Ciljevi verske nastave, kao izbornog predmeta, u okviru srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i verskih zajednica koje žive i delaju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Pritom upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filosofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.
| Razred: | Prvi |
| Nedeljni fond časova: | 1 čas |
| Godišnji fond časova: | 37 časova |
| TEMA (nastavne jedinice) | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će: |
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA |
| I – UVOD
1. Uvodni čas, |
• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom školovanju. |
• moći da sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 1. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • moći da uoči kakvo predznanje ima iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom ciklusu školovanja; • biti motivisan da pohađa časove pravoslavnog katihizisa. |
• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Međusobno upoznavanje učenika; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o ličnosnom Bogu, čoveku, Crkvi, Liturgiji. |
Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo da stalno ima na umu da je katiheza svedočenje Istine, propoved Istine i uvođenje u Istinu kroz Crkvu kao zajednicu ljubavi. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Mesto realizacije nastave Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave • Realizacija programa trebalo bi da se odvija u skladu s principima savremene aktivne nastave koja svojom dinamikom podstiče učenike na istraživački i problemski pristup sadržajima tema. U toku realizacije stavljati naglasak više na doživljajno i formativno, a manje na saznajno i informativno. • Kvalitet nastave se postiže kada se nastavni sadržaji realizuju u skladu sa savremenim pedagoškim zahtevima u pogledu upotrebe raznovrsnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava. • Nastava je uspešno realizovana ako je učenik spreman da Crkvu shvati kao prostor za ostvarivanje svoje ličnosti kroz zajedničarenje sa bližnjima i Trojičnim Bogom koji postaje izvor i punoća njegovog života. Evaluacija nastave Ocenjivanje Broj časova predviđenih za obradu i sistematizaciju po temama: Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa. |
| II – BOG OTKRIVENJA
3. Tvorevina svedoči o Tvorcu |
• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je tvorevina delo ljubavi Božje, da nosi stvaralački pečat Božji, da nije slučajno nastala, niti je samobitna; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je Bog Ličnost; • Upoznati učenike da je čovek bogočežnjivo biće i da se Bog otkriva čoveku radi zajednice sa njim; • Pružiti učenicima znanje o biblijskim, svetootačkim i bogoslužbenim svedočanstvima da je Bog Sveta Trojica; • Omogućiti učenicima da steknu osnov za razumevanje postupnosti Otkrivenja Božjeg, kao i to da se Njegovo Otkrivenje i danas dešava, uočava, prepoznaje i doživljava u Crkvi. |
• moći da navede neke od primera Otkrivenja Boga u Bibliji; • moći da razume i tumači značenje izraza homo religiosus; • moći da prepozna izraze vere u Svetu Trojicu u bogoslužbenim tekstovima; • moći da prepozna izraze vere u Boga kao Tvorca u bogoslužbenim tekstovima; • moći da razume da se Bog iz ljubavi otkriva čoveku, pozivajući ga u zajednicu; • biti podstaknut da neposrednije učestvuje u bogosluženju Crkve; • moći da promišlja o ličnoj odgovornosti u odnosu prema Bogu i bližnjima; • moći da razume da se Božje Otkrivenje dešava i danas u Crkvi i svetu; • moći da prosuđuje i prepoznaje svedočanstva vere u svom životu. |
• Logosnost tvorevine (otkrivanje Boga kroz zakonitost, lepotu i sklad u tvorevini); • Bog ulazi u istoriju i otkriva se kao Ličnost (ikonomija Božja); • Čovek kao bogotražitelj; • Otkrivenje – poziv u zajednicu. |
|
| III – VERA, ZNANJE I BOGOPOZNANJE
8. Vera i poverenje |
