Obavezni predmeti

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA

Cilj učenja računarstva i informatike je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu. Usvajanjem koncepata iz računarskih nauka, učenik razvija sposobnost apstraktnog i kritičnog mišljenja o automatizaciji poslova uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija i razvija sposobnost efektivnog korišćenja tehnologije na racionalan, etičan i bezbedan način.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

OBLAST/TEMA SADRŽAJI
− objasni ulogu IKT u svakodnevnom životu

− razume izazove korišćenja savremenih tehnologija na odgovoran i bezbedan način

− kratko opiše najvažnije događaje u razvoju IKT

− razlikuje i koristi servise Interneta

− pristupa Internetu, samostalno pretražuje, pronalazi informacije u digitalnom okruženju i preuzima ih na svoj uređaj

− klasifikuje informacije sa interneta i procenjuje njihov kvalitet i pouzdanost

− sprovodi postupke za zaštitu ličnih podataka i privatnosti na Internetu

Informaciono-komunikacione tehnologije u savremenom društvu IKT u svakodnevnom okruženju (uređaji, oblici komunikacije, usluge)

Razvoj IKT (prikupljanja, skladištenja, obrade, prikazivanja i prenosa podataka)

Društveni aspekti IKT (značaj i primena digitalnih uređaja, karakteristike informacionog društva, uticaj korišćenja digitalnih uređaja na zdravlje i okolinu, intelektualna svojina, bezbednost, zaštita ličnih podataka, pravila ponašanja)

Globalna mreža (internet)

Servisi interneta (elektronska pošta, veb, društvene mreže, blogovi, forumi, učenje, mape, elektronska trgovina i bankarstvo, audio i video komunikacija)

Lepo ponašanje, pravo i etika na internetu. Bezbednost i privatnost na internetu

− objasni način digitalnog zapisa podataka i binarnog zapisa prirodnih brojeva

− koristi jedinice za merenje količine podataka

− kratko opiše razliku između hardvera i softvera

− navodi osnovne karakteristike komponenata digitalnog uređaja i njihovu ulogu

− razlikuje sistemski od aplikativnog softvera

− objasni šta je operativni sistem i koja je njegova uloga

− poznaje osnovne tipove aplikativnog softvera

− razlikuje pojmove i tipove licenci softvera i sadržaja koji se dele

Računarstvo Digitalni računari i digitalni zapis podataka (teksta, rasterske i vektorske slike, zvuka)

Načini prikazivanja/predstavljanja podataka i digitalnog zapisa

Hardverske i softverske komponente računarskih sistema

− razlikuje osnove elemente grafičkog korisničkog interfejsa

− prilagodi radno okruženje kroz osnovna podešavanja

− instalira i deinstalira korisničke programe

− sačuva, modifikuje i organizuje podatke

− razlikuje najčešće korišćene tipove datoteka

Organizacija podataka i prilagođavanje radnog okruženja Elementi grafičko-korisničkog interfejsa i interakcija sa njima (radna površina, prozori, meniji, dugmad, akcije mišem ili akcije na ekranu osetljivom na dodir, prečice na tastaturi, …).

Podešavanja operativnog sistema (podešavanje datuma i vremena, radne površine, regionalna podešavanja, podešavanja jezika i tastature, korišćenje i podešavanje korisničkih naloga).

Instaliranje i uklanjanje programa (aplikativnih programa, drajvera).

Rad sa dokumentima i sistemom datoteka.

Sredstva i metode zaštite računara i informacija.

− efikasno i tačno unosi i uređuje neformatiran tekst

− primenjuje osnovne elemente formatiranja i struktuiranja teksta

− uređuje na elementarnom nivou tekst primenom notacija za obeležavanje

− postavi napredne tekstualne i netekstualne elemente u kreirani dokument

− poznaje osnovne parametre stilizovanja teksta na nivou karaktera, paragrafa i stranica

− koristi i kreira imenovane stilove

− koristi elemente u tekstu koji se automatski ažuriraju

− pripremi dokument za štampu i odštampa ga

− uređuje i prikazuje slajd prezentacije

− primenjuje pravila za izradu dobre prezentacije.

