Kultura jednog naroda je jasno definisana njihovim običajima, načinom življenja folklorom, verom, principima,… . Samim tim postoji i ta kulturološka razlika i ona kao takva čini nas onima što jesmo. Ove godine smo potvrdili nešto što smo već odavno znali, a to je da granice među ljudima ne postoje i ne sme ih biti. I ma koliko nam se činilo nedostižno, u ovo vreme korone, upoznati nove ljude i njihove tradicije, pokazalo se da je tehnika i sada dokazala svoje dobre strane i povezala nas. Naime, u drugom kvartalu ove školske godine stupili smo u kontakt sa profesorima i đacima iz drugih država i iza sebe ostavili jedno novo iskustvo. Svaki taj narod, a reći ću vam sa kim smo sve kontaktirali: Maroko, Meksiko, Gruzija, Brazil, Tunis, Nigerija, Portugal i Filipini, svi oni imaju nešto svojstveno sebi. Svaka ima nešto o sebi da ponudi baš iz razloga što se svaka od njih nalazi na različitim kontinentima. Svi zajedno smo uživali u ovim časovima, a pitali smo učenicu II2 Minu Migić da podeli sa nama svoje utiske.
– Prva pomisao na časove sa strancima mi je bila jako zanimljiva. Htela sam da saznam što više o drugim zemljama. Mogućnost da to svi zajedno saznamo nam je omogućila profesorka Sanja Đukić, ona je dolazila u kontakt sa zemljama koje smo mi hteli i tako smo pričali sa strancima. Imali smo mogućnost da vidimo kako izgledaju njihovi kabineti, kultura, odela, hrana, njihov način školovanja, njihove najpoznatije ličnosti, da čujemo njihovu muziku i jezik. Ovo je bilo jedno jako lepo iskustvo, i ostvarenje kontakta sa decom koja žive u tim državama. Takođe smo imali priliku da predstavimo našu zemlju Srbiju i pokažemo im lepotu naše zemlje. Svi koji smo učestvovali smo poboljšali naš engleski jezik i postali bolji govornici. Jedva čekam sledeće aktivnosti – kaže Mina.
U samom obraćanju promovisali smo svaki put i našu zemlju, naše običaje, folklor i veru. Skoro svim našim gostima iz inostranstva je to bio prvi put da se susreću sa Srbijom i njenim stanovnicima, ali sudeći po reakcijama, uspešno smo predstavili sve lepote i specifičnosti naše domovine. Barijere nisu postojale zbog dobrog poznavanja engleskog jezika sa naše i njihove strane. Pričali smo i o današnjoj situaciji i kako prate nastavu, kako provode slobodno vreme i na kraju došli do zaključka, kako smo u stvari svi mi isti samo su u pitanju nijanse. Sličnog je mišljenja i učenica I2 Marija Ognjanović, koja je takođe aktivno učestvovala u radu ove sekcije.
– Jedna od najlepših stvari u Računarskoj gimnaziji ,,Smart” za mene je sekcija za međunarodnu saradnju. Svakog utorka popodne uživala sam upoznajući srednjoškolce iz raznih država. Imala sam osećaj da putujem do Alžira, Meksika, Nigerije i Gruzije. Naučila sam mnogo o kulturama različitih naroda i njihovim običajima. Moja mama kaže da svaki put sa tog časa izađem ozarena i nasmejana – ispričala nam je Marija.
Zahvalan sam školi i svom razrednom starešini što su nam omogućili ovakav vid kontakta, jer je ovo bio još jedan od mnogih prozora u svet, koji ćemo, nadam se, znati vrednovati.
Tekst pisao:
Vanja Ajdić, II2
