Znam da nam je svima ili većini od nas prioritet da nam deca budu dobri đaci. Slažem se, tačno je da im trebaju dobre ocene da bi upisali kasnije fakultet koji žele, a zatim se i zaposlili tamo gde oni žele, ali mislim da je još bitnije da izađu iz škole kao dobri, vredni i kulturni ljudi sa naravno što je moguće više znanja.
Koliko god je ponekad teško biti nastavnik, toliko sa druge strane ima mnogo lepih momenata i događaja koji čoveka ispunjavaju ponosom i čine ga srećnim. Zbog tih lepih trenutaka ovaj poziv je izuzetno lep.
Još jedno polugodište je pred nama, neko bi rekao, pa to je jako puno, ali ja znam da će to proleteti za čas. Prvi razred će biti drugi, drugi će biti treći, treći će biti maturanti, a sadašnji maturanti nam odlaze na fakultet.
Već sad znam da će mi nedostajati, njihove šale, smeh i po koji mali nestašluk, ali sa druge strane znam i oni kao i učenici iz generacija pre njih idu dalje i postaće uspešni ljudi a ja ću biti ponosna na njih.
Družili smo se četiri godine i učili jedni od drugih, neko malo više, neko malo manje, ali svi smo naučili dosta toga.