• Osposobiti učenika za razlikovanje znanja koje se odnosi na predmete i poznanja ličnosti; • Ukazati učenicima da su vera i poverenje preduslovi svakog znanja; • Upoznati učenike sa primerima vere i poverenja u Boga biblijskih ličnosti; • Osposobiti učenike za razumevanje da je bogopoznanje u pravoslavnom iskustvu plod lične, slobodne zajednice čoveka s Bogom; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da se bogopoznanje kao lični doživljaj Hrista u Crkvi razlikuje od “znanja o Bogu”. |
• moći da uvidi razliku između znanja koje se odnosi na stvari i poznanja koje se odnosi na ličnosti; • moći da prepozna da je vera slobodan izbor čoveka i da se svedoči ličnim životom; • moći da objasni da je bogopoznanje u pravoslavnom iskustvu plod lične, slobodne zajednice čoveka s Bogom; • moći da objasni da se verom živi kroz Liturgiju i podvig. |
• Znanje o stvarima i poznanje ličnosti; • Prisustvo vere u naučnoj metodologiji i naučnim teorijama; • Vera u Starom i Novom Zavetu • Poznanje Boga kao ličnosti metodom ljubavi; • Vera bez dela je mrtva; • Sličnost između čovekopoznanja i bogopoznanja. |
|
| IV – HRIŠĆANIN – ČOVEK CRKVE
13. Čovek i zajednica |
• Razgovarati sa učenicima o čovekovoj potrebi da pripada zajednici i kako se pripadnost ostvaruje; • Osposobiti učenike za pravilno shvatanje pojma Crkve kao blagodatne zajednice Boga i vernih koja se ostvaruje u svetoj Liturgiji; • Ukazati učenicima da ne postoje hrišćani mimo Crkve; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je sveta Liturgija izvor spasenja jer se u njoj ostvaruje punoća zajednice sa Bogom. |
• moći da uvidi da hrišćanin postoji prevashodno kao član konkretne liturgijske zajednice; • moći da opiše život parohijske zajednice; • moći u osnovnim crtama da objasni da se učešćem u liturgijskom sabranju stupa na put bogopoznanja; • moći da prodiskutuje o pravoslavnom shvatanju Crkve; • moći da shvati da hrišćanstvo podstiče čoveka na odgovoran život u zajednici. |
• Crkva kao zajednica koja se projavljuje na Liturgiji; • Moja parohija; • Hrišćanin – čovek Crkve; • Sveta Liturgija – punoća zajednice sa Bogom. |
|
| V – SVETO PISMO – KNJIGA CRKVE
17. Nastanak i podela Svetog Pisma |
• Upoznati učenike sa nastankom i podelom Svetog Pisma; • Predočiti učenicima da je Sveto Pismo bogonadnuta knjiga; • Upoznati učenike da je Sveto Pismo knjiga bogoslužbene zajednice (Starog i Novog Izrailja); • Omogućiti učenicima da pojme kontinuitet Božjeg Otkrivenja u Starom i Novom Zavetu; • Ukazati učenicima da je za pravilno tumačenje Svetog Pisma neophodna ukorenjenost u životu Crkve. |
• moći da imenuje različite knjige Svetog Pisma; • moći da nabroji neke autore knjiga Svetog Pisma; • moći da istražuje Sveto Pismo koristeći skraćenice, podele na glave i stihove; • znati da se posebnost Svetog Pisma sadrži u bogonadahnutosti; • moći da prepozna karakter bogonadahnutosti Svetog Pisma kroz lično iskustvo nadahnjivanja Svetim Pismom; • moći da navede neke primere povezanosti Starog i Novog Zaveta; • moći da zaključi da je Sveto Pismo knjiga Crkve, a ne pojedinca. |
• Nastanak i podela Svetog Pisma; • Kanon i bogonadahnutost Svetog Pisma; • Crkva kao mesto tumačenja i doživljaja Svetog Pisma i Svetog Predanja; • Uticaj Svetog Pisma na kulturu i civilizaciju; • Sveto Pismo je knjiga Crkve. |
|
| VI – HRIŠĆANSKI ŽIVOT
22. Crkveno Predanje i narodna predanja |
• Pružiti znanje učenicima da je podvig neophodno sredstvo za ostvarenje lične zajednice s Bogom u Hristu, u kojoj će Bog biti izvor našeg večnog postojanja i ličnog identiteta; • Osposobiti učenika za razlikovanje narodnog i crkvenog Predanja i pravilno doživljavanje pravoslavnog etosa koji izvire iz liturgijskog načina postojanja ljudi i prirode; • Razvijanje svesti učenika o neophodnosti odgovornog života u zajednici i oslobađanja od egocentrizma; • Upoznati učenike da je svetost dostižna i danas, te da nije privilegija prošlosti; • Omogućiti razumevanje učenicima da je čovek biće smisla; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku školske godine iz Pravoslavnog katihizisa. |
