Opšti nastavni predmeti

Engleski jezik

Cilj učenja stranog jezika je da učenik usvajanjem funkcionalnih znanja o jezičkom sistemu i kulturi i unapređivanjem strategija učenja stranog jezika razvije komunikativnu kompetenciju, osposobi se za pismenu i usmenu komunikaciju, interkulturalno razumevanje i profesionalni razvoj.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 70 časova

 

OBLAST/TEMA ISHODI

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

RAZUMEVANjE GOVORA – adekvatno reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima u obrazovnom kontekstu;

– razume osnovnu poruku kraćih izlaganja o poznatim temama u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor;

– razume informacije o relativno poznatim i bliskim sadržajima i jednostavna uputstva u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu;

– razume opšti smisao informativnih radijskih i televizijskih emisija o bliskim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor;

– razume osnovne elemente radnje u serijama i filmovima u kojima se obrađuju relativno bliske teme, oslanjajući se i na vizuelne elemente;

– razume suštinu iskaza (sa)govornika koji razgovaraju o bliskim temama, uz eventualna ponavljanja i pojašnjavanja;

– izvodi zaključke posle slušanja nepoznatog teksta u vezi sa vrstom teksta, brojem sagovornika, njihovim međusobnim odnosima i namerama, kao i u vezi sa opštim sadržajem;

– oslanjajući se na opšta znanja, iskustva i kontekst poruke, uviđa značenje njenih nepoznatih elemenata; pamti i kontekstualizuje bitne elemente poruke.

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA – razlikuje najučestalije vrste tekstova, poznajući njihove osnovne karakteristike, svrhu i ulogu;

– razume kraće tekstove o konkretnim temama iz svakodnevnog života, kao i jezički prilagođene i adaptirane tekstove utemeljene na činjenicama, vezane za domene opštih interesovanja;

– razume osećanja, želje, potrebe iskazane u kraćim tekstovima;

– razume jednostavna uputstva i savetodavne tekstove, obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

– razume kraće literarne forme u kojima dominira konkretna, frekventna i poznata leksika (konkretna poezija, kratke priče, anegdote, skečevi, stripovi);

– pronalazi, izdvaja i razume u informativnom tekstu o poznatoj temi osnovnu poruku i suštinske informacije;

– identifikuje i razume relevantne informacije u pisanim prototipskim dokumentima (pismima, prospektima) i drugim nefikcionalnim tekstovima (novinskim vestima, reportažama i oglasima);

– prepoznaje osnovnu argumentaciju u jednostavnijim tekstovima (npr. novinskim kolumnama ili pismima čitalaca, kao i drugim vrstama komentara);

– naslućuje značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta.

USMENO IZRAŽAVANjE – učestvuje u kraćim dijalozima, razmenjuje informacije i mišljenje sa sagovornikom o bliskim temama i interesovanjima;

– koristi ciljni jezik kao jezik komunikacije u obrazovnom kontekstu, prilagođavajući svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od dva do tri minuta;

– opisuje sebe i svoje okruženje, događaje u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti u svom okruženju i izvan njega;

– izražava svoje utiske i osećanja i obrazlaže mišljenje i stavove u vezi sa bliskim temama;

– opisuje događaje i saopštava sadržaj neke knjige ili filma, iznoseći svoje utiske i mišljenja;

– izlaže unapred pripremljenu kraću prezentaciju na određenu temu (iz domena ličnog interesovanja);

– ukazuje na značaj određenih iskaza i delova iskaza prigodnom gestikulacijom i mimikom ili naglašavanjem i intonacijom.

