Slavni grčki filozof Platon je pisao o idealno uređenoj državi kao onoj koju vode mudri ljudi – filozofi. Mudrost, vrlina nad vrlinama, najbitnija je kvalifikacija dobrog vladara, a do nje vodi put filozofije – put umnog prodiranja u svet ideja, „uzroka i uzora“ čulnih i prolaznih stvari. Možemo raspravljati o tome da li je neko samim klasičnim filozofskim obrazovanjem „dovoljno mudar“ za ozbiljan posao vladanja državom i upravljanja duštvom, ali malo prostora za diskusiju ostavlja pitanje da li je moguće dostići mudrost ne postavljajući filozofska pitanja i ne provodeći filozofska razmatranja sveta u kojem živimo.
Najčešće pitanje koje srednjoškolci raznih usmerenja postavljaju nastavnicima filozofije je pitanje svrsishodnosti nastave filozofije za struku za koju se obučavaju. Ako dobra politika nije moguća bez filozofije, postavlja se pitanje da li će neko biti bolji elektrotehničar, programer, medicinar ili mašinac, ako je pohađao nastavu filozofije? Dozvolimo istoriji određenih slavnih istorijskih ličnosti da nam odgovori na ovo pitanje.
Iako je Platon smatrao da političko znanje nužno uključuje filozofsko, među političarima baš i nema toliko onih koji su studirali filozofiju. Čuvenog Aleksandra Makedonskog je u mladosti podučavao najslavniji među starim grčkim filozofima – Aristotel; Tomas Džeferson, jedan od osnivača SAD-a i glavni autor Deklaracije o nezavisnosti, pored prava i jezika, izučavao je filozofiju, a Zoran Đinđić, premijer Srbije od 2001. do 2003. godine, doktorirao je filozofiju. Mnogo je više matematičara i fizičara koji su istovremeno bili i filozofi. Tu se nižu velika i poznata imena: Tales, Pitagora, Isak Njutn, Rene Dekart, Gotfrid Vilhelm Lajbnic, Blez Paskal…Možemo se zapitati, opet sledeći Platona koji je govorio da je put filozofije onaj koji menja i sam put i putnika, da li bi ovi veliki umovi došli do velikih ideja i rešenja kojima su unapredili nauku i zadužili čovečanstvo, da nisu svoj um oštrili na trnovitim putevima filozofije. Da Vim Venders nije jedno vreme išao tim putem, da li bi danas uživali u njegovim kultnim ostvarenjima kao što su „Nebo nad Berlinom“ i „Pariz, Teksas“? Da li bi mogli zamisliti „Indijanu Džons“ ili „Ratove zvezda“, a da u njima ne glumi Harison Ford? Koliko se tek divimo Brus Lijevom autentičnom stilu borbe, koji u svetu borilačkih veština zauzima uzvišeno mesto „majstora nad majstorima“, isto ono koje u Zapadnoj filozofiji zauzima nemački filozof Hegel, na kojem je Brus Li i diplomirao filozofiju! I na kraju, možemo li govoriti o borbi za građanska prava i jednakost, a da ne spomenemo Martina Lutera Kinga, ili zamisliiti razvoj srpske kulture i prosvećenosti bez jednog Dositeja Obradovića, filozofa?
Ova zvučna imena kojima dugujemo mnogo, svojim profesionalnim dometima svedoče o nezamenljivoj ulozi filozofije u obrazovanju, ma kojeg usmerenja to obrazovanje bilo. Otvoreno je i problematično pitanje da li filozofija nekoga može učiniti uspešnim po merilima današnjeg kapitalističko-liberalističkog duha, ali je mnogo važnije i izvesnije pitanje da li nam može pomoći da budemo mudriji. A kome to mudrost može smetati ili odmagati u ostvarenju životnih ili profesionalnih ciljeva? Dragi srednjoškolci svih usmerenja, otvorite um i dušu prema filozofiji, vratiće vam višestruko, ma šta u životu radili!
Mirjana Krnić-Rakočević, nastavnik filozofije