• moći da uvidi da postoji razlika između narodnog i crkvenog predanja i da zauzme stav prema njima; • moći da uoči da svetost života nije moguća bez istovremene zajednice sa Bogom i ljudima; • znati da su svi ljudi prizvani da budu sveti; • moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa 1. razreda srednje škole. |
• Pitanja odnosa narodnog i crkvenog predanja; • Životna iskušenja i suočavanje sa njima; • Život nije slučajnost nego je dar; • Svetost kao mera ljudskog dostojanstva. |
| Razred: | Drugi |
| Nedeljni fond časova: | 1 čas |
| Godišnji fond časova: | 37 časova |
| TEMA (nastavne jedinice) | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će: |
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA |
| I – UVOD
1. Ponavljanje ključnih pojmova obrađenih u prvom razredu srednje škole |
• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom školovanju. |
• moći da sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 2. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • moći da uoči kakvo je njegovo predznanje iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom razredu školovanja. |
• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o Bogu, Crkvi kao bogoslužbenoj zajednici, hrišćanskom životu. |
Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo stalno da ima naumu da katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Mesto realizacije nastave Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave • Realizacija programa trebalo bi da se odvija u skladu s principima savremene aktivne nastave, koja svojom dinamikom podstiče učenike na istraživački i problemski pristup sadržajima tema. U toku realizacije stavljati naglasak više na doživljajno i formativno, a manje na saznajno i informativno. • Nastava je uspešno realizovana ako je učenik spreman da Crkvu shvati kao prostor za ostvarivanje svoje ličnosti kroz zajedničarenje sa bližnjima i Trojičnim Bogom koji postaje izvor i punoća njegovog života. Evaluacija nastave Ocenjivanje Broj časova predviđenih za obradu i sistematizaciju po temama: • Stvaranje sveta i čoveka (5 časova) Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa.
|
| II – STVARANJE SVETA I ČOVEKA
2. Stvaranje sveta |
• Omogućiti učenicima da steknu neophodno znanje da uzrok postojanja sveta jeste ličnosni Bog Koji slobodno iz ljubavi stvara svet; • Razvijanje svesti kod učenika o stvaranju čoveka po “ikoni i podobiju Božjem”, odnosno kao slobodne ličnosti sposobne za ljubav prema drugom biću; • Osposobiti učenike za razumevanje da je svet i sve što je u njemu, stvoreno za večnost, da bude pričasnik večnog Božjeg života; • Predočiti učenicima činjenicu da je čovek od Boga prizvan da upravlja celim svetom i da ga prinosi Bogu, te da se u toj zajednici oboži i čovek i svet. |
• moći da interpretira učenje Crkve o stvaranju sveta; • moći da objasni da je čovek ikona Božja zato što je slobodan; • moći da objasni da je čovek podobije Boga zato što je sposoban za zajednicu; • moći da objasni da je Bog stvorio svet sa ciljem da večno živi u zajednici sa Njim; • biti podstaknut da prosuđuje o smislu postojanja čoveka i sveta; • moći da razlikuje osobenosti stvorenog i nestvorenog; • moći da razvija odgovornost za sopstveni život i život drugih; • moći da preispituje i vrednuje sopstveni odnos prema Bogu, drugom čoveku i prema tvorevini Božjoj. |
• Biblijska svedočanstva o stvaranju sveta i čoveka; • Učenje Crkve o stvaranju sveta i čoveka; • Posledice stvaranja ni iz čega po prirodu i čoveka; • Tvorevina i čovekovo mesto u njoj; • Svet je stvoren sa ciljem da postane Crkva; • Pravoslavna ikonografija o stvaranju sveta. |
|
| III – PRARODITELJSKI GREH
7. Biblijska povest o praroditeljski grehu |
• Pružiti učenicima osnov za razumevanje praroditeljskog greha na osnovu biblijskog svedočanstva, tumačenja Svetih Otaca i učenja Crkve; • Učenicima predočiti da se čovekov promašaj (greh) sastoji u odvajanju čoveka i sveta od Boga; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da spasenje kao prevazilaženje smrti i zadobijanje večnog života, jeste povratak u zajednicu s Bogom. |