PISMENO IZRAŽAVANjE – piše na razložan i jednostavan način o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– opisuje osobe i događaje poštujući pravila koherentnosti (obima 100–120 reči);

– opisuje utiske, mišljenja i osećanja (obima 80–100 reči);

– piše beleške, poruke i lična pisma da bi tražio ili preneo relevantne informacije;

– rezimira pročitani/preslušani tekst o bliskim temama i iznosi sopstveno mišljenje o njemu;

– popunjava formulare, upitnike i različite obrasce u ličnom i obrazovnom domenu;

– piše kraća formalna pisma (pisma čitalaca, prijave za prakse, stipendije ili omladinske poslove);

– piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA – prepoznaje i razume, u okviru svog interesovanja, znanja i iskustva, pravila ponašanja, svakodnevne navike, sličnosti i razlike u kulturi svoje zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa elementima stranog jezika koji uči, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava;

– prepoznaje različite stilove komunikacije i najfrekventnija prateća paraverbalna i neverbalna sredstava (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paraverbalna sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.);

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže);

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemalja čiji jezik uči.

MEDIJACIJA – prenosi suštinu poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji, dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja, pismeno i usmeno;

– rezimira sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije;

– prenosi sadržaj pisanog ili usmenog teksta, prilagođavajući ga sagovorniku;

– koristi odgovarajuće kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer: prevodi ili prenosi sadržaj uz upotrebu opisa, parafraza i sl.;

– prevodi na maternji jezik sadržaj kraćeg teksta o poznatim temama.

SADRŽAJI PROGRAMA

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Brojive i nebrojive imenice.

Množina imenica (pravilna i nepravilna).

Saksonski genitiv.

Član

Upotreba određenog i neodređenog člana.

Izostavljanje člana.

Zamenice

Lične, pokazne, prisvojne, relativne, odrične i uzajamno povratne.

Determinatori

Prisvojni, pokazni, neodređeni, kvantifikatori.

Pridevi i prilozi

Građenje i upotreba prideva i priloga.

Mesto prideva i priloga u rečenici.

Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u prostoru i vremenu.

Predlozi posle prideva (npr.good at, interested in) i posle glagola (npr.work for, speak to).

Brojevi

Prosti, redni i decimalni brojevi; razlomci; osnovne računske operacije.

Veznici

Povezivanje elemenata iste važnosti: for, and, nor, but, or, yet, so.

Glagoli

Glagolska vremena (aktivne i pasivne konstrukcije)

Upotreba sadašnjih vremena (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Upotreba prošlih vremena (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Načini izražavanja budućnosti (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Glagoli i fraze praćeni infinitivom ili -ing oblikom.

Modalni glagoli (can, can’t, could, should, must, have to, needn’t, mustn’t, may).

Frazalni glagoli sa across, back, down… (npr.come across, come back, cut down).

Tvorba reči

Složenice.

Najčešći sufiksi i prefiksi.

Rečenica

Red reči u rečenici.

Potvrdne, upitne i odrične rečenice.

Pogodbene rečenice (realne, potencijalne).

Neupravni govor (bez slaganja vremena).

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 70 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

TEME

i ključni pojmovi sadržaja programa

Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2.ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više sa/govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja uobrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi najavnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka, beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

– razume i izvršava uputstva i naloge za različite aktivnosti u obrazovnom kontekstu i u svakodnevnim (privatnim i javnim) komunikativnim situacijama;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti kraćih monoloških i dijaloških izlaganja o poznatim i uzrasno primerenim temama, u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja ili usporeniji tempo govora;

– razume opšti smisao informativnih priloga (na internetu, radiju, televiziji) o poznatim ili bliskim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja;

– razume osnovne elemente sadržaja (aktere i njihove međusobne odnose, okolnosti radnje, zaplet i epilog…) u kraćim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama (isečci audio-knjiga dijaloškog karaktera, radio-drama i drugih radijskih snimaka, kraćih filmova i serija; video spotovi, prilozi sa jutjuba itd.), u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume suštinu razmene informacija sagovornika koji razgovaraju o bliskim i poznatim temama, uz eventualna ponavljanja i pojašnjavanja;

