Cilj učenja latinskog jezika jeste da se učenik usvajanjem funkcionalnih znanja o jezičkom sistemu latinskog jezika i rimskoj kulturi osposobi za razumevanje, prevođenje i interpretaciju prilagođenog teksta, prepoznavanje uticaja latinskog jezika na uobličavanje leksike i frazeologije u savremenim jezicima i uočavanje značaja kulturnog nasleđa antičke kulture.
Razred | Prvi |
Nedeljni fond časova | 2 časa |
Godišnji fond časova | 74 časa |
ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da: |
OBLAST/TEMA | SADRŽAJI |
– čitapravilno uočavajući specifičnosti izgovora i pravopisa;
– određuje samostalno vrste reči razlikujući nominalne i verbalne kategorije; – analizira morfološki i sintaksički rečenicu; – prepoznaje osnovne istovetnosti, sličnosti i razlike upoređujući gramatiku maternjeg i latinskog, odnosno stranog i latinskog jezika; – koristi samostalno dvojezične rečnike; – prevodi uz pomoć nastavnika ili rečnika jednostavne rečenice sa latinskog na maternji jezik i obratno; – razume i prevodi uz pomoć nastavnika ili rečnika prilagođen tekst sa latinskog na maternji jezik; |
Teme iz kulturne istorije
– domus i insula – kako su Rimljani stanovali; – odevanje; – rimski forum; – rimske državne institucije i rimska imena; – pozorište i igre; |
Latinski jezik i njegova rasprostranjenost.
Abeceda. Izgovor. Naglasak. Kvantitet sloga. Vrste reči i njihova promena. Kategorije nominalne i verbalne promene. Imenske reči I ili a deklinacija imenica i prideva. II ili o deklinacija imenica i prideva. III deklinacija imenica konsonantskih i vokalskih osnova (i prideva). IV ili u deklinacija. V ili e deklinacija. Najvažniji izuzeci u deklinaciji. Komparacija prideva. Supletivna i opisna komparacija. |
– sastavlja kratke rečenice na latinskom jeziku, popunjavajući tekst ili povezuje delove teksta;
– iskazuje svoj utisak o tekstu, pozivajući se na sam tekst, i interpretira ga svojim rečima (na maternjem jeziku), referirajući na situacije iz okruženja, kao i na druga iskustva i znanja; – usvaja određeni fond reči i izraza relevantan za buduće obrazovanje i bolje razumevanje terminologije u svim domenima života; – prepoznaje i razume na osnovu latinskih reči i izraza značenje reči u maternjem i drugim jezicima; – prepoznaje povezanost prošlosti i sadašnjosti uočavajući sličnosti i razlike u kulturama; – prepoznaje tekovine i značaj antičke civilizacije; – citira i upotrebljava jednostavne izreke u konkretnim situacijama; – proširuje svoj rečnik i oplemenjuje i neguje kulturu govora i izražavanja; – integriše pređeno i novo gradivo; – razvija sistematičnost, samostalnost i odgovornost u radu; – uočava neophodnost kontinuiranog učenja. |
– rimska religija i kultovi;
– pisanje i izdavaštvo; – terme i kupatila; – škole i obrazovanje; – culina Romana – kultura ishrane, Apicije; – rimska vojska; – Rim i Atina, Ilijada i Odiseja, helenistička kultura i Rodos; – brak i porodica; – sedam svetskih čuda; – rimske provincije. Teme u vezi sa ortoepijom, ortografijom i gramatikom – pismo, izgovor i naglasak; – vrste reči (promenljive i nepromenljive); – deklinacije; – komparacije; – pomoćni glagol; – konjugacije (načini, vremena i stanja); – prilozi i predlozi; – sintaksa pojedinih padeža. |
Zamenice: lične, prisvojne, povratne, pokazne, odnosne, upitne.
