Čini mi se da smo juče krenuli, a ono već kraj prvog polugodišta, dobro možda ne baš juče, ali pre nekoliko dana, da.
Tako danas pošto smo odradili sve i ocene zaključili sedim sa učenicima i pričamo tj. pitam ih jesu li svesni da je kraj polugodišta, a i oni u čudu, kažu nešto im brzo prošlo. Šta će biti tek sa drugim polugodištem ne smem ni da mislim. Drugi su razred, a onda će treći, pa četvrti, a tek četvrti prođe za tren.
Pre neki dan sam išla sa četvrtim razredom na klizanje, bilo je naravno lepo kao i sve vannastavne aktivnosti, nego i sa njima pričam i čudimo se zajedno kad pre kraj polugodišta. Tako je bilo i sa predhodnim generacijama.
Ja sam u velikoj nedoumici, jako brzo vreme prolazi, smenjuju se generacije i moje godine se nižu, a ja imam utisak da uvek imam isto godina.
Naravno to je tako sve dok ne pomislim na broj, ali stvarno rad u školi neda čoveku da ostari, bar ja tako osećam.