– razume osnovne (suštinske) argumente, želje, potrebe i mišljenjâ sagovornika, ukoliko su izneta jednostavnim jezičkim sredstvima, umerenim tempom govora i uz eventualnu neverbalnu, paraverbalnu ili vizuelnu podršku;

– razume najopštiji sadržaj izlaganja u kojima se na uzrasno primeren način tematizuju opšte društvena pitanja;

– razume opšti smisao i određene prepoznatljive pojedinosti tekstova savremene muzike različitih žanrova;

RAZUMEVANjE GOVORA

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

– razume kraće tekstove o konkretnim, bliskim temama iz svakodnevnog života, kao i o temama kulturnog, nastavnog i obrazovnog konteksta;

– razume opšti sadržaj i dopunske informacije iz obaveštenja ili upozorenja na javnim mestima;

– razume jednostavnije opise događaja, namera, osećanja i interesovanja iz prepiske koju dobija (imejlovi, poruke, pisma);

– pronalazi i izdvaja relevantne informacije iz obaveštenja ili prospekata i reklamnih materijala;

– razume osnovnu nit argumentacije, čak i ukoliko ne razume sve detalje teksta;

– razume kraće tekstove na bliske, poznate i obrađivane društvene teme, prepoznaje najvažnije autorove stavove i zaključke;

– razume jednostavne književne tekstove različitih žanrova (poezija, proza, drama) u kojima se pojavljuju učestalije metafore;

– otkriva značenje nepoznatih reči u pisanom tekstu na osnovu poznatog konteksta i jezičkog predznanja;

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave između dvoje ili više sa/govornika u privatnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis) o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje, osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više sa/govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova, primenjujući odgovarajuće tehnike/vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

– koristi relativno spontano i samostalno ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici sa nastavnikom i sa ostalim učenicima i učenicama;

– opisuje osobe, radnju, mesto, doživljaj ili aktuelna dešavanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke i van jezičke elemente;

– saopštava i interpretira najvažnije informacije sadržaja pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente;

– saopštava i interpretira najvažnije informacije sadržaja kratkih emisija, video zapisa na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente;

– iznosi svoje mišljenje, izražava i obrazlaže stavove i reaguje na mišljenje i stavove drugih (dopadanje/nedopadanje itd.) koristeći poznate i jednostavne jezičke elemente;

– započinje i učestvuje u dijalogu i razmenjuje mišljenja i informacije u vezi sa svojim okruženjem i svakodnevnim situacijama;

– predstavlja ukratko rezultate samostalnog istraživanja na određenu temu;

– interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve;

– koristi intonaciju, ritam i visinu glasa u skladu sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

USMENO IZRAŽAVANjE

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna saradnja;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– popunjava formulare, upitnike i različite obrasce u ličnom i obrazovnom domenu;

– piše beleške , poruke (imejlove, SMS poruke i sl.) da bi tražio ili preneo relevantne informacije koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava;

– rezimira pročitani/preslušani tekst o bliskim, poznatim i obrađivanim društvenim temama koristeći jednostavna jezička sredstva;

– piše o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– opisuje osobe i događaje poštujući pravila koherentnosti koristeći frekventne reči i izraze;

– piše o vlastitom iskustvu opisujući svoje utiske i osećanja, iznoseći mišljenja, planove i očekivanja, jednostavnim jezičkim sredstvima;

PISMENO IZRAŽAVANjE

– pismeno izražavanje

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja

– leksika

i komunikativne

funkcije;

– IKT;

– prepoznaje i navodi najznačajnije ličnosti i događaje kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči i razume njihovu ulogu u svetskim okvirima;

– poznaje pravila ponašanja, svakodnevne navike, sličnosti i razlike u kulturi svoje zemlje i zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje najčešće stereotipe u vezi sa kulturom svoje zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– razlikuje osnovne oblike primerenog i neprimerenog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči (u odnosu na kategorije vremena, prostora i pokreta u komunikaciji, kao npr. tačnost, lični prostor, mimika i sl.);

– prepoznaje i koristi najfrekventnije registre i stilove u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže).

