Septembar, početak nove školske godine.
Susret sa poznatim licima, sve je skoro isto, poneka nova frizura i po neki centimetar u visinu.
Nedostaju nam bivši maturanti koji su sad na fakultetu, želim im svima mnogo uspeha u daljem školovanju i životu.
Znam da će kao i predhodni maturanti svratiti u školu i podeliti svoje utiske sa našim sadašnjim učenicima i poneku anegdotu iz prošlosti.
A onda, susret sa novim licima i ta čar upoznavanja, trudim se da im što pre upamtim imena i kojim sportom se bave, ne uspevam baš uvek, ja se naravno izvinjavam a oni se smeju.
Sad smo se već upoznali i naravno zapamtili imena jedni drugima, e da kad smo kod upoznavanja ima jedna anegdota iz predhodne generacije.
Pošto imamo časove fizičkog vaspitanja u Ekonomskoj školi tokom jednog časa u salu ulaze učenici iz te škole i ja ih pitam ko im predaje fizičko, a jedan učenik odgovara „ ona plava kratko ošišana“ na moje pitanje, kako se zove nastavnica, sleže ramenima, a jedan naš učenik kaže „ o bože ne zna ni kako mu se zove nastavnica“ okrenem se prema njemu , brzo, kako se ja zovem, nastaje tajac a posle toga i smeh.
Setio se posle malo razmišljanja ili mu je neko dobacio, nije ni bitno, ostalo je da se prepričava kao zgodna anegdota.
Pošto smo se upoznali, krećemo u zajednički rad.
Predstoje nam učešća na raznim takmičenjima i odlasci na razne vannastavne aktivnosti.
Od oktobra, dva časa fizičkog vaspitanja mesečno, odradjujemo u teretani.
Prvi odlazak je bio veoma zanimljiv, na kraju sam morala bukvalno da ih teram kući jer je poslednjih desetak minuta bilo: „ nastavnice samo da probam ovo i još ovo“…