U vremenu u kojem se trenutno nalazimo, a prvenstveno mislim na stanje socijalne izolacije, postavlja se pitanje zbog čega nekim osobama izolacija od spoljnjeg sveta pada teže, a nekima lakše. Da bismo mogli da odgovorimo na to pitanje, treba da se, prvo, upoznamo sa pojmom motiva.
Potreba je jedna podvrsta motiva čiji manjak ili višak nečega remeti normalno funkcionisanje organizma. One mogu biti biološke, bez čijeg se zadovoljenja ni naš život ne bi mogao nastaviti. To su potreba za vodom, hranom, snom, kiseonikom, pražnjenjem, izbegavanjem bola i sl.
Međutim, postoje i psihološke potrebe čijim nezadovoljenjem nećemo ugroziti opstanak, ali koje, svakako, utiču na kvalitet i način našeg života i po kojima se svi mi razlikujemo. Psihološke potrebe mogu biti lične (potreba za postignućem, za kognitivnim skladom, potreba za stimulacijom…) i društvene (potreba da budemo deo neke grupe, potreba za bliskošću, altruizam…). Ovi motivi nas pokreću na interakciju ili povezivanje sa drugim ljudima. Mi se međusobno razlikujemo po tome koliko smo društveni, ali čak i manje društveni ljudi imaju potrebu za drugim ljudima.
Čovek je društveno biće i verovatno da sami, bez drugih ljudi, pojedinac ne bi ni mogao da opstane. Koliko je ovaj motiv jak, govori činjenica i priče raznih osuđenika na samicu ili brodolomnika koliko je čoveku, zapravo, teško kada ovaj motiv nije zadovoljen. Takođe, čuveni američki psiholog, Stenli Šahter, je i eksperimentalno pokazao da strah i anksioznost izazivaju veću želju za zbližavanjem.
Ne moramo dalje nabrajati ovakve i slične primere jer sada je već jasno koliko je važno da društveni motivi budu zadovoljeni, naročito u situacijama koje nisu životno uobičajene. To, između ostalog, može da objasni i potrebu mladih za različitim vidovima druženja. Ako trenutno ne možemo ovaj motiv da zadovoljimo u neposrednom kontaktu, možemo koristiti prednosti tehnologije u svrhu zadovoljenja ovog motiva; društvenih grupa, viber grupa, onlajn druženja i okupljanja… Jako je važno da mladi razmenjuju svoje stavove, mišljenja, emocije i ideje sa svojim vršnjacima i prilagođavaju ih raznim životnim situacijama i promenama.
Zahvaljujući razvoju tehnologije, možemo zadovoljiti i neke druge potrebe; npr. odlazak u pozorište, galeriju, muzej… Svaka situacija, zato, predstavlja priliku za nove izazove, razvojne šanse i mogućnosti a ne problem sa kojim treba da se pomirimo dok „sve ovo ne prođe“.