• moći da objasni u čemu se sastoji praroditeljski greh; • moći da sagleda posledice praroditeljskog greha i način njihovog prevazilaženja; • moći da objasni kakva je uloga čoveka u ostvarivanju naznačenja sveta; • moći da prosudi o važnosti učestvovanja u liturgijskom sabranju za sopstveno spasenje; • biti podstaknut da se odgovornije odnosi prema prirodi; • moći da stekne uvid u ličnu odgovornost za svoje postupke; • moći da uoči značaj pokajanja za svoje spasenje. |
• Biblijska i svetootačka svedočanstva o praroditeljskom grehu; • Posledice praroditeljskog greha; • Ekološki problem kao jedna od posledica čovekove otuđenosti od Boga; • Prevazilaženje ekološke krize je moguće povratkom čoveka u zajednicu sa Bogom; • Pojam praroditeljskog greha u bogoslužbenim tekstovima. |
|
| IV – SVEŠTENA ISTORIJA SPASENJA (OD ADAMA DO IZRAILJA)
13. Kain i Avelj |
• Omogućiti učenicima razumevanje da se Stari Zavet u glavnim crtama, periodima, ličnostima i događajima može posmatrati kao praslika i najava novozavetnih događaja; • Omogućiti učenicima da steknu znanje o istorijskom toku ostvarenja Božjeg plana o svetu; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da se u ličnosti Isusa Hrista ispunjava ono što je otkriveno i rečeno u Starom Zavetu; • Predočiti učenicima u čemu se sastoji razlika između Crkve kao bogočovečanske zajednice i drugih oblika ljudskih zajednica; • Predočiti učenicima da se u starozavetnoj istoriji nazire ličnost Mesije Koji sabira i izbavlja narod Božji. |
• moći da uoči da se Bog u Starom i Novom Zavetu otkriva kao ličnost i da poziva čoveka u zajednicu sa Njim; • moći da, na primeru Kaina i Avelja, zaključi da je svako ubistvo – bratoubistvo; • moći da, na primeru Noja, shvati značenje pojma praslika Hrista i Crkve kao mesta spasenja; • moći da, na primeru Vavilonske kule, shvati da ni jedna ljudska zajednica mimo Boga ne vodi ostvarenju čovekovog naznačenja; • moći da razume da je otkrivenje Avraamu početak ostvarivanja Crkve u istoriji; • biti svestan da je za bogopoznanje neophodan ličan susret sa Bogom; • moći da razume da je obećanje potomstva dato Avraamu duhovnog karaktera. |
• Tajna Hristova u istoriji spasenja; • Lični odnos sa Bogom starozavetnih patrijaraha i praotaca; • Praslike Hrista i Crkve u periodu starozavetnih patrijaraha i praotaca. |
|
| V – SVEŠTENA ISTORIJA SPASENJA (OD MOJSIJA DO HRISTA)
19. Otkrivenje Boga Mojsiju (JHVH, ὁ ὢν) |
• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da je celokupan sadržaj starozavetne mesijanske misli ostvaren tek u Novom Zavetu u ličnosti Gospoda Isusa Hrista; • Predočiti učenicima da se u starozavetnoj istoriji nazire ličnost Mesije Koji sabira i izbavlja narod Božji; • Upoznati učenike sa značajem starozavetnog praznovanja Pashe kao praslike molitvenog sećanja na Hristovo Stradanje, Vaskrsenje i Drugi dolazak; • Omogućiti učenicima razumevanje da se delovanjem proroka Božjih uvek izgrađuje Crkva. |
• znati da je starozavetna vera – vera u jednoga Boga; • moći da objasni neka od starozavetnih proroštava koja su se ostvarila u ličnosti Hristovoj; • moći da navede koji starozavetni događaji jesu praslika Sina Božjeg i novozavetne Crkve. • moći da povezuje događaje starozavetne i novozavetne istorije; • moći da uoči razliku između uobičajenog značenja reči prorok i njenog biblijskog smisla; • moći da, na primeru proročke delatnosti, uvidi značaj staranja o socijalno ugroženim kategorijama društva; • moći da shvati, na primeru Izrailja, da Crkva ima nadnacionalni karakter; • moći da uporedi Deset zapovesti sa Hristovim zapovestima o ljubavi; • znati da je mesijanska ideja prisutna tokom starozavetne istorije; • moći da promišlja o sopstvenom mestu u istoriji spasenja; |
