INTERVJU: Novosadska direktorka savetuje kako da vam deca budu manje na internetu
Koliko škole mogu da pomognu deci i roditeljima u borbi sa posledicama povlačenja dece iza ekrana telefona. O ovim temama razgovaramo sa direktoricom i jednom od osnivačica Računarske gimnazije Smart u Novom Sadu u kojoj je tehnologija osnovno sredstvo za rad.
Jelena Desnica: Mi tehnologiju upotrebljavamo u korist dece kako bismo im olakšali učenje na oba smera – opštem smeru gimnazije i smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku. Opšti smer ima dodatne predmete za javne nastupe, kulturu, film, pozorište, mjuzikle, medije, a tehnologija je danas sastavni deo svega toga. Kada im je tehnologija već bliska, zašto je ne iskoristiti da lakše uče – a sa druge strane organizovati im kvalitetno popunjeno slobodno vreme. U školi, na času i kod kuće koriste laptop. Samo za predmete u kojima se rade zadaci – koristimo sveske, a knjige se koriste kod kuće. Tako prate sve informacije koje im direktno sa Smart table sačuvamo na našem veb sajtu, na kraju svakog časa. Nastavnik za svaki čas kada se uči novo ili radi utvrđivanje gradiva pripremi u elektronskoj formi konkretno ono što će sa decom raditi, a putem Smart table se dopisuje tokom časa dodatna objašnjenja, rešavaju zadaci u sam materijal koji je nastavnik pripremio. Tehnologiju smo iskoristili kako bismo deci omogućili brže i lakše učenje – jer kada kod kuće na tom istom laptopu koji dobijaju od škole kao poklon, ponovo otvore identično sve kako je na tabli bilo pokazano ili pisano. Sami kažu – vrate im se rečenice nastavnika u sećanje, šta je pričao i objašnjavao dok su obrađivali tu lekciju. Nije to nikakva novina, koristi se svuda u svetu, samo smo njih više uključili u obradu časa, da analiziraju, razmišljaju, zaključuju i sve to sačuvamo. Informacione tehnologije su deci bliske jer odrastaju sa njima, ali se moraju dobro osmišljeno koristiti uz ozbiljnu obuku nastavnika.Većini roditelja koji se ne bave informacionim tehnologijama današnji način života dece, njihovu potrebu da koriste IT kao vid zabave, vide isključivo kao potpuno pogrešnu i ne razumeju da su se vremena promenila. Ali deca nisu, već se samo prilagođavaju okruženju koje smo im mi odrasli dali kroz internet, medije, razne kablovske kanale bez cenzure i slično. Oni žele ono što su deca oduvek želela, a to je da se zabave. Da smo mi odrastali sa IT tehnologijom u ruci verovatno bi bilo isto. Mnogi odrasli takođe, kao i deca, zapostavljaju svoje obaveze, prekomerno se zabavljajući raznim sadržajima na internetu. To je izazov današnjeg vremena i naš zajednički zadatak je da pomognemo deci i mladima.
Izlaz je upravo saradnja roditelja i škole. Dobra škola mora da pomogne roditelju da prihvati da naša deca neće živeti živote koje smo mi živeli, ali i da od tehnologije uzmu ono najbolje, a da usmeravaju i kontrolišu prekomerno korišćenje. Sve u životu u čemu se preteruje, nije dobro. Zatim da se i sami aktivno uključe u korišćenje IT-ja. Odbijanje da koriste tehnologiju dovodi često, mada nije pravilo, do udaljavanja i od dece, jer ih oni okarakterišu kao “dinosauruse” koji ne razumeju i neće da razumeju svoju decu. Sa druge strane škole i roditelji moraju zajedno da pomognu deci da se suoče sa preterivanjem i da dok su manji im organizuju, a kasnije usmeravaju svoju decu na druge korisne aktivnosti kojima bi kvalitetno popunili svoje vreme. Zabrana da koriste internet, bez ponude kako da popune to vreme ne daje rezultat.
021: Na koji način da se roditelj bori sa tim preterivanjem, šta je uopšte preterivanje? I šta konkretno škola može da uradi?