− koristi funkcionalnosti namenjene saradničkom radu

Kreiranje i uređivanje digitalnih dokumenata Unos teksta i njegovo jednostavno uređivanje (efikasno kretanje kroz tekst, kopiranje, premeštanje, pretraga, zamena teksta).

Formatiranje i oblikovanje teksta (stranice, pasusa, karaktera).

Posebni elementi u tekstu (liste, tabele, slike, matematičke formule, …).

Obeležavanje teksta (MarkDown notacija i elementarne LaTeX formula)

Korišćenje i izrada stilova, generisanje sadržaja.

Prezentacije i njihova primena (pravila dobre prezentacije, etape u izradi prezentacija).

Kreiranje slajdova (umetanje i formatiranje teksta, grafikona, slika, zvučnih i video-zapisa, …).

Štampanje dokumenata.

− opisuje algoritmom situacije iz realnog života (govornim jezikom, pseudokodom, dijagramom)

− kreira jednostavan računarski program u razvojnom okruženju

− koristi izraze za zapis matematičkih formula

− primenjuje naredbe za kontrolu grananja i ponavljanja

− analizira program i predviđa njegovo ponašanje bez pokretanja

− pronalazi i otklanja greške u programu

− kreira program koji realizuje jednostavne interaktivnu 2d grafiku

− kreira program u tekstualnom programskom jeziku

− razume i otklanja sintaksne greške u programskom kodu

Programiranje Pojam algoritma, struktura algoritma i načini opisivanja algoritama

Uvod u algoritme i programiranje:

● aritmetička izračunavanja (izrazi, konstante, promenljive, operacije, osnovne ugrađene funkcije)

● grananje

● ponavljanje

● definisanje funkcija

● korišćenje kolekcija

2d crtanje uz pomoć grafičkih primitiva:

● uvod u funkionalnost odabrane grafičke biblioteke (koordinatni sistem, platno, olovke, četkice, …)

● crtanje osnovnih oblika (duž, kvadrat, krug)

● učitavanje i prikaz slike iz datoteke

● crtanje pravilnih oblika sa ponavljajućim elementima

Animacija i interaktivna 2d grafika (reagovanje na događaje):

● programiranje animacija (ponavljanjem iscrtavanja oblika u pravilnim vremenskim intervalima)

● koncept događaja (događaji miša i tastature) i obrada događaja.

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

i ključni pojmovi sadržaja programa

− razliku je tipove podataka;

− unese i menja podatke u tabele;

− koristi apsolutno i relativno adresiranje;

− sortira i filtrira podatke po zadatom kriterijumu;

− koristi formule za izračunavanje statistika;

− predstavi vizuelno podatke na odgovarajući način;

− formatira tabele i odštampa ih;

− unese seriju (niz) podataka;

− izvrši jednostavne analize niza podataka (izračuna zbir, prosek, procente, …);

− grafički predstavi nizove podataka (u obliku linijskog, stubičastog ili sektorskog dijagrama);

− unese tabelarne podatke ili ih učita iz lokalnih ili udaljenih datoteka i snimi ih;

− izvrši osnovne analize i obrade tabelarnih podataka (po vrstama i po kolonama);

− izvrši osnovne obrade tabelarnih podataka (sortiranje, filtriranje, …);

– implementira osnovne algoritme nad jednodimenzionim i dvodimenzionim serijama podataka;

– primeni ugnežđene petlje;

– razume princip funkcionisanja nekoliko algoritama sortiranja;

– primenjuje sortiranja za analizu podataka;

– čita, analizira i upisuje sadržaje u tekstualnu datoteku;

– obrađuje više datoteka u strukturi direktorijuma.