• Povezivanje pojmova: Stari i Novi Izrailj; mâna i Pričešće, Pasha i Vaskrsenje, Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na Apostole, Pomazanik ili Mesija; • Mesija – cilj starozavetnih iščekivanja; • Otkrivenje Boga Mojsiju; • Pasha; • David i Solomon; • Delatnost starozavetnih proroka; • Ispunjenje starozavetnih proroštava u Isusu Hristu; • Praslike Svete Trojice, Isusa Hrista i Crkve u Starom Zavetu. |
|
| VI – STAROZAVETNA RIZNICA
25. Mudrosna književnost – odabrani odeljci |
• Omogućiti učenicima doživljaj starozavetne pobožnosti; • Podsticati učenike na promišljanje o nezamenljivosti i vrednosti sopstvene ličnosti; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku školske godine iz Pravoslavnog katihizisa. |
• moći da se, podstaknut primerima, smelije suoči sa grehom samoopravdavanja i svakim grehom, uopšte; • moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa 2. razreda srednje škole. |
• Mudrosna književnost; • Psalmi Davidovi; • Proroci Ilija i Jelisej; • Starozavetni spisi u bogosluženju Crkve. |
| Razred: | Treći | ||
| Nedeljni fond časova: | 1 čas | ||
| Godišnji fond časova: | 37 časova | ||
| TEMA (metodske jedinice) | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će: |
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA |
| I – UVOD
1. Ponavljanje ključnih pojmova obrađenih u drugom razredu srednje škole |
• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom |
• sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 3. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • uoči kakvo je njegovo predznanje iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom razredu školovanja. |
• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o stvaranju sveta i čoveka, praroditeljskom grehu i istoriji spasenja. |
Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo stalno da ima naumu da katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Mesto realizacije nastave Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave • Kvalitet nastave se postiže kada se nastavni sadržaji realizuju u skladu sa savremenim pedagoškim zahtevima u pogledu upotrebe raznovrsnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava. Evaluacija nastave Ocenjivanje Broj časova predviđenih za obradu i sistematizaciju po temama: Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa. |
| II – HRISTOSISTINITI BOG I ISTINITI ČOVEK
2. Gospod Isus Hristos: Novi Adam, Mesija i Emanuil |
• Učenicima pružiti osnov za razumevanje značaja Hristove ličnosti i Njegovog života za naše spasenje; • Protumačiti učenicima Hristova imena: Novi Adam, Mesija i Emanuil; • Protumačiti učenicima prolog Jevanđelja po Jovanu; • Učenicima pružiti osnov za razumevanje da je Hristos potpuni Bog i potpuni čovek; • Upoznati učenike sa teologijom ikone – da se na ikonama projavljuje istorijska i eshatološka dimenzija. |
• moći će razume značenje izraza Novi Adam, Mesija i Emanuil, Logos; • moći da izloži zašto je Isus Hristos kao posrednik između Boga i čoveka jedini Spasitelj sveta; • moći da u prologu Jevanđelja po Jovanu ukaže na mesta u kojima se govori o Bogu kao Logosu; • moći u osnovnim crtama da opiše zašto je moguće da se u novozavetnoj Crkvi predstavlja Bog; • moći da navede osnovne razlike između slike i ikone. |
• Gospod Isus Hristos: Novi Adam, Mesija i Emanuil; • Isus Hristos – Ovaploćeni Logos Božji; • Hristos istiniti Bog i istiniti Čovek. |
|
| III – PRIBLIŽILO SE CARSTVO BOŽJE…
6. Početak Hristove propovedi |
• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da Hristos donosi Carstvo Božje u svet; • Posmatrati Hristovo učenje o Blaženstvima u savremenom kontekstu; • Predočiti učenicima Hristovo učenje o Carstvu Božjem; • Hristova propoved ima univerzalni karakter. |
• moći da zaključi da je Carstvo Božje zajednica sa Hristom; • moći da uvide aktuelnost Hristove propovedi; • znati da je Hristova delatnost i propoved poziv svima u Carstvo Božje; • moći da uvide kako pouke iz Hristove propovedi mogu da primene na sopstveni život. |
• Hristova propoved; • Beseda na gori; • Parabole o Carstvu Božjem; • Carstvo Božje – cilj Hristove propovedi. |
|
| IV – GDE JE HRISTOS TU JE I CARSTVO BOŽJE
