Računarstvo i informatika su praktično ušli u sve oblasti ljudskih aktivnosti, od kancelarije, proizvodnog pogona, trgovine, finansija do zabave i druženja preko mreže. Za ovo poslednje sve više shvatamo da nije dobro što se sve manje direktno družimo,a sve više se otuđujemo od drugih ljudi, ali je to nekako posledica sve veće upotrebe računara i pametnih telefona.
Ono što nas očekuje, a možda nismo svesni toga, je seoba infrastrukture i podataka u računarski oblak (Cloud). Personalni računari i lokalni serveri polako odlaze u istoriju, a naši podaci, dokumenti i aplikacije sele se u oblak. Uglavnom nam to donosi dosta prednosti jer su naši podaci uvek dostupni kada imamo dobru Internet vezu, pa čak i na drugom računaru, tabletu ili telefonu. Kada želimo da ih podelimo sa drugima, to se jednostavno realizuje davanjem dozvole. Uz to, ne moramo da razmišljamo o čuvanju i arhiviranju podataka, servisiranju opreme, nabavci nove opreme kad postojeća dotraje ili kapacitet postane nedovoljan i sl. S druge strane pitamo se ko sve može da kontroliše naše podatke i dokumente, koliko su bezbedni i da li će uvek biti dostupni. Za sada je uglavnom besplatno korišćenje određenog memorijskog prostora u oblaku kod Microsoft-a, Google-a i drugih, a da li će tako biti i dalje nije lako predvideti.
U svakom slučaju ovaj trend će za posledicu imati da će u bliskoj budućnosti rasti potreba za onim IT profilima koji su povezani sa promenjenom IT infrastrukturom, npr. mrežnim administratorima, stručnjacima za bezbednost, analitičarima za IT rešanja zasnovana na oblaku. Međutim, inženjeri za servere i podsisteme za skladištenje i arhiviranje podataka , administratori sistema i rukovodioci IT centara moraće da se prekvalifikuju ili nađu druga polja rada.
Konačno, ovakva organizacija IT infrastrukture je neizbežna i prirodna. Naši podaci i oni za koje smo ovlašteni biće nam uvek i na svakom mestu dostupni, bez obzira na računar sa kojeg im pristupamo. Upravo kao što su mobilni zamenili fiksne telefone.
Srdačan pozdrav
Vladimir Skala