Cilj učenja računarstva i informatike je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu. Usvajanjem koncepata iz računarskih nauka, učenik razvija sposobnost apstraktnog i kritičnog mišljenja o automatizaciji poslova uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija i razvija sposobnost efektivnog korišćenja tehnologije na racionalan, etičan i bezbedan način.
Razred | Prvi |
Nedeljni fond časova | 2 časa |
Godišnji fond časova | 74 časa |
ISHODI
Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: |
OBLAST/TEMA | SADRŽAJI |
− objasni ulogu IKT u svakodnevnom životu
− razume izazove korišćenja savremenih tehnologija na odgovoran i bezbedan način − kratko opiše najvažnije događaje u razvoju IKT − razlikuje i koristi servise Interneta − pristupa Internetu, samostalno pretražuje, pronalazi informacije u digitalnom okruženju i preuzima ih na svoj uređaj − klasifikuje informacije sa interneta i procenjuje njihov kvalitet i pouzdanost − sprovodi postupke za zaštitu ličnih podataka i privatnosti na Internetu |
Informaciono-komunikacione tehnologije u savremenom društvu | IKT u svakodnevnom okruženju (uređaji, oblici komunikacije, usluge)
Razvoj IKT (prikupljanja, skladištenja, obrade, prikazivanja i prenosa podataka) Društveni aspekti IKT (značaj i primena digitalnih uređaja, karakteristike informacionog društva, uticaj korišćenja digitalnih uređaja na zdravlje i okolinu, intelektualna svojina, bezbednost, zaštita ličnih podataka, pravila ponašanja) Globalna mreža (internet) Servisi interneta (elektronska pošta, veb, društvene mreže, blogovi, forumi, učenje, mape, elektronska trgovina i bankarstvo, audio i video komunikacija) Lepo ponašanje, pravo i etika na internetu. Bezbednost i privatnost na internetu |
− objasni način digitalnog zapisa podataka i binarnog zapisa prirodnih brojeva
− koristi jedinice za merenje količine podataka − kratko opiše razliku između hardvera i softvera − navodi osnovne karakteristike komponenata digitalnog uređaja i njihovu ulogu − razlikuje sistemski od aplikativnog softvera − objasni šta je operativni sistem i koja je njegova uloga − poznaje osnovne tipove aplikativnog softvera − razlikuje pojmove i tipove licenci softvera i sadržaja koji se dele |
Računarstvo | Digitalni računari i digitalni zapis podataka (teksta, rasterske i vektorske slike, zvuka)
Načini prikazivanja/predstavljanja podataka i digitalnog zapisa Hardverske i softverske komponente računarskih sistema |
− razlikuje osnove elemente grafičkog korisničkog interfejsa
− prilagodi radno okruženje kroz osnovna podešavanja − instalira i deinstalira korisničke programe − sačuva, modifikuje i organizuje podatke − razlikuje najčešće korišćene tipove datoteka |
Organizacija podataka i prilagođavanje radnog okruženja | Elementi grafičko-korisničkog interfejsa i interakcija sa njima (radna površina, prozori, meniji, dugmad, akcije mišem ili akcije na ekranu osetljivom na dodir, prečice na tastaturi, …).
Podešavanja operativnog sistema (podešavanje datuma i vremena, radne površine, regionalna podešavanja, podešavanja jezika i tastature, korišćenje i podešavanje korisničkih naloga). Instaliranje i uklanjanje programa (aplikativnih programa, drajvera). Rad sa dokumentima i sistemom datoteka. Sredstva i metode zaštite računara i informacija. |
− efikasno i tačno unosi i uređuje neformatiran tekst
− primenjuje osnovne elemente formatiranja i struktuiranja teksta − uređuje na elementarnom nivou tekst primenom notacija za obeležavanje − postavi napredne tekstualne i netekstualne elemente u kreirani dokument − poznaje osnovne parametre stilizovanja teksta na nivou karaktera, paragrafa i stranica − koristi i kreira imenovane stilove − koristi elemente u tekstu koji se automatski ažuriraju − pripremi dokument za štampu i odštampa ga − uređuje i prikazuje slajd prezentacije − primenjuje pravila za izradu dobre prezentacije. − koristi funkcionalnosti namenjene saradničkom radu |
Kreiranje i uređivanje digitalnih dokumenata | Unos teksta i njegovo jednostavno uređivanje (efikasno kretanje kroz tekst, kopiranje, premeštanje, pretraga, zamena teksta).