11. Gde je Hristos tu je i Carstvo Božje |
• Upoznati učenike da Hristos u svojoj ličnosti objedinjuje Carsku, Prvosvešteničku i Proročku službu; • Protumačiti učenicima događaj i tropar Preobraženja u svetlosti isihastičkog iskustva Crkve; • Podstaći učenike na razmišljanje da je Hristova smrt na Krstu krajnji izraz ljubavi Boga prema čoveku; • Upoznati učenike sa eshatološkom dimenzijom svete Liturgije; • Učenicima ukazati da je Hristovim Vaznesenjem Hristos proslavljen kao Gospod i da je u Njemu proslavljena ljudska priroda; • Učenicima pružiti osnov za razumevanje da je i posle svog Vaznesenja Hristos sa nama u sve dane do svršetka veka; • Protumačiti učenicima nekoliko novozavetnih pnevmatoloških odeljaka. |
• moći da poveže događaj Preobraženja sa liturgijskom pesmom “Vidjehom svjet istinij…”; • moći da razume da je svaka zajednička trpeza izraz zajedništva; • moći da razume da Hristos Tajnom Večerom ustanovljuje način na koji će ostvarivati zajednicu sa svojim učenicima u sve dane do svršetka veka; • moći da razume da sva radost hrišćanske vere izvire iz svesti o pobedi nad smrću i Hristovom stalnom prisustvu; • moći da, pričešćujući se, doživljava sebe kao učesnika Tajne Večere; • moći da u osnovim crtama izloži smisao Hristovog stradanja i smrti; • moći da objasni da se Hristos vaznosi na nebo da bi uzneo ljudsku prirodu Ocu; • moći da razume da se Hristos vaznosi na nebo da bi naša vera u Hrista bila slobodna (a ne iznuđena); • znati da je opštenje sa Hristom i danas moguće u zajednici Duha Svetoga – u Crkvi |
• Gde je Hristos tu je i Carstvo Božje; • Preobraženje Hristovo i objava Njegovog stradanja; • Lazarevo Vaskrsenje i Ulazak Hristov u Jerusalim; • Tajna Večera • Hristos Nova Pasha; • Sveti Duh Utešitelj – Duh zajednice i Car Nebeski. |
|
| V – MOJ ŽIVOT U HRISTU
18. Pokajanje i praštanje |
• Podsticati učenike na hrišćanski odnos prema svetu, sebi i bližnjima ukazivanjem na primer Hrista čiji je život ispunjem bezuslovnom ljubavlju prema svakom čoveku; • Podsticati učenike da se svakodnevno trude u podvigu delatne ljubavi prema Bogu i bližnjima; • Uputiti učenike da je osnovni smisao hrišćanskog etosa voleti druge kao što Hristos voli nas; • Omogućiti učenicima osnov za razumevanje da Hristov Zakon ljubavi nije moguće ispunjavati na formalan način. |
• moći da razume da pokajanje (preumljenje) znači postavljanje Carstva Božjeg za prioritet života; • moći da razume da pokajanje podstiče čoveka da traži Carstvo Božje; • znati da istinski odnos sa Bogom ne sme biti formalistički; • biti svestan značaja ispunjavanja Hristovih zapovesti u svom životu; • shvatiti da se učešćem na Liturgiji učestvuje u Carstvu Božjem. |
• Pokajanje i praštanje; • Trud i revnost; • Vera i formalizam u veri; • Sveta Liturgija – projava Carstva Nebeskog. |
|
| VI -SVETOTAJINSKI ŽIVOT CRKVE
22. Krštenje i Miropomazanje |
• Omogućiti učenicima da shvate da je naš život u Crkvi nezamisliv bez učešća u svetim Tajnama; • Upoznati učenike da čovek Krštenjem i Miropomazanjem zadobija eklisiološku ipostas (crkveni identitet); • Omogućiti učenicima razumevanje da su Ispovest i Pokajanje obnovljenje blagodati Krštenja; • Ukazati učenicima da je sveštenička služba produžetak Hristovog služenja kojim je On spasao svet; • Ukazati učenicima da se učešćem u svetim Tajnama postaje deo Tela Hristovog; • Razvijati svest učenika da je sveta Liturgija Tajna Božjeg prisustva u svetu i ulaska u Carstvo Božje. |
• moći na osnovnom nivou da tumači novozavetna svedočanstva o značaju Krštenja; • moći da shvati da je Krštenje prihvatanje poziva na svetost; • moći da objasni da Miropomazanje znači primanje darova Svetog Duha za služenje u Crkvi; • moći da shvati da su ispovest i pokajanje povratak u naručje Očevo i zajednicu Crkve; • znati da su službe u Crkvi darovi Duha Svetoga; • moći da međusobno razlikuje različite službe u Crkvi (episkop, sveštenik, đakon, laik) i uvidi njihovu povezanost; • biti svestan da sve Tajne svoj smisao dobijaju u Liturgiji.
