmećenja čoveka – iskustvo Crkve i da ličnost ne postoji bez zajednice slobode i ljubavi; • da shvati da je nasilje nemoguće ako je drugi za mene ličnost.	• Egoizam; • Problemi bioetike; • Hrišćanski pogled na bolesti; • Pitanja ličnog, porodičnog i društvenog morala; • Hrišćanstvo i izazovi potrošačkog društva; • Delikvencija i vršnjačko nasilje; • Problem teodiceje.
V – TAČNO IZLOŽENJE PRAVOSLAVNE VERE 24. Tačno izloženje pravoslavne vere	• Rekapitulirati i produbiti znanja učenika o osnovama pravoslavne vere; • Pomoći učenicima da izvrše sintezu dosadašnjih znanja i razumevanja o osnovama pravoslavne vere; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku ciklusa školovanja.	• moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa.	• Tačno izloženje pravoslavne vere svetog Jovana Damaskina.

Naša Instagram stranica