Brojevi: osnovni i redni. Glagoli Indikativ vremenâ prezentske osnove aktiva i pasiva glagola svih konjugacija (i glagol esse). Indikativ vremenâ perfekatske osnove. Indikativ složenih vremena. Imperativ prezenta (iglagol esse). |
FAKULTATIVNE TEME (učenici ih mogu obraditi u vidu referata ili napraviti prezentaciju)
– Računanje vremena kod Rimljana;
– Ostaci rimskih gradova i arhitekture na tlu Srbije (Sirmium, Felix Romuliana, Viminacium, tabula Traiana…);
– Sedam rimskih kraljeva;
– Etrurci – misteriozna civilizacija;
– Pompeji i Herkulanum – gradovi pod pepelom i lavom;
– Rimski carevi – Neron i prvi progoni hrišćana (lektira – Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva)
Razred | Drugi |
Nedeljni fond časova | 2 časa |
Godišnji fond časova | 74 časa |
STANDARDI | ISHODI
Po završetku razreda učenik će biti u stanju da: |
TEMA
i ključni pojmovi sadržaja programa |
2. ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.
2. ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu. 2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi. 2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima. 2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje. 2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu. 2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava. 2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture. 2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor. 2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru. 2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti. 2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro strukturirano. 2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta. |
– razume jednostavan izvorni ili adaptirani tekst na latinskom jeziku;
– uoči poruku i protumači sadržaj pročitanog teksta; – identifikuje različite odnose u tekstu, među rečenicama i unutar rečenica; – prevede pročitano s osloncem na komentar i/ili dvojezični rečnik; – primeni pravila latinske glagolske i imenske promene, kao i morfologije nepromenjivih reči; – izloži pravila latinske glagolske i imenske promene, kao i morfologije nepromenjivih reči; – identifikuje funkciju reči, sastav i funkciju različitih rečeničnih konstituenata kao i delova složene rečenice; – upotrebi, pasivno i aktivno, osnovni latinski vokabular; – koristi dvojezični rečnik na svrsishodan način, uz poznavanje rečničkog oblika latinskih reči i ostalih rečničkih konvencija; |
JEZIK
Morfologija Imenske reči – Nepravilnosti i manje frekventni obrasci imenske promene. Glagoli – Morfologija glagolskih načina, uklj. konjunktiv i nefinitni oblici glagola. – Nepravilnosti i manje frekventni obrasci glagolske promene. Sintaksa Sintaksa padeža – Upotpunjavanje i sistematizacija. Sintaksa proste rečenice – Glavni tipovi; glavne funkcije konstituenata. – Glagolski načini u prostoj rečenici. – Glavni tipovi imeničke sintagme. Sintaksa složene rečenice – Glavni tipovi zavisnih klauza i nefinitnih konstrukcija. |
KLASIČNA CIVILIZACIJA
– Klasični književni žanrovi i kulturni obrasci kao precedent moderne civilizacije. – Latinski posle Rimljana. – Elementi i putevi klasičnog nasleđa do danas. |
||
2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak. 2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.
2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke. 2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava. 2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura. 2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor. 2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči. 2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala. 2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova, primenjujući odgovarajuće tehnike/vrste čitanja. 2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda. 2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više sagovornika. 2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr. prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.). 2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture. 2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju. 2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar. |
– poveže elemente latinskog vokabulara sa srodnim rečima u maternjem i stranim modernim jezicima, oplemenjujući svoju kulturu govora i izražavanja;
– primeni, u različitim situacijama, svoje poznavanje klasične kulture (naročito u njenom književnom aspektu) i klasične civilizacije, političke i kulturne istorije klasičnih naroda, njihove svakodnevice, verovanja, mitova i legendi; – razume smisao i vrednost duhovnog nasleđa klasične civilizacije, kao i njenih materijalnih ostataka na našem tlu i drugde. |
NAPOMENA: U pismene provere znanja ubrajaju se tri pismena zadatka (od ovih jedan u prvom polugodištu) i kontrolni zadaci.