Jelena Desnica: Deca i mladi često slušaju muziku preko mobilnih telefona što povećava prosečno vreme korišćenja u očitavanju, ali sve što je preko dva sata dnevno potrošeno na društvene mreže, igrice ili druge zabavne sadržaje je previše. Ako osam sati spavaju (roditelj za to mora da se potrudi da sprovede) osam sati provedu u školi, od osam sati koje im preostaje za učenje i druženje – često nailazimo na cifre od osam sati prosečno provedenih – na korišćenje telefona. Roditelji, kao i škola moraju biti dosledni.
U školi se na časovima ni ispod stola ne sme koristiti mob telefon. Tako i roditelj kod kuće mora da ima slična pravila. U školi na odmorima, jer su zajedno, često ni ne stignu da pogledaju u telefon. Ali kada krenu kući tu se već uzima telefon i ne ispušta iz ruku, dok se ne utone u san. Sa njima se dogovorom i čestim podsećanjem na taj dogovor sve može postići i doslednim pridržavanjem tog dogovora. Dva sata mogu biti rapoređeni, ali ostatak vremena organizovani i ispunjeni drugim aktivnostima. To znači da telefon kada se ne koristi bude na vidnom mestu ispred roditelja. Ono što u tom trenutku nastupa je – kvalitetno organizovano vreme. Idi napolje, igraj se sa drugarima, odavno više nije primenjivo. Jer drugari sede kod kuće i igraju igrice u mreži. Roditeljima sa druge strane, nedostaje vreme provedeno sa decom, a da to nije
vezano za učenje i obaveze.
Postoje čitave studije kako se izboriti sa ovim problemom i jedan model koji daje odlične rezultate je – organizovati zajedničke aktivnosti članova porodice zajedno sa njima. Kroz sport, rekreaciju, kućne aktivnosti, košenje trave, farbanje, krčenje..zatim zabavnih aktivnosti, ples, vožnja bicikla, šahovska nadmetanja, društvene igre, muzika, čak i kuvanje zajedno, radionice, kursevi, već prema ukusima.
Samo se treba podići iz fotelje. Svi smo u takvom tempu života, nedostaje energije, jer nedostaje fizičke aktivnosti- naravno govorim uopšteno. Deca tako brzo porastu i odu, a ni odraslima danas nije lako da se izbore sa odgovornošću i tempom života, te smatram da je svima bolje izaći iz kuće i baviti se nečim zajedno sa detetom. U krajnjoj liniji, ako roditelj nije u mogućnosti da učestvuje zajedno sa detetom, svima
su poznati i kursevi jezika za decu, sviranje instrumenata, borilačke veštine samoodbrane i slično.
Škola tu itekako može da pomogne. Da organizuje sekcije u koje mogu da uključe i roditelje. Gimnazija Smart je pre tri godine imala jedan veliki projekat po Islandskom modelu – porodica u zajedničkim društvenim aktivnostima. Organizovali smo za proslavu prvih 10 godina postojanja škole, mjuzikl “Mamma Mia” koji su sedam meseci spremali zajedno roditelji, đaci tadašnji, bivši đaci iz tih prvih 10 godina i nastavnici. Ne samo da su provodili kvalitetno vreme zajedno, nego su uspostavili bliži odnos kako među sobom, tako i sa školom.
Po istom modelu smo sedam meseci spremali mjuzikl “Briljantin”, koji smo igrali 14. juna u Nis-ovom pozorištu, osim što zbog kovida nismo smeli da uključimo roditelje, ali decu i nastavnike jesmo. Probe su bile skoro svakog dana.
Jedna od učenica koja je učestvovala je sama rekla: “Koliko smo mi vremena uložili za ovo i kakvo druženje je ovo bilo! A kada pomislim da bi mi to sve vreme propalo na mobilnom telefonu”. Naravno, prvo “pravilo na takvim aktivnostima je – telefon na off! Suština je isključi telefon – uključi život. Jedna od poruka u mjuziklu je bila – Igraj, pevaj, živi sad, jer već sutra nisi mlad. Ali postoje i druge sekcije na kojima dodatno radimo sa decom i to je kvalitetno ukradeno vreme od “mobilnog telefona”. Ove godine ponudili smo našim đacima čak 22 dodatne besplatne sekcije. Od onih vezanih za predmete do potpuno sadržajno različitih. Od programiranja u Unity-ju, koja je pod mentorstvom nastavnice organizovana čak kao vršnjačka edukacija, preko istorijske, biološke i ostalih predmeta, zatim hardverske, digitalnog marketinga, medijske i novinarske sekcije, ali i ekologije, preduzetništva, do pecanja itd.