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

– interkulturnost

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

prenosi suštinu i najvažnije pojedinosti poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji, dodajući, po potrebi, jednostavnija objašnjenja i obaveštenja, pismeno i usmeno;

– u pisanom obliku rezimira na strukturisan način sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije;

– u usmenom obliku prenosi sadržaj pisanog ili usmenog teksta, prilagođavajući ga iskazanim ili pretpostavljenim potrebama sagovornika;

– koristi odgovarajuće kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer:

prenosi sadržaj uz upotrebu opisa, parafraza i sl.;

MEDIJACIJA

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/ sa stranog na maternji jezik;

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira, prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr. prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar.

   

JEZIČKI SADRŽAJI

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Imenice u funkciji prideva

Član

Upotreba određenog i neodređenog člana.

Izostavljanje člana.

Zamenice i determinatori

Prisvojne

Povratne.

Pridevi i prilozi

Prilozi učestalosti

Komparativi i superlativi

Predlozi

Predlozi posle imenica (npr. differencebetween)

Predlozi posle glagola (npr. talkto, lookat).

Veznici

Povezivanje elemenata iste važnosti: for, and, nor, but, or, yet, so.

Tvorba reči

Sufiksi za imenice koje označavaju zanimanja –er/or, -ist, -ician

Frazalni glagoli sa on, off, up, down… ( npr. goon, takeoff, cutdown).

Glagoli

Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena sa posebnim akcentom na upotrebi prošlih vremena:

PastSimple, PastContinuous, PresentPerfect, PastPerfect

Usedto/would za uobičajene radnje u prošlosti

Will/goingto za predviđanje

Modalni glagoli (may/might; must/haveto; must/mustn’t/needn’t;)

Pasivni glagolski oblici i konstrukcije

Rečenica

Pitanja (WH-questions, Tagquestions)

Pogodbene rečenice (potencijalne, irealne).

Neupravni govor (sa i bez slaganja vremena).

 

 

 

Razred Treći
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 70 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

ON

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2. ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2. ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više (sa)govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti ).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi na javnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge

pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili

upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

– razume i izvršava uputstva i naloge za različite aktivnosti, u privatnim i javnim komunikativnim situacijama, iskazane standardnojezičkom artikulacijom, uz minimalno ometanje pozadinskim šumovima;

– razume opšti sadržaj i važnije pojedinosti monoloških izlaganja u vezi sa društveno relevantnim i uzrasno primerenim temama, ukoliko se koristi standardni jezik;

– razume opšti smisao i najvažnije pojedinosti informativnih priloga iz različitih medija o poznatim, društveno i uzrasno relevantnim temama, u kojima se koristi standardni govor;

– razume bitne elemente sadržaja u kraćim audio i audio-vizuelnim formama, u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume sadržaj i većinu tematski povezanih pojedinosti u tekstovima savremene muzike različitih žanrova, uz ponovljena slušanja i odgovarajuću pripremu.

RAZUMEVANjE GOVORA

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka,beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

SN

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i

obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave

između dvoje ili više (sa)govornika u privatnom, obrazovnom i javnom

kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u

obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro

strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis)

o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim

dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje,

osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o

raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

   
– primenjuje strategije čitanja koje omogućavaju otkrivanje značenja nepoznatih reči;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova u vezi s temama vezanim za lična interesovanja;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti autentičnih, adaptiranih i neautentičnih dužih tekstova u vezi s bliskim temama;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti tekstova o manje poznatim temama, koje spadaju u širi spektar interesovanja;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova o različitim konkretnim i delimično apstraktnim temama;

– razume tekstove koji sadrže različita uputstva;

– razume kraće savremene književne tekstove različitih žanrova, primerene uzrastu.