Formatiranje i oblikovanje teksta (stranice, pasusa, karaktera). Posebni elementi u tekstu (liste, tabele, slike, matematičke formule, …). Obeležavanje teksta (MarkDown notacija i elementarne LaTeX formula) Korišćenje i izrada stilova, generisanje sadržaja. Prezentacije i njihova primena (pravila dobre prezentacije, etape u izradi prezentacija). Kreiranje slajdova (umetanje i formatiranje teksta, grafikona, slika, zvučnih i video-zapisa, …). Štampanje dokumenata. |
− opisuje algoritmom situacije iz realnog života (govornim jezikom, pseudokodom, dijagramom)
− kreira jednostavan računarski program u razvojnom okruženju − koristi izraze za zapis matematičkih formula − primenjuje naredbe za kontrolu grananja i ponavljanja − analizira program i predviđa njegovo ponašanje bez pokretanja − pronalazi i otklanja greške u programu − kreira program koji realizuje jednostavne interaktivnu 2d grafiku − kreira program u tekstualnom programskom jeziku − razume i otklanja sintaksne greške u programskom kodu |
Programiranje | Pojam algoritma, struktura algoritma i načini opisivanja algoritama
Uvod u algoritme i programiranje: ● aritmetička izračunavanja (izrazi, konstante, promenljive, operacije, osnovne ugrađene funkcije) ● grananje ● ponavljanje ● definisanje funkcija ● korišćenje kolekcija 2d crtanje uz pomoć grafičkih primitiva: ● uvod u funkionalnost odabrane grafičke biblioteke (koordinatni sistem, platno, olovke, četkice, …) ● crtanje osnovnih oblika (duž, kvadrat, krug) ● učitavanje i prikaz slike iz datoteke ● crtanje pravilnih oblika sa ponavljajućim elementima Animacija i interaktivna 2d grafika (reagovanje na događaje): ● programiranje animacija (ponavljanjem iscrtavanja oblika u pravilnim vremenskim intervalima) ● koncept događaja (događaji miša i tastature) i obrada događaja. |
Razred | Drugi |
Nedeljni fond časova | 2 časa |
Godišnji fond časova | 74 časa |
ISHODI
Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: |
TEMA
i ključni pojmovi sadržaja programa |
− razliku je tipove podataka;
− unese i menja podatke u tabele; − koristi apsolutno i relativno adresiranje; − sortira i filtrira podatke po zadatom kriterijumu; − koristi formule za izračunavanje statistika; − predstavi vizuelno podatke na odgovarajući način; − formatira tabele i odštampa ih; − unese seriju (niz) podataka; − izvrši jednostavne analize niza podataka (izračuna zbir, prosek, procente, …); − grafički predstavi nizove podataka (u obliku linijskog, stubičastog ili sektorskog dijagrama); − unese tabelarne podatke ili ih učita iz lokalnih ili udaljenih datoteka i snimi ih; − izvrši osnovne analize i obrade tabelarnih podataka (po vrstama i po kolonama); − izvrši osnovne obrade tabelarnih podataka (sortiranje, filtriranje, …); – implementira osnovne algoritme nad jednodimenzionim i dvodimenzionim serijama podataka; – primeni ugnežđene petlje; – razume princip funkcionisanja nekoliko algoritama sortiranja; – primenjuje sortiranja za analizu podataka; – čita, analizira i upisuje sadržaje u tekstualnu datoteku; – obrađuje više datoteka u strukturi direktorijuma. |
PROGRAMI ZA TABELARNA IZRAČUNAVANjA
