Izborni programi

GRAĐANSKO VASPITANjE

Cilj učenja izbornog programa građansko vaspitanje je da učenik, izučavajući različite društvene pojave i procese, postane svestan svojih prava i odgovornosti, osetljiv za potrebe pojedinaca i zajednice i spreman da aktivno deluje u zajednici uvažavajući demokratske vrednosti.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 1 čas
Godišnji fond časova 37 časova

 

ISHODI

Na kraju prvog razreda učenik će biti u stanju da:

TEME SADRŽAJI
učestvuje u donošenju pravila ponašanja u grupi i poštuje ih;

prepozna pojave koje ugrožavaju bezbednost mladih;

povezuje ugrožavanje prava mladih sa ugrožavanjem njihove bezbednosti;

proceni kada mu treba pomoć jer mu je ugrožena bezbednost i zna kome da se obrati;

ponaša se na način kojim se ne ugrožavaju ni sopstvena ni tuđa bezbednost;

predlaže aktivnosti koje doprinose povećanju bezbednosti mladih;

kritički razmatra uticaj medija na bezbednost mladih;

objasni na primeru procese globalizacije;

kritički razmatra prednosti i nedostatke globalizacije;

povezuje procese globalizacije sa stepenom ostvarenosti ljudskih prava;

objasni na primeru ulogu međunarodnih organizacija u procesu globalizacije;

kritički razmatra uticajmedija u procesu globalizacije;

navede osnovne zahteve antiglobalističkih pokreta.

BEZBEDNOST

MLADIH

Uvod u program.

Bezbedonosne pretnje, rizici, izazovi za mlade.

Posledice ugrožene bezbednosti mladih.

Da li je naše društvo bezbedno?

Kako mladi mogu da se zaštite od nebezbednih situacija?

Porodica kao bezbedno ili nebezbedno mesto za mlade.

Škola kao bezbedno ili nebezbedno mesto za mlade.

Društvene mreže kao bezbedan ili nebezbedan prostor za mlade.

Koja se prava mladih ugrožavaju u situacijama koje nisu bezbedne?

Bezbednost mladih nekada i sad. Ima li razlike?

Kakav je uticaj medija na bezbednost mladih?

Ko je odgovoran za bezbednost mladih?

GLOBALI-

ZACIJA

Šta je globalizacija? Koje su njene vrednosti? U kojim sve oblastima života se odvijaju procesi globalizacije.

Prednosti i nedostaci globalizacije.

Kako male države kao što je naša, mogu sačuvati identitet u globalnom društvu?

Ekonomska fokusiranost globalizacije nasuprot socijalnim i političkim pravima.

Međuzavisnost globalizacije i ostvarenosti ljudskih prava.

Globalizacija i problem koncentracije novca i moći kod malog broja ljudi.

Uloga medija u procesu globalizacije. Da li je moguća globalizacija bez medija?

Globalizacija i potrošačko društvo. Najpoznatiji svetski brendovi i njihove poruke mladima.

Kakva je uloga međunarodnih organizacija u procesu globalizacije (UN, EU, Savet Evrope, UNICEF, UNESKO, STO, MMF, Svetska banka)?

Kultura, sport, umetnost i proces globalizacije.

Koji su argumenti antiglobalističkog pokreta i za šta se on zalaže?

 

Razred drugi
Nedeljni fond časova 1 čas
Godišnji fond časova 37 časova

 

OPŠTE MEĐUPREDMETNE
KOMPETENCIJE
ISHODI

Na kraju razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

i ključni pojmovi sadržaja programa

– Kompetencija za celoživotno učenje;

– Saradnja;

– Rešavanje problema;

– Odgovorno učešće u demokratskom društvu;

– Rad sa podacima i informacijama;

– Digitalna kompetencija;

– Komunikacija;

– Odgovoran odnos prema okolini;

– Odgovoran odnos prema zdravlju;

– Preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu.

