Ako vas interesuje gegming industrija, obavezno poslušajte intervju sa našim učenicima III1 odeljenja, Aleksandrom Todoreskovim i Igor Velikićem, koji su kao tim osvojili 2. mesto na nedavno održanom Met gejm hakatonu.
Na ovom onlajn srednjoškolskom takmičenju iz oblasti izrade video-igara, koje je organizovao Univerzitet Metropolitan u saradnji sa kompanijom Mad Head Games, Aleksandar i Igor su imali priliku da steknu nova iskustva i saznanja o kojima govore u ovom intervjuu, čiji transkript možete da pročitate ispod videa.
Novinar: Zoran Lazarov Saje, I3
Recite nam nešto ukratko o takmičenju Met gejm hakaton
Aleksandar: Hakaton je takmičenje gde se obično pravi neki program u nekom određenom vremenu. To vreme može biti jedan dan, može biti nedelju dana… Konkretno, mi smo imali jedan dan da napravimo igricu.
Kakva ste sve iskustva iz programiranja imali pre takmičenja?
Igor: Imali smo iskustvo iz programiranja, ali ne i iskustvo u pravljenju igrica pre takmičenja. Ovo nam je bila prva igrica. U ovom takmičenju nije bilo bitno samo iskustvo iz programiranja, već i iskustvo iz dizajna. Zahvalan sam svom dizajneru Aleksandru, jer nas je upravo dobar dizajn odveo do tog drugog mesta. Što se tiče programa, koristili smo samo Unity i ovo nam je bio prvi projekat u njemu.
Kakvu ste igricu tačno napravili?
Aleksandar: Igra se zove “Above and Beyond”. U igri se sastavlja raketa. Raketa ide u svemir, što su bolji delovi – raketa ide dalje u svemir, a što dalje ide u svemir – dobija se više novca. Cilj igre je da se stigne do Meseca, a nakon toga i na druge planete. Usput se može pokupiti novac i dodatno gorivo.
Kakvo je bilo samo takmičenje? Da li je bilo stresno ili naporno?
Aleksandar: O, da… Bilo je stresno. (Smeh) Trebalo je da imamo četiri člana tima…
Igor: … ali to se vrlo brzo pokazalo kao opšti haos. Prijavili smo se samo nas dvojica, ali smo kasnije imali opciju da prihvatimo dvoje učesnika, koji nisu imali svoj tim. Nismo imali ništa protiv – ipak su nam falila dva člana. U tim smo dobili Tomu i Nataliju: Natalija je ubrzo odustala od takmičenja, dok je Toma ostao sa nama do kraja. Bio je tu, pomagao je oko morala i pomogao da nas održi budnim do tri, četiri ujutru dok smo radili igricu.
Aleksandar: Većinu projekta smo ipak radili Igor i ja. Ja sam radio dizajn, a Igor kod, dok smo audio smo nalazili na internetu.
Od kada vas interesuju igrice, odnosno – pravljenje igrica?
Igor: Što se mene tiče, igrice me interesuju od treće godine, kada sam dobio prvu igricu od mog tate. Kupili su mi Nintendo konzolu, tako da mi je ta kompanija i dan-danas jedna od omiljenih. I danas me interesuju igrice, značajan su deo mog života i brojne sate ulažem u njih.
Aleksandar: Ja sam počeo da igram igrice sa pet godina. Dobio sam od roditelja Nintendo DSi. Imao je dva ekrana i gomilu igara za 3+, što se mojim roditeljima svidelo. Čak i tada me je fascinirala činjenica da je to (igrice) neko napravio. To nije samo neka mašina – to je neko osmislio, nacrtao, kreirao. Od tada želim da se bavim pravljenjem igara. Svideo mi se jako Nintendo. Postojale su i druge dobre konzole – poput Xbox-a, Playstation-a… ali, Nintendo je pravio nešto drugačije. Zbog njih želim da ostanem u gejming industriji.
Da li privatno igrate igrice i inače, da li imate neki hobi?
Aleksandar: Apsolutno da, čak igramo i zajedno! Igramo Valorant, APEX, Minecraft… (Igor drži server). Moj hobi je, takođe, i crtanje.
Igor: Ja svaki dan pronalazim novi hobi. Oprobao sam se u mnogim stvarima, ali hobiji koji su se zadržali su svakako programiranje i pravljenje dronova.
U kojoj gejming kompaniji biste radili, ukoliko bi vam se ukazala prilika?
Igor: Što se mene tiče, ja imam dva favorita: Digital Extremes ili Nintendo. Favoriti su mi jer rade nekako drugačije, imaju specifičan princip rada.
Aleksandar: Takođe, Nintendo! Imaju samo loš online (multiplayer), ali sve ostalo mi se dopada. Njihove igre su neverovatne! Imaju neverovatno dobar tim programera, sjajni su pisci. Sastavili su talentovani tim ljudi koji radi na projektu do koga im je zaista stalo. Igrice im možda imaju visoku cenu, ali Breath of the Wild iz 2017. je jedna od najboljih igara svih vremena, jer su zaista uložili vreme i trud u nju – sviđa mi se Nintendo!
Kakvi su vam planovi za budućnost? Da li ćete ostati u polju igrica ili ćete se baviti nečim drugim?
Igor: To je veoma zanimljivo pitanje. Shvatam da neću moći na samom početku da ostanem u polju igrica, jer se ono konstantno menja i teško je zaposliti se u nekoj od tih kompanija. Ako bih se odlučio da napravim svoju kompaniju – to bi bio veoma težak put, bez garanta da bih uspeo. Naravno, ambicija mi je da završim u jednoj takvoj kompaniji, ali ću za početak verovatno samo biti u generalnom polju programiranja.
Aleksandar: Ja ću ostati, definitivno. To mi je san od malena. Ne interesuje me kako – ne mora to biti baš programiranje, mogu da crtam, a mogu i da komponujem (završio sam muzičku školu). Samo želim da ostanem u gejming industriji.
Imate li neki savet za naše mlađe učenike koji imaju interesovanje ka pravljenju igara ili ka učešću na takmičenju “Met gejm hakaton”?
Aleksandar: Definitivno da. Pripremite se! Ukoliko ćete ići na gejming hakaton, pripremite se makar nedelju dana unapred. Sastavite tim i imajte neki plan šta ćete raditi. Temu ćete, naravno, dobiti tamo (barem u slučaju takmićenja u pravljenju igrica). Nemojte doći potpuno nespremni, jer u većini slučajeva timovi su unapred sastavljeni i bili su spremni da odmah krenu sa pravljenjem igrice. Mi nismo, ali smo uspeli jer smo zaista dali sve od sebe. Trud je takođe bitan!
Igor: Po mom mišljenju, nije toliko teško kao što je Aleksandar rekao, ali biće vam svakako teško bez ikakve pripreme. Moj savet je da se oprobate u bilo kom programu za pravljenje igrica, bio to GameMaker ili Unity, bilo šta… Samo da znate sa čim radite i da dobijete bilo kakvo iskustvo. Ne morate znati baš sve – i mi smo učili usput, ali međusobni odnosi su nam bili odlični, te smo vrlo brzo krenuli sa radom!