Učenicima najteže padaju oni momenti kada treba proveriti znanje i dobiti povratnu informaciju iz do tada obrađenog gradiva. Tako je sa svakim ispitivanjem u okviru bilo kog predmeta, pa i biologije. Svaki predmet ima neke svoje specifičnosti, a specifičnost biologije je u tome što je, hteli mi to ili ne, proživljavamo svaki dan. I taman kada čovek pomisli: „Biologija- pa to mi je bar poznato i lako“, učenici itekako znaju da me iznenade svojim odgovorima. Ali, pošto je biologija nauka o životu, a život je sam po sebi jedinstven i lep fenomen, neki momenti „iz školske prakse“ ga učine još lepšim. Pa, neka mi neko posle samo kaže da su momenti ispitivanja učenika ispunjeni samo stresnim doživljajima!
Pošto predajem u nekoliko škola, populacija učenika sa kojima radim je raznovrsna- od osnovno školskog uzrasta, pa sve do maturanata u gimnaziji. Zato, uživajte bar onoliko koliko smo svi mi uživali na časovima slušajući ove neverovatne odgovore.
Profesor: „Koje krvne grupe postoje? Da ti olakšam, ima ih četiri.“
Učenik: „A, B“, (profesor klima glavom u znak odobravanja, a učenik nastavlja) „A, B, C i D“.
Profesor: „Koja rožna tvorevina se nalazi na telu ptica?“
Učenik, kao iz topa: „Dlaka“.
Profesor, nakon predavanja o vezivnom tkivu: „Koji organizmi imaju koštano tkivo? Da li, na primer, pčele imaju kosti?“
Učenik: „Imaju samo u nogama!“
Profesor: „Da li možeš da mi navedeš bar jednu ćeliju koja se umnožava mitozom?“
Učenik: „Da… u stvari ne… možda…“ na šta će profesor „Odluči se, jer se već osećam kao Olivera Kovačević u emisiji Da, možda, ne!“
Profesor: „Koji sve organizmi mogu obavljati fotosintezu?“
Učenik posle dužeg ćutanja na dodatno pitanje profesora: „Da li ti obavljaš fotosintezu?“ odgovara: „Paaa, da, jutros je baš bilo sunčano. Danas da“.
Profesor: „Koje polne ćelije znaš?“
Učenik: „Sramota me da kažem“.
Sa mladim ljudima je zaista lepo raditi, ali, posle ovakvih odgovora, u to ne postoji nikakva sumnja. Nije baš da mojih lapsusa nije bilo za ovih pet godina, ali o tome neki drugi put…