Često sa mladima pričamo o tom problemu narušenog kvaliteta života zbog prekomerne upotrebe mobilnih telefona i neretko se tek kroz razgovor suočavaju sa realnošću koliko i sam provode vremena online. Onda nam kažu, vama je bilo lakše, vi ste se družili. Slažem se sa njima i zato se trudimo da im kroz sekcije omogućimo organizovano druženje. Tu se mešaju kako po generacijama tako i po interesovanju, čime proširuju krug svojih prijatelja.
021: Tokom pandemije vaša škola je imala online uživo sve časove u direktnoj video vezi sa svim učenicima o rasporedu časova i to u trajanju od 45 min po času. Kako ste to useli da spovedete i kakve je to rezultate dalo?
Jelena Desnica: Nimalo nije bilo lako, iako smo tehnički za 24 sata sa časova u učionici prešli na online uživo časove. Nismo ih ostavili same sa knjigom ili prezentacijom. To je bio period kada vakcine još nisu postojale, kada je u mesec i po dana 18-toro nastavnika bilo zaraženo, vrlo često i po neki učenik, ali su kolege nastavu držali online i pod temperaturom kako đaci ne bi gubili časove. Svi su imali uključene kamere, delili ekrane, korišćena je tehnologija pravljena baš za edukaciju koje je bila odlično rešenje. Svi časovi su bili snimljeni video zapisom uz deljenje ekrana, te su učenici mogli naknadno usled pada koncentracije da pregledaju materijale. Da li je isto kao u učionici – nije. Nedostajalo je druženje, socijalizacija, te smo ih redovno okupljali napolju na časovima fizičkog iako smo držali odstojanje. Bilo je naporno kako deci tako i nastavnicima, ali smo po povratku u učionice samo nastavili da radimo po planu i programu – kao da smo bili u učionici. Poznavanje tehnologije i laka primena se pokazala kao velika prednost. Čak su i roditeljski sastanci održavani uživo online. Bilo je dece koji su se online samostalno okupljali da uče u grupi. Snalazili su se kako su znali i umeli da bi se družili.
Ono na šta smo posebno obraćali pažnju je upravo posledice izolovanosti koja je mladima teško pala. Setite se u to vreme nisu mogli ni da se okupljaju, izlaze, parkovi su bili neko vreme čak zabranjeni za šetnju, patrolirala je policija uveče i njima je sve to teško palo. Nedostajala im je škola, drugari, izlasci, mladost, druženje. Zato smo ove godine ponudili još više dodatnih sadržaja. Opet ima onih koji idu na pet sekcija, a ima onih koji ne idu ni na jednu. Važno im je samo gradivo i to im je dovoljno. I to je u redu, ne može se na silu.
021: To su zaista bile velike promene za čovečanstvo i pitanje je kada ćemo sve sagledati posledice svega kroz šta smo prošli. Ali vi ste iz svega toga ipak sačuvali neke stvari?
Jelena Desnica: Da, ono što se pokazalo korisno i dobro, trudimo se da unapredimo i uvedemo u svakodnevnu rutinu. Ove godine smo išli u školu, kako su naša odeljenja po 20 učenika, svake nedelje se smenjivalo pet đaka koji su iz učionice uživo pratili časove od kuće, kao i oni koji su bili bolesti ili u izolaciji. Veliki broj sastanaka manjih održavamo uživo online, dok sednice Veća, kolegijume, roditeljske sastanke, održavamo uživo. Ove godine smo ponovo otvorili mesta za tri odeljenja, dva su već popunjena ta programersko-računarski smer, preostalo je još slobodnih mesta za opšti smer. Svi zainteresovani mogu da nam se jave na 021/300 42 96, mobilni 065/4728211 ili mejlom na gimnazija@smart.edu.rs