Razgovore o školskim iskustvima i prošlim danima započinjemo sa Obrenom Starovićem, učenikom prve generacije naše gimnazije. Obren je gimnaziju upisao sada već davne 2009. godine sa još osam učenika i tako bio deo prvog razreda koji je išao u Smart gimnaziju.
Danas je student masterskih studija na Fakultetu tehničkih nauka, ali nas i dalje rado posećuje. Kroz razgovor sa njim, saznajemo u kakvom sećanju mu je ostao Smart, ali i na koji način mu je promenio život.
Kada sad pomisliš na školske dane, šta bi mogao reći da je za tebe Smart?
Smart, moja škola, koja me je dobro naučila i matematiku i programiranje – kad sam krenuo na faks, bilo je neobično videti da nismo svi došli sa istim predznanjem i koliko sam više poznavao neke oblasti od svojih vršnjaka iz drugih škola, posebno kada je matematika u pitanju.
Šta misliš šta je sve uticalo na to da se u tom smislu istakneš među svojim vršnjacima?
Pored, naravno, školskog programa, sasvim sigurno i posvećenost profesora i njihov odnos prema nama. Pripreme za takmičenje i druge dodatne aktivnosti nudile su nam priliku za ozbiljno učenje, što smo, nadam se, i iskoristili na najbolji način.
Pošto spominješ znanje, da prokomentarišemo predrasude koje vladaju danas, a uglavnom se odnose na to da se u privatnoj školi manje radi. Da li si se možda i ti suočavao sa nečim sličnim?
Naravno, verovatno je bilo i zastupljenije nego što je sada. Mnogi su mi tada govorili da sam mogao i nešto bolje da upišem od privatne škole i da neću tu ništa naučiti, a ispostavilo se sasvim suprotno.
Koliko je ono što si učio u Smartu uticalo na to da se opredeliš za to da budeš programer?
Nije toliko uticalo na odabir zanimanja, koliko mi je kasnije pomoglo u školovanju. Istinu govoreći, bio sam takmičar iz matematike, fizike i engleskog, pa su mi sasvim sigurno i dodatna znanja koja sam sticao sa svojim profesorima, dosta pomogla kasnije.
Nakon osnovnih studija na Fakultetu tehničkih nauka, nastavio si svoje školovanje upisavši master. Pored toga, ti si i zaposlen. Možeš li nam reći više o tome?
Tako je, diplomirao sam na smeru E2 i onda upisao masterke studije, a u isto vreme se i zaposlio. Trenutno sam na juniorskoj poziciji u jednoj manjoj programerskoj firmi. Radni dan mi protiče uobičajeno, dođem na posao oko 7, radim osam sati. Ova pozicija je takva da uglavnom radim samostalno, za razliku od vremena kada sam radio na video-igrama, što je zahtevalo timski rad. Probao sam ranije i da radim od kuće, ali ubrzo sam shvatio da to nije za mene (smeh).
Šta misliš o situaciji na tržištu kada je IT struka u pitanju?
Potražnja je i dalje velika, ali nije ista u svim oblastima. Ja sam zadovoljan kakva je trenutno situacija u Novom Sadu. Znamo da je odlazak mladih iz zemlje velik, ali lično nisam razmišljao nikad u tom smeru. Odnosno, verujem da je jedan od razloga zašto se školujem za programera upravo taj da ne moram da odem iz svoje zemlje, a da opet živim lepo i zarađujem pristojno.
Za kraj, šta bi, na osnovu sveg svog iskustva, mogao da poručiš trenutnim učenicima u Smartu?
Potrudite se dok ste u prilici da pokupite što više znanja iz matematike, fizike, programiranja, kao i iz opšteg obrazovanja. Verujte mi, koristiće vam. I budite otvoreni za nova iskustva i nove događaje – uključite se u što više aktivnosti u školi, jer jednog dana se sve to isplati.
Razgovor vodili učenici I2: Georgije Ignjatov, Vuk Kovačević, Miloš Vojnović