Obavezni predmeti

PSIHOLOGIJA

Cilj učenja Psihologije je da učenik ovlada znanjima, razvije veštine i formira stavove koji će mu omogućiti da bolje razume složenost, raznovrsnost i razvojne aspekte psihičkog funkcionisanja ljudi u bio-socio-kulturnom kontekstu, da poveća kapacitet suočavanja sa izazovima adolescentskog doba i preuzme odgovornost za očuvanje mentalnog zdravlja, funkcionisanje u zajednici i nastavak školovanja.

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA i

ključni pojmovi sadržaja programa

– Pravilno koristi osnovne pojmove koji se odnose na saznajne, emocionalne i motivacione aspekte ličnosti;

– pravi vezu između psihologije kao nauke i drugih nauka, umetnosti i kulture;

– prepozna različite oblasti primene psiholoških saznanja kao i životne situacije u kojima se ljudi obraćaju psihologu za pomoć;

– na datom primeru psihološkog istraživanja odredi koje su metode i tehnike korišćene;

– razlikuje naučni od laičkog pristupa psihološkim pitanjima i kritički se odnosi prema tekstovima i pseudotestovima u medijima;

– psihički život osobe posmatra kao celinu međusobno povezanih procesa, osobina i stanja čiji se razvoj odvija tokom celog života i kao jedinstvo psihičkog i telesnog funkcionisanja;

– argumentovano diskutuje o uticaju nasleđa, sredine i lične aktivnosti na razvoj ličnosti;

– koristeći stečena psihološka saznanja, prepoznaje emocije i motive sopstvenog ponašanja, ponašanja drugih i likova iz književnosti i filmova;

– u učenju koristi strategije i tehnike uspešnog učenja i pamćenja;

– prepoznaje uzroke frustracija i unutrašnjih konflikata, u svojim reakcijama pokazuje preferenciju da ih konstruktivno rešava i na primerima prepoznaje mehanizme odbrane;

– opiše najvažnije psihološke karakteristike adolescentskog doba, prepozna i kritički se odnosi prema najčešćim problemima i rizičnim ponašanjima adolescenata;

– argumentuje značaj očuvanja mentalnog zdravlja, prevencije mentalnih poremećaja i pokazuje pozitivni stav prema zdravim stilovima življenja;

– razlikuje oblike i vrste socijalnog učenja na primerima;

– uvažava različitost među ljudima, rodnu ravnopravnost, poštuje ljudska prava i izražava negativan stav prema bilo kom obliku nasilja;

– razlikuje osnovne vrste mentalnih poremećaja i opisuje karakteristike najčešćih mentalnih poremećaja adolescenata;

– u komunikaciji uzima u obzir mogućnost grešaka pri opažanju drugih ljudi i time predupređuje moguće konflikte;

– navede primere prosocijalnog, asertivnog ponašanja i altruizma iz svog iskustva i ponašanja drugih ljudi;

– opiše kontekst nastanka najvažnijih teorija ličnosti, njihove osnovne karakteristike, predstavnike i uticaj;

– prepozna i kritički razmatra primere predrasuda, stereotipa, diskriminacije, konformizma, nasilničkog ponašanja i izražava spremnost da reaguje;

– navede primere i karakteristike različitih grupa, grupnih odnosa i tipova rukovođenja, primenjuje pravila saradnje u timskom radu poštujući različitost članova;

– prepozna i kritički razmatra primere upotrebe i zloupotrebe psihologije u medijima, politici, marketingu i na društvenim mrežama;

– u diskusiji pokazuje veštinu aktivnog slušanja, iznosi svoj stav zasnovan na argumentima, komunicira na konstruktivan način;

– prihvati ulogu ispitanika u psihološkim istraživanjima isključivo na bazi dobrovoljnosti, informisanosti o svrsi i procedurama istraživanja i garancije da dobijeni podaci neće biti zloupotrebljeni.

PSIHOLOGIJA KAO NAUKA I PRAKSA

Predmet i discipline psihologije.

Psihologija i druge nauke, umetnost i kultura.

Metode i tehnike psiholoških istraživanja.

Upotreba i zloupotreba psihologije.

LIČNOST KAO JEDINSTVO PSIHOLOŠKIH PROCESA, OSOBINA I STANjA

Ličnost

Pojam i struktura, temperament, identitet. Teorije ličnosti.

Osobine, procesi i stanja

Saznajni aspekt: pažnja, opažanje, učenje, pamćenje i zaboravljanje, mišljenje, inteligencija.

Emocionalni aspekt: osećanja.

Motivacioni aspekt:potrebe, vrednosti, stavovi i interesovanja.

Izmenjena stanja svesti.

Razvoj

Organske osnove psihičkog života.

Činioci razvoja: nasleđe, lična aktivnost i društveni činioci.

Razvoj saznajnog, emocionalnog i motivacionog aspekta ličnosti.

Karakteristike adolescentskog perioda u razvoju ličnosti.

Mentalno zdravlje

Pojam i značaj.

Frustracije i konflikti. Odbrambeni mehanizmi.

Stres i mehanizmi prevladavanja.

Mentalni poremećaji – pojam, uzroci, vrste i oblici pomoći.

Psihološki problemi adolescenata.

Prevencija.

OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI

Socijalizacija

Pojam, funkcija i faktori.

Oblici i vrste socijalnog učenja.

Socijalne veštine.

Socijalni život adolescenta.

Prosocijalno i asocijalno ponašanje.

Pojam, vrste nasilja i faktori koji doprinose nasilnom ponašanju. Karakteristike nasilnog ponašanja i osoba koje trpe nasilje. Reagovanje na nasilje.

Komunikacija

Verbalna i neverbalna komunikacija. Uslovi uspešne komunikacije. Socijalna percepcija i greške u opažanju osoba.

Interpersonalni konflikti i njihovo rešavanje.

Empatija. Asertivnost.

Društvene grupe

Pojam i vrste. Dinamika grupe. Odnosi u grupi. Konformizam. Odupiranje grupnom pritisku. Rukovođenje grupom.

Stereotipi, predrasude, diskriminacija.

Ljudi u masi.

Skip to toolbar