U našem studiju ugostili smo profesorku srpskog jezika i književnosti Jelenu Stojšić, sa kojom smo, u opuštenoj atmosferi, razgovarali o raznim temama. Ovo je prvi intervju sa našim profesorima za časopis “Smartovac”, a razgovor možete preslušati i u audio formi na našem Smart podkastu ovde.
Profesorice, dobrodošli u naš studio! Za početak, kako je prošao Vaš dan?
Pa, evo, danu se već bliži kraj, a prošao je uzbudljivo. Prvo sa onlajn nastavom, a evo sada se družim sa vama u vašem studiju i čast mi je što sam deo ove zanimljive priče.
I nama je čast što imamo priliku da Vas ugostimo. Da pređemo na ozbiljnija pitanja: Da li planirate da postanete predsednik Srbije?
Zanimljivo pitanje. Verujem da u ovoj današnjoj situaciji svi po malo želimo da budemo predsednici, da odlučujemo, a ne da neko odlučuje umesto nas, ali zaista nikada nisam imala takve ambicije.
Hipotetički – da postanete predsednik, šta biste prvo uradili?
Kada bih postala predsednik države prvo bih primila čestitke za tu istu funkciju, onda bih napravila neku dobru žurku povodom toga, a onda bih krenula da neke stvari sistemski menjam.
Mislim da mi to sve preambiciozno sagledavamo, da svi mislimo da imamo sposobnosti za takve poduhvate. Nismo vični niti stvoreni za sve, već treba da pravimo neki naš mikro svet, da budemo pravedni i pravični. Ne treba da menjamo svet, već da menjamo svoju suštinu.
Da nastavimo onda u istom maniru –šta biste uradili sa milion evra?
Ne znam šta bih uradila sa milion evra. Sigurno ne bih potrošila na sebe ili svoje bližnje. Verovatno ne bih takav novac ni prihvatila, jer ništa se ne dobija, sve se zasluži. Kako bih ga uopšte dobila? Eto, imali smo priliku da se skupimo i pružimo pomoć maloj Lani, tako da bih verovatno novac prosledila u humanitarne svrhe.
Zašto ste odabrali da predajete upravo srpski jezik?
To nije bila moja prva odluka. Što se tiče srpskog jezika – uvek sam bila aktivna u školi, sve su to bile korektne ocene, ali ja sam više bila matematičar, te su se svi pitali zašto baš odoh na srpski jezik… Shvatila sam da je taj fakultet zanimljiviji, da je tamo bolje društvo, da ovi matematičari po ceo samo računaju nešto (štreberi). Pomislila sam da najleše godine studiranja neću provesti u zabavi, već u učenju, zato sam shvatila da je srpski jezik daleko bolja opcija za mene. (Smeh)
Šalu na stranu, oduvek sam volela srpski jezik i iza ove odluke stoji jedna osoba, a to je moj profesor srpskog jezika u srednjoj školi, koji je prelomio ovu odluku!
Da li se bavite nekom fizičkom ili sportskom aktivnošću?
Pa, ako se u obzir uzme hodanje uz stepenice, širenje veša, trčanje za kamionom koji nosi đubre (da iznesem kantu), onda da… (Smeh)
Eventualno neki sezonski poljoprivredni radovi, osim toga ne. Znam da ću razočarati sportiste, ali šta je tu je…
Koju stvar najviše volite kod svoje profesije?
Profesija nastavnika srpskog jezika je zahtevna i podrazumeva jednu dobru psihičku kondiciju. Ono što je najlepše u ovom poslu jeste razmena energije. Ta pozitivna energije koju pružite, koju predstavite kroz književna dela koja su fantastična i time zainteresujute učenike, oni vam uzvrate dobrom energijom i dobrotom. Vi dođete umorni sa posla, ali ne i iscrpljeni – to je sva lepota ovog profesorskog zanata, i to je razlog zbog kog sam tu.
Još jedan veoma važan razlog je to što mislim da u školskim klupama sede najpošteniji mladi ljudi, a ja želim da sam okružena poštenim ljudima. Zato mi ovo okruženje prija i zato sam tu.
Čuli smo od puzdanih izvora da svojoj deci ograničavate koriščenje interneta i društvenih mreža. Da li je to tačno?
Da. Dozvolite da obrazložim. Ja imam tri ćerke, a dve su sada već tinejdžerke. Shvatili smo da su društvene mreže zapravo gubljenje vremena. One imaju određeno vreme u toku dana kada je sve to dozvoljeno, a onda, kada magija i čarolija društvenih mreža prestanu, posvećujemo se drugim temama. Pre svega posvećujemo se razgovoru, to je ono što je važno: da razmenimo mišljenja u toku dana, da vidimo šta su čije obaveze, a to je nemoguće ukoliko vam je telefon stalno u rukama, jer na njemu stalno nešto iskače ili privlači pažnju. Postoji čak i jedan period letnjeg raspusta u kom ne postoji trenutak u danu u kom je dozvoljeno koriščenje interneta.
Kako zamišljate Vaš savršen vikend?
Ja ih ne zamišljam, ja ih ostvarujem, a to je u dobrom društvu. Imamo jednu vikendicu i tamo volimo da provodimo vreme, da li je to porodično ili u društvu – bitno je da se kvalitetno odmorimo. Treba se okruživati dobrim ljudima i dobrim prijateljima.
Ne razumem ljude koji jedva čekaju vikend da se naspavaju – meni je to gubljenje vremena. Ja spavam onoliko koliko mi je potrebno da se restartujem, povratim biološke funkcije i nastavljam dalje!
Koje Vam je omiljeno piće?
Volim dobru čašicu, ali to apsolutno nije svakodnevno. Kada dođe raspust i period opuštanja, u kom nemam tolkiko obaveza i u kom mogu sebi da dam oduška, volim egzotična pića. Nešto što nije uobičajeno, volim da eksperimentišem sa ukusima.
Takođe, volim crno vino.
Koji je Vaš omiljeni istorijski period?
Kada posmatram kroz umetnost, najlepši period je period moderne. On je doneo toliko nečeg novog, fascinantnog, drugačijeg… A, kada govorim o istorijskom periodu – onda je to doba Nemanjića, doba viteza, period junaka… U tom periodu nastala su najlepša dela naše narodne epske književnosti, u njima nalazim lepotu.
I poslednje pitanje za danas: Da možete besplatno da otputujete bilo gde, gde biste otišli i sa kim?
Da krenem od kraja ovog pitanja. Sigurno ste svedoci da vi i vaši roditelji nemate ista interesovanja – mama i tata žele da vide druge stvari i na jedan način, dok vi, tinejdžeri, sve to posmatrate drugačije… Verovatno bih decu ostavila kod kuće, a otputovala sa suprugom. Ono gde mi želimo da otputujemo, a gde nismo do sada bili, jeste Rusija (uzduž i popreko)! Da mogu negde da odem, otišla bih među prave ljude, gde god da su. Otišla bih među prijatelje, tamo je najlepše.
Danas postoji virtuelni svet koji može zaista da nas zavidi. Uz dobar softver možemo otići bilo gde, za sekund možete biti među piramidama, ali ne možete veštački biti među prijateljima. Još uvek niko nije uspeo mašinom da proizvede prijatelja niti osećanja!
Poštovana profesorice, hvala Vam na gostovanju i na ovom prelepom i zanimljivom razgovoru. Vidimo se na časovima i u nekom narednom broju!
Hvala vama na gostoprimstvu, bila mi je čast što ste me odabrali među prvima za ovu seriju intervjua. Probijamo led!
Intervju vodili učenici novinari:
Aleksa Perić i Noa Avramović, I3