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

– koristi samostalno ciljni jezik kao jezik komunikacije;

– govori o poznatim temama i temama koje su iz domena njegovog interesovanja na koherentan način, primenjujući poznatu leksičku građu i jezičke strukture;

– prepričava neki događaj ili dešavanje i iznosi očekivanja u vezi sa tim;

– ukratko obrazlaže i objašnjava razloge događaja ili dešavanja;

– obrazlaže svoje mišljenje i reaguje na mišljenje drugih;

– izlaže pred publikom, na razumljiv način, unapred pripremljenu prezentaciju na poznate i odabrane teme uz pomoć vizuelnog podsticaja;

– tokom i posle prezentacije razume pitanja u vezi sa temom, odgovara na njih i pruža dodatna objašnjenja;

– učestvuje u dijalogu i razmenjuje mišljenja i informacije u vezi sa svojim okruženjem i svakodnevnim situacijama;

– interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve;

– koristi intonaciju, ritam i visinu glasa u skladu sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

USMENO IZRAŽAVANjE

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna komunikacija;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– piše tekst primenjujući pravila pravopisa i interpunkcije, poštujući osnovna načela organizacije teksta;

piše tekstove o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– piše kraće preglede/ sažetke knjiga, filmova, tv emisija i sl. koristeći jednostavne izraze;

– opisuje utiske, mišljenja, osećanja, ističe prednosti i mane neke pojave ili postupka;

– piše beleške, poruke (imejlove, sms poruke i sl.), detaljne izveštaje u kojima traži ili prenosi relevantne informacije;

– piše odgovore u kojima traži i prenosi relevantne informacije i objašnjenja koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše o vlastitom iskustvu, opisuje svoje utiske, planove i očekivanja iznoseći ličan stav i argumente;

– piše tekstove prema modelu, tumači i opisuje ilustracije, tabele, slike, grafikone, ističući relevantne detalje;

– piše neformalna pisma/mejlove/pozivnice i sl. koristeći se ustaljenim izrazima za odbijanje/prihvatanje poziva, izvinjenja i sl.;

PISMENO IZRAŽAVANjE

– pismeno izražavanje;

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja;

– leksika i komunikativne funkcije;

– IKT;

NN

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa

složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više (sa)govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova,

primenjujući odgovarajuće tehnike/ vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim

razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više

sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira,

prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu

reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući

tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i

složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr.

prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno

primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar.

– poznaje osnovne odlike ekosistema i društvenog sistema zemalja čiji jezik uči i razume njihovu međusobnu uslovljenost;

– objašnjava na jednostavan način tradicionalno shvaćene odlike vlastite kulture pripadnicima stranih kultura;

– objašnjava, na jednostavan način, tradicionalno shvaćene odlike kultura čiji jezik uči pripadnicima vlastite kulture;

– uviđa i razume da postupci učesnika u svakodnevnim komunikativnim situacijama mogu da budu protumačeni na različite načine;

– uviđa i razume postojanje kulturnog pluraliteta u svojoj zemlji i zemljama čiji jezik uči;

– reaguje adekvatno na najčešće oblike primerenog i neprimerenog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči, primenjujući obrasce ljubaznog ponašanja;

– koristi frekventnije registre u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– koristi na kreativan način ograničena znanja iz različitih jezika kako bi uspešno ostvario komunikativnu nameru;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije;

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

– interkulturnost;

– ekosistem;

– društveni sistem;

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

– prenosi, na strukturisan način, osnovne informacija iz više srodnih tekstova, u pisanom i usmenom obliku;

– prenosi opšti sadržaj iz tekstualnih izvora u kojima se iznose različiti stavovi, u pisanom obliku;

– prenosi, u usmenom obliku, sadržaj usmenog izlaganja ili pisanog teksta prilagođavajući registar i stil potrebama komunikativne situacije;

MEDIJACIJA

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji;

– posredovanje;

 

JEZIČKI SADRŽAJI

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Množina imenica: pluralia tantum, singularia tantum

Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (npr. people, police; family, team, orchestra …)

Član (proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)

Zamenice

Složene zamenice sa some-, any-, no-

Neodređene zamenice

Determinatori

Pridevi i prilozi

Pridevi i prilozi istog oblika (fast, early, late, hard)

Prilozi sa dva oblika (npr. hard/hardly, near/nearly)

Veznici

Veznici u paru: as…as, both…and, so…as, either…or, neither…nor, not…only, but…also, though…yet)

Tvorba reči

Najčešći sufiksi (-hood, -ness, -ment, -ion/-ation) i prefiksi (co-, dis-, in-, mis-) za tvorbu imenica

Odrični prefiksi: un-, in-, im-, ir-, dis-

Glagoli

*obnavljanje obrađenih glagolskih vremena

Present Perfect Continuous, Past Perfect Continuous

Gerund (upotreba posle glagola enjoy, prefer, avoid … i posle izraza It’s no use, I can’t help …)

Modalni glagoli sa infinitivom perfekta

Pasivne konstrukcije

Causative have/get

Predlozi

Predlozi posle prideva i participa (npr. angry about, fond of, disappointed with)

Predlozi posle glagola (npr. congratulate on, borrow from, divide into …)

Frazalni glagoli sa objektom

(Take off your coat. /Take your coat off.)

Brojevi (višecifreni, decimalni, razlomci) i računske operacije

Rečenica

Relativne rečenice (restriktivne i nerestriktivne)

Pogodbene rečenice (obnavljanje sva tri tipa)

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 62 časa

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

ON

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2. ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2. ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više (sa)govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

– razume i izvršava uputstva i naloge za različite aktivnosti, u privatnim i javnim komunikativnim situacijama, iskazane standardnojezičkom artikulacijom, uz minimalno ometanje pozadinskim šumovima;

– razume opšti sadržaj i važnije pojedinosti monoloških izlaganja u vezi sa društveno relevantnim i uzrasno primerenim temama, ukoliko se koristi standardni jezik;

RAZUMEVANjE GOVORA

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi na javnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka, beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

SN

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave između dvoje ili više (sa)govornika u privatnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis) o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje, osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

– razume opšti smisao i najvažnije pojedinosti informativnih priloga iz različitih medija o poznatim, društveno i uzrasno relevantnim temama, u kojima se koristi standardni govor;

– razume bitne elemente sadržaja u kraćim audio i audio-vizuelnim formama, u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume sadržaj i većinu tematski povezanih pojedinosti u tekstovima savremene muzike različitih žanrova, uz ponovljena slušanja i odgovarajuću pripremu;

 
– primenjuje strategije čitanja koje omogućavaju otkrivanje značenja nepoznatih reči;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova o različitim konkretnim i apstraktnim temama;

– razume sadržaj različitih informativnih tekstova;

– razume duže savremene književne tekstove različitih žanrova, primerene uzrastu;

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

– koristi spontano i samostalno ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici i van nje;

– govori o određenim tematskim oblastima na metodičan/sistematičan način, naglašavajući važne elemente i značajne detalje;

– opširno opisuje ili izlaže na temu iz šireg okruženja i domena interesovanja, koristeći dodatna obrazloženja;

– u interakciji sa sagovornikom iskazuje i brani svoje ideje i mišljenja o aktuelnim dešavanjima uz objašnjenja, argumentaciju i komentare;

– izlaže svoj stav i podržava prednosti i/ili ističe mane različitih opcija;

– brani i zastupa svoj stav i izražava slaganje i/ili neslaganje sa sagovornikom;

USMENO IZRAŽAVANjE

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna komunikacija;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– diskusija;

– piše eseje o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja, iznoseći sopstveno mišljenje, argumentujući svoje stavove i naglašavajući relevantne detalje;

– piše preglede/ sažetke knjiga, filmova, tv emisija i dr;