|
• Krštenje i Miropomazanje; • Pokajanje i ispovest; • Sveštenstvo; • Sveta Liturgija – svetajna Crkve. |
|
| VII – NOVOZAVETNA RIZNICA
26. Anafora svetog Vasilija Velikog |
• Pružiti učenicima osnov za razumevanje celokupnog domostroja spasenja na primeru anafore Vasilija Velikog; • Detaljno protumačiti učenicima molitvu Oče naš u kontekstu Liturgije; • Pružiti učenicima osnov da povežu Hristov odnos prema potrebitima sa haritativnom delatnošću hrišćana danas; • Predočiti učenicima kroz jevanđelske tekstove da u prihvatanju Hristove Tajne nema razdora među ljudima; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku školske godine iz Pravoslavnog katihizisa. |
• moći da prepozna događaje iz istorije spasenja u Anafori Vasilija Velikog; • moći da tumači molitvu Oče naš kao liturgijsku molitvu; • moći da razume da bratska hrišćanska ljubav svoje poreklo ima u primeru Hristove ljubavi; • biti svestan da hrišćansko bratoljublje prevazilazi krvno i nacionalno poreklo; • moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa 3. razreda srednje škole. |
• Anafora svetog Vasilija Velikog; • Liturgijski kontekst molitve Oče naš; • Ako jednom od ovih malih učiniste, meni učiniste…; • Hristov odnos prema potrebitima; • Svi ste jedno u Hristu… |
| Razred: | Četvrti | ||
| Nedeljni fond časova: | 1 čas | ||
| Godišnji fond časova: | 33 časa | ||
| TEMA (nastavne jedinice) | CILJ | ISHODI Po završetku teme učenik će: |
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA | NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA |
| I – UVOD
1. Ponavljanje ključnih pojmova obrađenih u trećem razredu srednje škole |
• Upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta, planom i programom i načinom realizacije nastave Pravoslavnog katihizisa; • Ustanoviti kakva su znanja stekli i kakve stavove usvojili učenici u prethodnom školovanju. |
• sagleda sadržaje kojima će se baviti nastava Pravoslavnog katihizisa u toku 4. godine srednjoškolskog ili gimnazijskog obrazovanja; • uoči kakvo je njegovo predznanje iz gradiva Pravoslavnog katihizisa obrađenog u prethodnom razredu školovanja. |
• Specifičnosti nastave Pravoslavnog katihizisa u srednjoj školi i gimnazijama; • Rekapitulacija obrađenih sadržaja o ličnosti Gospoda Isusa Hrista. |
Katihizacija kao liturgijska delatnost-zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika. Katiheta (veroučitelj) bi trebalo stalno da ima naumu da katiheza ne postoji radi gomilanja informacija (“znanja o veri”), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve. Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada. Vrste nastave Mesto realizacije nastave Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave Evaluacija nastave Ocenjivanje Broj časova predviđenih za obradu isistematizaciju po temama: Ostali broj časova predviđen je za druge tipove časa. |
| II – ZA ŽIVOT SVETA
2. “Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…” |
• Pružiti učenicima osnov za razumevanje da Liturgija preobražava svet unoseći u njega eshatološku realnost; • Upoznati učenike sa sadržajem i strukturom svete Liturgije; • Predočiti učenicima značaj aktivnog učešća u svetoj Liturgiji; • Naglasiti učenicima da su hrišćani pozvani da u svetu svedoče etos svete Liturgije. |
• moći da prepoznaje elemente svete Liturgije; • moći da prepozna da je blagodatno iskustvo Liturgije predokušaj Carstva Božjeg; • moći da nazre kosmološki i eshatološki karakter Liturgije; • moći da tumači liturgijsku molitvu posle svetog Pričešća; • moći da shvati da se Pričešćem zadobija otpuštenje grehova, ljubav nelicemerna, smelost prema Bogu, usvojenje Carstva Božjeg. • biti svestan da se njegov život u Crkvi ne ograničava na vreme služenja svete Liturgije. |
• Sadržaj i struktura svete Liturgije; • “Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…”; • “Zablagodarimo Gospodu…” – uzajamno darivanje; • “Zbog svega i za sve…”; • Trpeza Gospodnja – konkretnost zajedničarenja; • “U miru iziđimo…”. |