PROGRAMI ZA TABELARNA IZRAČUNAVANjA

Unos različitih tipova podataka u tabelu (numeričkih, tekstualnih, datum, vreme….).

Pojam adrese i različite mogućnosti (apsolutna i relativna adresa).

Sortiranje i filtriranje podataka.

Primena formula za izračunavanje statistika.

Uslovno formatiranje tabela.

Izvedene tabele.

Vizualizacija podataka.

Formatiranje tabele i priprema za štampu.

RAD SA PODACIMA U TEKSTUALNOM PROGRAMSKOM JEZIKU

Programski jezici i okruženja pogodni za analizu i obradu podataka (Jupyter, Octave, R, …).

Unos podataka u jednodimenzione nizove.

Jednostavne analize nizova podataka pomoću bibliotečkih funkcija (sabiranje, prosek, minimum, maksimum, sortiranje, filtriranje).

Grafičko predstavljanje nizova podataka.

Unos i predstavljanje tabelarno zapisanih podataka.

Analize tabelarno zapisanih podataka (npr. prosek svake kolone, minimum svake vrste, …).

Obrade tabelarno zapisanih podataka (sortiranje, filtriranje, …).

PROGRAMIRANjE

Osnovni algoritmi nad serijama podataka (brojanje, određivanje zbira, proizvoda, proseka, minimuma, maksimuma, linearna pretraga, filtriranje…).

Ugnežđene petlje.

Sortiranje i primena.

Rad sa datotekama i direktorijumima.

 

Razred Treći
Nedeljni fond časova 1 čas
Godišnji fond časova 37 časova

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

i ključni pojmovi sadržaja programa

– objasni principe rasterske i vektorske grafike i modela prikaza boja;

– kreira rastersku sliku u izabranom programu;

– kreira vektorsku sliku u izabranom programu;

– koristi alate za uređivanje i transformaciju slike;

– optimizuje kreiranu sliku za prikaz na različitim medijima;

– odabere odgovarajući format zapisa slika;

– kreira jednostavni veb-sajt na osnovu gotovih veb rešenja;

– kreira statičku veb-stranu korišćenjem HTML-a;

– stilizuje veb-stranu korišćenjem CSS-a.

RAČUNARSKA GRAFIKA

Karakteristike računarske grafike (piksel, rezolucija, RGB i CMYK modeli prikaza boja, rasterska i vektorska grafika).

Rad u programu za rastersku grafiku.

Rad u programu za vektorsku grafiku.

GOTOVA VEB DIZAJN REŠENjA

Gotova veb dizajn rešenja (WordPressWeeblyWix…).

Blog, viki, elektronski portfolio.

VEB DIZAJN

Univerzalni principi Veb dizajna.

Osnove HTML-a, osnovni elementi i atributi.

Stilovi (CSS), osnovni selektori, svojstva i vrednosti.

 

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 1 čas
Godišnji fond časova 33 časa

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEME

i ključni pojmovi sadržaja

– objasni ulogu baze podataka u savremenim informacionim sistemima;

– kreira bazu i tabele korišćenjem grafičkog interfejsa odabranog SUBP;

– vrši upite i obrađuje podatke;

– administrira bazom podataka na osnovnom nivou;

BAZE PODATAKA

Osnovni pojmovi i primeri baza podataka.

Kreiranje baza podataka u konkretnom SUBP.

Upitni jezik SQL za rad sa bazama.

Upiti, pretraživanje, sortiranje, analiza, umetanje, brisanje i ažuriranje (SELECTINSERTDELETEUPDATE).

Administracija baze podataka, dodela uloga i dozvola.

– navede aktuelne oblasti računarstva i probleme koji oni rešavaju. OBLASTI SAVREMENOG RAČUNARSTVA

Predstavljanje aktuelnih oblasti računarstva (računarske mreže, internet i veb, mašinsko učenje, veštačka inteligencija, robotika, ”big data”….).

Saradnička izrada projekata iz odabrane oblasti.

Skip to toolbar