Često nije lako, kao odeljenski starešina, nositi se sa ovakvim pitanjima i đačkim rečenicama:
- Razredna, možete li da nam odložite kontrolni iz fizike?
- Razredna, meni je, opet, danas zakasnio autobus na prvi čas.
- Razredna, samo nemojte, molim Vas, da zovete tatu. Popraviću ja tu jedinicu, majke mi!
- Razredna, mi opet nismo učili programiranje! Biće više od pola jedinica.
- Razredna, mi ništa ne razumemo ovu matematiku…
Naravno, bilo je i onih trenutaka koji se pamte za ceo život; nezaboravnih događaja sa izleta i ekskurzija, smešnih i nezgrapnih padova sa Bubble football-a, druženja posle nastave u pozorištima i bioskopima, klizanja na Štrandu tokom zimskih dana posle nastave, zapaženih uloga na školskim predstavama, poseta znamenitostima, takmičenja, maskembala, festivala, sportova, rođendana, žurki, puno lepih razgovora, mnogo smeha i zabave…
I onda, nakon četiri godine našeg zajedničkog, školskog, života, zadovoljstvo mi je da vam predstavim, treću generaciju Smartovih maturanata i trenutne brucoše na Fakultetu tehničkih nauka, Prirodno-matematičkom fakultetu, Pravnom i Filozofskom fakultetu, Poljoprivrednom fakultetu i Univerzitetu Singidunum. Bistrih mladih ljudi, neumornog duha i ideja, detinje iskrenih, odvažnih, smelih, razboritih i vickastih. A ja sam pokušala da sačuvam uspomenu na njih kroz delić rima, sagledanih iz „očiju“ odeljenskog starešine:
MILOŠ V.
Momak visok, krupan, zgodan
Vazda samo šali odan.
Najlepši me krug provozao na ledu.
Sa crvenom leptir-mašnom u maturskom redu…
LEA
Šta bi se za ovu damu moglo reći,
Za nju uvek kruže neke najdivnije reči.
Da je borac svi to znaju
Pokazalo se i na kraju.
Za maturski se spremila najbolje od svih
Nije prvi put da pretekne njih.
STEFAN
Dobro dete, svi to znaju,
Šteta što smo sad na kraju.
Najveći je napredak pokazao u znanju
I smirenost kad hoće – mnogo veću, ništa manju.
LUKA
Nije s’ nama od početka
Svi se plaše toga metka.
Na okružnom drugo mesto
Leka gađa centar često.
ALEKSANDAR
Izlasci i žurke, motori iznad svega
Ne može se na to misliti bez njega.
I njegove reči, pamtiću sem toga,
„Ja Vas volim, razredna, više i od Boga!“
MILOŠ M.
Jak je momak, pravi borac
Al’ ne puca k’o ekspres-lonac.
Pravda i red moraju se znati,
Kad se lepo postaviš, dobro ti se vrati.
SVETOZAR
Evo jednog finog momka, lepih je manira
Bas-gitara lepo zvuči, kada on je svira.
Dokaz je k’o voli književnost da uči
Ne mora sa kodovima mnogo da se muči.
NEMANJA
Najlepši on osmeh, apsolutno, ima
Dobar stas i glas – za podičite se njima.
Dobrodušan momak, folklorom se bavi
I nošnje nam donosi na svakoj školskoj slavi.
VLADIMIR
Ovom momku sve baš ide
S kajakom na Dunavu mogu da ga vide.
Za sve što počne ima žicu
Za pobedu i sitnicu.
FILIP
Bistar kao pčelica, ume da ubode
Prazan nam je prostor kad iz njega ode.
Na republičkom nivou programira on
I zapeva ponekad neki tačan ton.
MARKO
Da je s’ knjigom bio, k’o na telefonu
Manje bi se radovao svakom školskom zvonu.
U stonom je tenisu, ipak, iznad svakog
Ne smatraju ga, verujte, za protivnika lakog.
SILVESTER
Tiha voda breg nam roni,
Par minuta kad zazvoni.
Programira sjajno, nemački baš voli
Ocenu on zasluži, ne voli da moli.
IGOR
Đak je generacije i to mu je fora
Najbolji je među nama: Igor Ćorić Ćora.
Svaka mu je na svom mestu
Šta god radi, šta god misli,
Fiziku i fudbal voli
Pravo kaže šta god smisli.
STRAHINJA
Šmekerica on je prava
Duga, kratka kosa i vickasta glava.
Programiranje i mata stali mu na muku
Al’ za bubanj ima savršenu ruku.
Simpatičan dečko, fenserica prava
I za fudbal ima neospornog dara.