Ivana Ursić - psiholog

Tehnika zelene olovke

 

Kao stručni saradnik u gimnaziji, imam priliku da razgovaram sa svim roditeljima budućih naših učenika (u okviru redovne procedure za upis u školu). Najčešće, na pitanja: „Kako bi ste opisali svoje dete? Koje Vam se njegove osobine dopadaju i manje dopadaju?“, u velikom broju slučajeva, dobijam slične osgovore: „Mislim da je moje dete pametno i sposobno, ali nekako je lenjo i teško mi je da ga pokrenem.“ Većina roditelja nije zadovoljna radnim navikama kod deteta, a najveću muku im, čini mi se, zadaje nedostatak motivacije. „Kako da dete nateram da uči? Kako da dobije volju i vidi smisao u onome što treba da uradi za školu?’“ Neretko se i među nama, nastavnicima, čuje kako su nam učenici slabo motivisani za rad.

Jedna od isprobanih, efikasnih tehnika za pokretanje motivacije, a mogu je koristiti učitelji, nastavnici, roditelji, jeste Tehnika zelene olovke. Svi se dobro sećamo kako, obično, izgledaju ispravljeni kontrolni i pismeni zadaci kada nam ih nastavnik vrati nakon pregledanja. Obično se, manje ili više (da ne kažem mnogo više) crvene mesta koja smo pogrešno uradili i za koja treba, ponovo, pisati ispravak. Ponekad se papir toliko crveni da više nemaš volju ni da tražiš greške i dođe ti da, od muke, istog trenutka, zatvoriš svesku. Ova tehnika zelene olovke podrazumeva upravo suprotnu metodu. Umesto crvene, uzmite zelenu olovku i označite, u detetovom radu, najbolja mesta (slovo koje je najlepše napisano, rečenica sa divnom porukom, zadatak sa odličnom idejom ili najkraćim mogućim rešenjem…) ili drugačije: sve ono što ima najveću vrednost u radu ili uočeni napredak. Uverićete se koliko je ova, vrlo jednostavna i nezahtevna tehnika, zapravo delotvorna. Kada sam i sama počela da je primenjujem (u radu sa svojim sinom i sa učenicima u školi), istog trenutka sam otkrila njenu moć i sada želim da je podelim sa vama. Na detetov licu se, umesto razočarenja ili besa (tamo gde je napravilo grešku), javlja osmeh i radost zbog uvida da je nešto dobro uradilo. Da ne govorim o neopisivoj sreći u trenutku kad ne možete da se odlučite koji je odgovor najbolji i morate da zaokružite (zelenim naravno), više odličnih rešenja.

zelena-olovka

Druga stvar; dok radi, dete ulaže napor da vas što više impresionira i zadivi svojim odgovorima iščekujući, pri tom, što više pozitivnih (zelenih) ishoda. Dakle, nema mesta neprijatnim emocijama.

Treće; dete je voljno i sa zadovoljstvom radi i dodatne zadatke kako bi bilo pozitivno potkrepljeno. Da ne govorimo o samopouzdanju koje se automatski, na očigled vama, gradi i raste. I, zar nismo došli do suštine motivacije: Uživanje u radu, bez napetosti i tenzija uz želju da se sa istim (vrlo često i većim) entizujazmom dođe do postavljenog cilja. Moram Vam, na kraju, preneti i izjavu mog sina: „E, sad ću napisati tako da ćeš sve morati da mi zazeleniš!“

Ovu tehniku toplo preporučujem svima i verujem da ćete vrlo brzo uvideti njeno dejstvo. Naročito je efikasna u primeni na mlađim uzrastima, kada se, zapravo, postavljaju temelji školskim radnim navikama. Tehniku zelene olovke možete primenjivati čak i usmenim putem. Vrlo često, mi odrasli, primetimo ono što je vredno i lepo u detetu ali ponekad zaboravimo da im to kažemo, da im damo do znanja da smo to, zapravo, primetili. Time smo dete uskratili za jednu vrlo važnu poruku: „Ti napreduješ“ Ti možeš! Ti vrediš!“

Kolege, učitelji, nastavnici, roditelji, odrasli, „vrebajte“ decu kad god urade nešto korisno, dobro, bolje, uspešnije i stavite im to do znanja. A da, i obavezno jasno i glasno podvucite zelenim.

 

Ivana Ursić, psiholog