– ispoljava u svom ponašanju toleranciju prema različitosti;

– dovede u vezu lične osobine kao dimenzije različitosti i diskriminaciju;

– previđa posledice odrastanja dece migranata u uslovima odvojenosti od porodice, doma, otadžbine;

– navede oblike diskriminacije;

– razlikuje situacije uključenosti naspram isključenosti u društveni život zajednice;

– argumentuje značaj suprotstavljanja različitim vrstama stereotipa i predrasuda;

– razlikuje interkulturalnost od multikulturalnosti;

– argumentovano diskutuje o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju u svetu i Srbiji;

– navede nekoliko nevladinih organizacija koje se bave pitanjima zaštite ljudskih prava i ciljeve njihovih aktivnosti;

– navede najznačajnije institucije i dokumenta u Srbiji i Evropskoj uniji koje se bave zaštitom ravnopravnosti;

– dovodi u vezu slobodu medija i razvoj demokratije;

– prepoznaje primere govora mržnje u medijima;

– kritički razmatra pitanje cenzure i senzacionalizma u medijima, granice između prava na informisanje i prava na zaštitu privatnosti;

– navede principe novinarske etike;

– kritički se odnosi prema komercijalnim programima u medijima;

– prepozna primere manipulacije informacijama u medijima;

– predviđa u kom pravcu će se mediji u budućnosti razvijati.

SVI RAZLIČITI, A SVI RAVNOPRAVNI
Lični i društveni identitet.

Socijalna distanca

Osetljive društvene grupe.

Isključenost naspram uključenosti u društvo.

Diskriminacija.

Rodno zasnovano nasilje.

Borba žena za ravnopravnost. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Stereotipi, autosterotipi, heterostereotipi, predrasude, stigmatizacije, segregacija.

Ejdžizam.

Osobe drugačije seksualne orijentacije i njihova prava.

Osobe sa invaliditetom.

Nacionalne manjine. Interkulturalnost i multikulturalnost.

Nevladine organizacije.

MEDIJI ZA GRAĐANE I GRAĐANI ZA MEDIJE
Sloboda i odgovornost medija. Profesionalna etika novinara.

Govor mržnje u medijima.

Cenzura medija.

Stereotipi u medijima.

Informacije od javnog značaja.

RTS medijski javni servis Srbije.

On lajn mediji.

Zastupljenost osetljivih društvenih grupa u medijima.

Istraživačko novinarstvo.

Senzacionalizam u medijima.

Komercijalni programi u medijima.

Budućnost medija.

 

Razred Treći
Nedeljni fond časova 1 čas
Godišnji fond časova 37 časova

 

OPŠTE MEĐUPREDMETNE
KOMPETENCIJE
ISHODI

Na kraju razreda učenik će biti u stanju da:

TEME i

ključni pojmovi sadržaja programa

Kompetencija za celoživotno učenje;

Saradnja;

Rešavanje problema;

Odgovorno učešće u demokratskom društvu;

Rad sa podacima i informacijama;

Digitalna kompetencija;

Komunikacija;

Odgovoran odnos prema okolini;

Odgovoran odnos prema zdravlju;

Preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu.

– navede karakteristike ljudskih prava;

– kritički razmatra mehanizme nadzora poštovanja ljudskih prava i sankcionisanja njihovog kršenja;

– opiše kontekst i način borbe nekog od istaknutih boraca za ljudska prava u prošlosti ili sadašnjosti;

– obrazloži značaj učešća građana na izborima i referendumima;

– navede primer uspešne građanske inicijative i pokazuje spremnost da učestvuje u takvim aktivnostima;

– na izabranom primeru građanske neposlušnosti opiše kontekst nastanka i posledice do kojih je dovela;

– izrazi pozitivan stav prema građanskoj solidarnosti i volonterizmu;

– prepozna pojave korupcije i navede načine njenog suzbijanja;

– navede pokazatelje nedostatka kulture ljudskih prava;

– dovede u vezu ugrožavanje mira sa ljudskim pravima;

– navede primere kršenja humanitarnog prava u prošlosti i sadašnjosti;

– kritički razmatra ekonomske politike sa stanovišta naoružanja i pretnji miru;

– obrazloži značaj antiratnog građanskog aktivizma i navede primer;

– navede primere nasilnog ekstremizma i načine na koji se regrutuju deca i mladi;

– kritički razmatra problem nasilja u sportu i izražava negativan stav prema njemu;

