Vraćam se pre neki dan sa časa fizičkog vaspitanja i u susret mi ide jedan moj učenik. Nije me ni primetio sve dok nije prišao sasvim blizu i iznenađeno reče: „ O dobar dan razredna“. Osmeh mu nije silazio sa lica, širok da širi ne može biti. Na moje pitanje šta mu se tako lepo desilo pa je tako nasmejan, on reče: „Ma ništa razredna, nego jako sam ponosan na drugaricu, dobila je pet iz biologije, sve je znala“.
Šta da Vam kažem ulepšao je i meni dan i ja sam nastavila dalje sa osmehom. Još uvek sam pod utiskom kako male stvari čine ljude srećnim i kako je pravo drugarstvo u stvari radovanje zbog drugih i njihovih uspeha koliki god oni bili.