Ovog proleća u Strazburu dogodilo se nešto zaista značajno — i svaki nastavnik, direktor škole i donosilac odluka u obrazovanju širom Evrope trebalo bi da obrati pažnju. Na svom 9. plenarnom zasedanju, Upravni odbor za obrazovanje Saveta Evrope (CDEDU) odobrio je nacrt Preporuke o AI pismenosti: okvir osmišljen da omogući svima — od učenika, preko građana, do stručnjaka — da koriste veštačku inteligenciju bezbedno, kritički i odgovorno.
Nacrt će biti upućen Komitetu ministara na formalno usvajanje u junu 2026. godine. Ovo nije tehnički dokument namenjen inženjerima — ovo je poziv na akciju za obrazovne sisteme širom Evrope, koji se direktno odnosi i na rad u okviru projekta EduAId.
Više od „kako AI funkcioniše“: trodimenzionalni model
U središtu ove preporuke nalazi se trodimenzionalni model AI pismenosti, koji je razvio konsultant Saveta Evrope, Vejn Holms. Ono što ovaj okvir čini drugačijim jeste pristup koji prevazilazi većinu postojećih programa.
Većina kurseva o veštačkoj inteligenciji fokusira se prvenstveno na tehnološki aspekt: algoritme, podatke, statistiku i sve češće – pisanje promptova za generativne AI alate. Neki obuhvataju i praktičnu dimenziju — kako koristiti AI u realnim situacijama. Međutim, većina tu i staje.
Ono što ovaj okvir izdvaja jeste što u centar stavlja ljudsku dimenziju. To podrazumeva razmatranje etičkih, društvenih i kulturnih aspekata AI: njen uticaj na dobrobit, dostojanstvo, privatnost, jednakost i demokratsko učešće; rizike od dezinformacija i nadzora; ekološki uticaj AI sistema; kao i šire posledice po ljudska prava i vladavinu prava.
Ove tri dimenzije nisu odvojene — one su međusobno povezane. Ne možemo koristiti AI efikasno bez razumevanja kako funkcioniše, niti odgovorno bez razumevanja njenog uticaja na društvo. Sve tri perspektive su neophodne.
Kompetencije nisu dovoljne — svima je potrebna svest
Jedan od najvažnijih doprinosa ovog okvira jeste razlika između kompetencija i svesti.
Postojeći pristupi uglavnom naglašavaju merljive veštine — tehnička znanja koja se mogu testirati. Međutim, to može biti ograničavajuće.
Istina je da mali broj ljudi treba da zna da razvija AI algoritme. Ono što je svima potrebno — učenicima, nastavnicima, roditeljima, građanima — jeste razumevanje:
- kako AI sistemi funkcionišu
- na kojim podacima se zasnivaju
- koje pristrasnosti mogu imati
- kako utiču na svet oko nas
Ova svest omogućava donošenje odgovornih odluka — kada koristiti AI, kako je koristiti i kada je dovesti u pitanje.
Šta se očekuje od država članica
Preporuka se odnosi na 46 država članica Saveta Evrope i poziva na konkretne korake:
- Uvođenje AI pismenosti u nastavne programe, uz poseban fokus na ljudsku dimenziju
- Kontinuirano usavršavanje nastavnika kako bi mogli da koriste, ali i kritički podučavaju o AI
- Omogućavanje dostupnosti obrazovanja za sve, uključujući ranjive grupe
- Zaštitu ljudskih prava, demokratije i privatnosti u okruženju koje oblikuje AI
Poruka je jasna: AI pismenost nije samo razumevanje tehnologije — već način da tehnologija služi čoveku.
Zašto je ovo važno za EduAId
Projekat EduAId zasnovan je na ideji da nastavnici moraju imati jasne i kvalitetne puteve za razvoj AI pismenosti — ne kao pasivni korisnici, već kao kritički i informisani profesionalci.
Kroz razvoj mikro-kvalifikacija za nastavnike i obrazovne stručnjake, EduAId odgovara upravo na potrebu koju je Savet Evrope sada prepoznao na političkom nivou.
Odobrenje ovog okvira potvrđuje pravac u kojem se projekat kreće — ali i postavlja nove izazove. Obrazovni sistemi širom Evrope biće pozvani da ove principe primene u praksi.
autor: Giovanni Zorra, BASQUE INTERNATIONAL RESEARCH ASSOCIATION