Biti deo odrastanja jedne individue veoma je važan zadatak koji je sastavni deo profesorskog poziva. Nesvesno mi utičemo na svoje učenike kako svojim ponašanjem, tako i načinom rada i odnosom prema njima. Naš zadatak je da pokušamo da im prenesemo osim stručnog znanja i životno iskustvo kojim raspolažemo. Svaka generacija je specifična na svoj način i nosi sa sobom različite izazove za nastavnike. Na kraju je bitno da smo pokušali da od njih stvorimo bolje individue koje i jesu naša budućnost.
Kada jedna generacija završi svoje školovanje ostaje neka praznina, kao nakon završene knjige. Lepota je u tome što uvek ostaje u sećanju ono najlepše i najbolje. Prvi maturanti se pamte najviše i najduže. Sreća je imati takve učenike, šarmantne, duhovite i raznolike, svaki zabavan na svoj način. I pored toga što oni više nisu u našoj školi uvek ćemo pratiti njihov dalji razvoj, uvek će nas interesovati šta su kasnije postigli, šta sada rade i čime se bave. Od njih očekujemo mnogo uspeha na privatnom i poslovnom planu, a tražimo veoma malo – da se ponekad sete svojih profesora iz gimnazije 🙂