– navede pokazatelje svetskog mira i države najnižeg i najvišeg indeksa;

– kritički procenjuje izazove i pretnje miru u budućnosti;

– u diskusiji pokazuje veštinu aktivnog slušanja, iznosi svoj stav zasnovan na argumentima i komunicira na konstruktivan način;

– u saradnji sa drugim učenicima učestvuje u dizajniranju i sprovođenju istraživanja i projekta;

– prikupi, odabere i obradi informacije relevantne za istraživanje i projekat, koristeći IKT i druge resurse na bezbedan način;

– sarađuje u timu, poštujući razlike u mišljenju i interesima;

– proceni sopstveni doprinos i drugih članova u radu grupe.

LjUDSKA PRAVA, GRAĐANI
I DEMOKRATIJA
Karakteristike ljudskih prava.

Razvoj ljudskih prava.

Međunarodni mehanizmi nadzora poštovanja ljudskih prava i sankcionisanja njihovog kršenja.

Mogućnosti i načini učešća građana u demokratskom društvu.

Građanska solidarnost i volonterizam.

Korupcija i demokratija.

Kultura ljudskih prava.

MIR I PRETNjE MIRU
Mir kao ljudsko pravo.

Međunarodno humanitarno pravo.

Ekonomske politike naoružavanja.

Antiratni građanski aktivizam.

Nasilni ekstremizam.

Nasilje u sportu.

Indeks svetskog mira.

Izazovi i pretnje miru – pogled u budućnost.

 

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 1 čas
Godišnji fond časova 33 časa

 

OPŠTE MEĐUPREDMETNE
KOMPETENCIJE
ISHODI

Na kraju razreda učenik će biti u stanju da:

TEME i

ključni pojmovi sadržaja programa

Kompetencija za celoživotno učenje;

Saradnja;

Rešavanje problema;

Odgovorno učešće u demokratskom društvu;

Rad sa podacima i informacijama;

Digitalna kompetencija;

Komunikacija;

Odgovoran odnos prema okolini;

Odgovoran odnos prema zdravlju;

Preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu.

– dovede u vezu siromaštvo i društvenu nejednakost sa stepenom ostvarenosti ljudskih prava;

– kritički razmatra probleme nezaposlenosti i ekonomske migracije;

– prepozna primere mobinga i navede kome se treba obratiti za pomoć;

– obrazloži značaj udruživanja radnika i borbe za njihova prava;

– identifikuje primere diskriminacije i eksploatacije u oblasti rada;

– argumentovano diskutuje o problemima dostupnosti hrane, pijaće vode, obrazovanja i zdravstvene zaštite u savremenom svetu;

– izrazi pozitivan stav prema afirmativnim merama u obrazovanju osetljivih grupa i obrazloži njihov značaj za socijalni i ekonomski razvoj društva;

– identifikuje vrednosti na kojima počiva pravo na život u zdravoj životnoj sredini;

– obrazloži značaj Programa održivog razvoja do 2030. godine;

– argumentovano diskutuje o odgovornosti različitih društvenih aktera za ekološke probleme nastale usled ljudske aktivnosti;

– primerima ilustruje uspešne akcije udruženja koja se bave očuvanjem životne sredine i dobrobiti životinja u svetu i našoj zemlji;

– razlikuje relevantne i pouzdane informacije od manipulacije informacijama o ekološkim problemima;

– racionalno koristi prirodne i energetske resurse;

– predlaže aktivnosti kojima se može postići zdravija životna sredina i bolji kvalitet života ljudi, životinja i biljaka;

– u diskusiji pokazuje veštinu aktivnog slušanja, iznosi svoj stav zasnovan na argumentima, komunicira na konstruktivan način;

– u saradnji sa drugim učenicima učestvuje u dizajniranju i sprovođenju istraživanja i projekta;

– prikupi, odabere i obradi informacije relevantne za istraživanje i projekat koristeći IKT i druge resurse na bezbedan način;

– sarađuje u timu, poštujući razlike u mišljenju i interesima;

– proceni sopstveni doprinos i drugih članova u radu grupe.

EKONOMSKA I SOCIJALNA PRAVA
Skip to toolbar