|
| III – ISTORIJA I ESHATOLOGIJA U CRKVI
7. Hrišćansko shvatanje istorije |
• Predstaviti učenicima hrišćansko shvatanje istorije kao proces koji u eshatonu zadobija svoj smisao i ispunjenje; • Upoznati učenike sa najvažnijim događajima iz istorije Crkve; • Upoznati učenike sa najznačajnijim elementima kirilo-metodijevske tradicije • Naglasiti učenicima da je Svetosavlje hrišćanski etos srpskog naroda; • Upoznati učenike da se opredeljenje za Carstvo Nebesko izražava na realan način: svedočenjem Hrista i ličnim životom; • Upoznati učenike sa bogatstvom isihastičke prakse i bogoslovlja. |
• moći da shvati da istorija ima eshatološko usmerenje; • moći da shvati razlog za gonjenje hrišćana u rimskom carstvu; • moći da shvati da nema suštinske razlike između svetosavskog i hrišćanskog etosa; • moći da nabroji neke srpske svetitelje i da objasne kako su oni služili Bogu i bližnjima; • moći da dovede u vezu viđenje tavorske svetlost sa isihastičkom praksom; • biti svestan mogućnosti mističkog opita zajednice sa Bogom. |
• Hrišćansko shvatanje istorije; • Crkva u progonu i sloboda hrišćana; • Pojava i razvoj monaštva; • Jedinstvo Crkve i sabori; • Misija svetih Kirila i Metodija; • Svetosavlje – put koji vodi u Život; • Kosovski zavet – eshatološko opredeljenje naroda; • Svetitelji našeg roda – blago celog sveta; • Isihazam. |
|
| IV – HRIŠĆANSTVO U SAVREMENOM SVETU
17. Egoizam |
• Omogućiti učenicima da izgrade hrišćanski stav prema savremenom shvatanju slobode, ljubavi, zajednice…; • Pružiti učenicima osnov za razumevanje da hrišćanska teorija i praksa nose snagu kojom bi moglo da se odgovori na najvažnija iskušenja savremenog sveta i čoveka; • Osposobiti učenika da bogoslovski razmišlja o bioetičkim problemima na osnovu odabranih primera; • Upoznati učenike sa različitim bogoslovskim poimanjima bolesti; • Kroz razgovor o bolestima zavisnosti podstaći učenike da se odgovorno suočavaju sa egzistencijalnim pitanjima; • Kroz diskusiju o problemima moralnosti u sociološkim okvirima pomoći učenicima da izgrade pravilan etički stav o tome; • Razgovarati sa učenicima o porodičnim vrednostima i savremenim izazovima; • Razgovarati sa učenicima o problemu čovekove opredmećenosti u potrošačkom društvu; • Razgovarati sa učenicima o čovekoj težnji da prebacuje odgovornost na Boga za zlo u svetu i dati objašnjenje sa pravoslavnog stanovišta; |
• postati svestan da je egoizam suštinski problem čovekovog društva, jer razara zajednicu; • moći da kritički vrednuje probleme savremene civilizacije u svetlu iskustva Crkve (savremeno shvatanje slobode, ljubavi, drugog čoveka); • moći da promišlja o razlozima postojanja bolesti i kako se nositi sa njima sa pravoslavnog stanovišta; • moći da shvati da su bolesti zavisnosti posledica neispunjenosti smislom i pravim životnim sadržajima; • biti svestan da ličnost nijednog čoveka ne sme da bude svedena na predmet, stvar ili broj; • biti svestan značaja jedinstvenosti, vrednosti i neponovljivosti sopostvene ličnosti i ličnosti drugih ljudi; • biti svestan da je depersonalizacija isto što i desakralizacija čoveka; • moći da uvidi da je lek protiv opredmećenja čoveka – iskustvo Crkve i da ličnost ne postoji bez zajednice slobode i ljubavi; • da shvati da je nasilje nemoguće ako je drugi za mene ličnost. |
• Egoizam; • Problemi bioetike; • Hrišćanski pogled na bolesti; • Pitanja ličnog, porodičnog i društvenog morala; • Hrišćanstvo i izazovi potrošačkog društva; • Delikvencija i vršnjačko nasilje; • Problem teodiceje. |
|
| V – TAČNO IZLOŽENJE PRAVOSLAVNE VERE
24. Tačno izloženje pravoslavne vere |
• Rekapitulirati i produbiti znanja učenika o osnovama pravoslavne vere; • Pomoći učenicima da izvrše sintezu dosadašnjih znanja i razumevanja o osnovama pravoslavne vere; • Ustanoviti obim i kvalitet znanja i razumevanja stečenih u toku ciklusa školovanja. |
• moći da uoči u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa. | • Tačno izloženje pravoslavne vere svetog Jovana Damaskina. |