Unos različitih tipova podataka u tabelu (numeričkih, tekstualnih, datum, vreme….). Pojam adrese i različite mogućnosti (apsolutna i relativna adresa). Sortiranje i filtriranje podataka. Primena formula za izračunavanje statistika. Uslovno formatiranje tabela. Izvedene tabele. Vizualizacija podataka. Formatiranje tabele i priprema za štampu. |
RAD SA PODACIMA U TEKSTUALNOM PROGRAMSKOM JEZIKU
Programski jezici i okruženja pogodni za analizu i obradu podataka (Jupyter, Octave, R, …). Unos podataka u jednodimenzione nizove. Jednostavne analize nizova podataka pomoću bibliotečkih funkcija (sabiranje, prosek, minimum, maksimum, sortiranje, filtriranje). Grafičko predstavljanje nizova podataka. Unos i predstavljanje tabelarno zapisanih podataka. Analize tabelarno zapisanih podataka (npr. prosek svake kolone, minimum svake vrste, …). Obrade tabelarno zapisanih podataka (sortiranje, filtriranje, …). |
|
PROGRAMIRANjE
Osnovni algoritmi nad serijama podataka (brojanje, određivanje zbira, proizvoda, proseka, minimuma, maksimuma, linearna pretraga, filtriranje…). Ugnežđene petlje. Sortiranje i primena. Rad sa datotekama i direktorijumima. |
Razred | Treći |
Nedeljni fond časova | 1 čas |
Godišnji fond časova | 37 časova |
ISHODI
Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: |
TEMA
i ključni pojmovi sadržaja programa |
– objasni principe rasterske i vektorske grafike i modela prikaza boja;
– kreira rastersku sliku u izabranom programu; – kreira vektorsku sliku u izabranom programu; – koristi alate za uređivanje i transformaciju slike; – optimizuje kreiranu sliku za prikaz na različitim medijima; – odabere odgovarajući format zapisa slika; – kreira jednostavni veb-sajt na osnovu gotovih veb rešenja; – kreira statičku veb-stranu korišćenjem HTML-a; – stilizuje veb-stranu korišćenjem CSS-a. |
RAČUNARSKA GRAFIKA
Karakteristike računarske grafike (piksel, rezolucija, RGB i CMYK modeli prikaza boja, rasterska i vektorska grafika). Rad u programu za rastersku grafiku. Rad u programu za vektorsku grafiku. |
GOTOVA VEB DIZAJN REŠENjA
Gotova veb dizajn rešenja (WordPress, Weebly, Wix…). Blog, viki, elektronski portfolio. |
|
VEB DIZAJN
Univerzalni principi Veb dizajna. Osnove HTML-a, osnovni elementi i atributi. Stilovi (CSS), osnovni selektori, svojstva i vrednosti. |
Razred | Četvrti |
Nedeljni fond časova | 1 čas |
Godišnji fond časova | 33 časa |
ISHODI
Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: |
TEME
i ključni pojmovi sadržaja |
– objasni ulogu baze podataka u savremenim informacionim sistemima;
– kreira bazu i tabele korišćenjem grafičkog interfejsa odabranog SUBP; – vrši upite i obrađuje podatke; – administrira bazom podataka na osnovnom nivou; |
BAZE PODATAKA
Osnovni pojmovi i primeri baza podataka. Kreiranje baza podataka u konkretnom SUBP. Upitni jezik SQL za rad sa bazama. Upiti, pretraživanje, sortiranje, analiza, umetanje, brisanje i ažuriranje (SELECT, INSERT, DELETE, UPDATE). Administracija baze podataka, dodela uloga i dozvola. |
– navede aktuelne oblasti računarstva i probleme koji oni rešavaju. | OBLASTI SAVREMENOG RAČUNARSTVA
Predstavljanje aktuelnih oblasti računarstva (računarske mreže, internet i veb, mašinsko učenje, veštačka inteligencija, robotika, ”big data”….). Saradnička izrada projekata iz odabrane oblasti. |