– piše tekst primenjujući pravila pravopisa i interpunkcije, povezujući sve delove teksta u smislenu celinu;

– opisuje stvarne i zamišljene događaje, utiske, mišljenja, osećanja;

– ističe prednosti i mane neke pojave ili postupka;

– sažima, prepričava i sistematizuje sadržaje i informacije iz složenijih tekstova;

– piše izveštaje u kojima traži ili prenosi relevantne informacije i objašnjenja, koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše o vlastitom iskustvu, opisuje svoje utiske, planove i očekivanja, iznoseći ličan stav i argumente i procenjujujući drugačije stavove i ideje;

PISMENO IZRAŽAVANjE

– pismeno izražavanje;

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja;

– leksika i komunikativne funkcije;

– IKT;

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

NN

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više (sa)govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova, primenjujući odgovarajuće tehnike/vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira, prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr. prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

– tumači i opisuje ilustracije, tabele, slike, grafikone, ističući relevantne detalje;

– piše formalna i neformalna pisma/mejlove/pozivnice, koristeći se ustaljenim izrazima za odbijanje/prihvatanje poziva, upućivanje izvinjenja;

 
– analizira različite aspekte ekosistema i društvenog sistema svoje zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– objašnjava i kritički analizira mogući uzrok nesporazuma u interpersonalnoj i interkulturnoj komunikaciji;

– procenjuje kako vlastita i tuđa uverenja i vrednosti utiču na način na koji se opažaju i razumeju drugi ljudi i kulture;

– diskutuje argumentovano o kulturnoj uslovljenosti ponašanja zbog koje su različiti fenomeni opaženi kao uobičajeni, odnosno čudni, kao npr. različiti obrasci ponašanja, navike u ishrani i sl;

– reaguje adekvatno na najčešće oblike primerenog i neprimerenog verbalnog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči, primenjujući obrasce ljubaznog ponašanja;

– koristi frekventne registre u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

– interkulturnost;

– ekosistem;

– društveni sistem;

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

– poredi, sažima i na strukturisan način prenosi osnovne informacija iz više srodnih tekstova, u pisanom i usmenom obliku;

– prenosi sadržaj iz tekstualnih izvora u kojima se iznose različiti stavovi i argumenti, u pisanom obliku;

– prenosi, u usmenom obliku, sadržaj pisanog teksta ili usmenog izlaganja, uz iznošenje sopstvenog tumačenja i stava;

– posreduje u neformalnoj usmenoj interakciji uz prenošenje i tumačenje različitih, kulturno uslovljenih vrednosti i stavova;

MEDIJACIJA

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji;

– posredovanje;

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar

   

JEZIČKI SADRŽAJI

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Množina složenica

Množina imenica stranog porekla

Dupli genitiv

Član (utvrđivanje i proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)

Veznici

Povezivanje zavisne rečenice sa glavnom:

when, that, while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as though, so that, in order that)

Tvorba reči

Sufiksi za pravljenje prideva (-able, -ary, -ful, -less, -ous , -ic, -ical…)

Složenice: imenice (breakdown, software, passer-by…) i pridevi (blue-eyed, short-sleeved…)

Glagoli

*obnavljanje obrađenih glagolskih vremena

simple / continuous forms (glagoli stanja i radnje: think, feel, look, see, smell, taste, appear)

Future Continuous / Future Perfect / Future Perfect Continuous

Glagoli praćeni gerundom ili infinitivom

Modalni glagoli sa infinitivom perfekata (must have/ could have/can’t have…)

Sadašnji i prošli konjunktiv

Predlozi u izrazima za vreme

(Npr. on time/in time, at the end/in the end/at last…)

Frazalni glagoli (od tri dela, npr: split up with, run out of, come up with…)

Rečenica

Neupravni govor (sa slaganjem vremena; različiti tipovi rečenica)

Pogodbene rečenice (alternative za if)

Skip to toolbar