Decembar 2015.
Poslednja nastavna nedelja u kalendarskoj 2015. nam je simetrična – dva stereo ponedeljka i središnji utorak.
Prepodnevni utorak u Smartu svakako će biti neponovljiv. Sa maturantima, ubeđena sam, u bliskoj budućnosti visokopozicioniranih na društvenoj lestvici, biće spokojno, učtivo. Red nauke, prazničnih planova, razmena najlepših želja, šaljivi novogodišnji klip kom se vraćamo nezavisno od godišnjeg doba. – Sčastlivo, Malьčiki!
Čim stignem u matičnu školu kombinatorika zaključivanja će se euforično zakovitlati. „Moji“ su sad osmaci, svaka decimala im je prevažna. Drži, ne daj.
Brine me njihovo zapomaganje uglas. Izraziti su individualci, isključivi i nestrpljivi, netrpeljivi. Među njih 21, začudo, najskromniji su sestrica – muzička vedeta na flauti i svestrani joj mlađi brat, koji je preskočio razred da bi nam se pridružio. Ima jedva 13 godina, a za Njega nema nerešivog zadatka, prvenstveno, u oblasti fizike, a ni matematičkog. Prošle srede oboje su bili među nagrađenim Naj-talentima 2015.
Još treba da stignem da se ispričam sa sedmacima neponovljivim. Divno pokolenje. U petak smo održali Ogledni bilingvalni čas posvećen Periodnom sistemu Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva. Otrgnut je od zaborava brojnim snimcima i video-zapisima, ali želim i da mi verbalizuju zajednički poduhvat. Ushićeni su bili i poletni, nadam se da nije splasnulo oduševljenje. Možda se sami izlanu kako to da ih sve, desetoro ih je učestvovalo, jednoobrazno podučavam, a samo pčelica Melisa verno reprodukuje zadato.
Kormilarim poverenim mi brodom ka luci raspustilišta. Kad bih iznova bila početnik, možda bih bila više uzdržana i kruta. U tom slučaju, verovatno, ne bih morala da iznova i iznova podsećam mališane da budu manje siloviti, jer imam 44 godine. I, zasigurno, obuća bi mi se caklila, te ne bi bila izgažena od tiskanja liliputanskog;)
Godina na izmaku već je odveć rasejana, maglovita… Momenat je da zakoračimo u iskričavu, obećavajuću, prestupnu 2016. Presrećna, puna ljubavi i prosvetiteljska nam bila 🙂