OPŠTI NASTAVNI PREDMETI

SRPSKI JEZIK I KNjIŽEVNOST

Cilj učenja srpskog jezika i književnosti je unapređivanje jezičke i funkcionalne pismenosti; sticanje i negovanje jezičke i književne kulture; osposobljavanje za tumačenje i vrednovanje književnih dela; afirmisanje i prihvatanje vrednosti humanističkog obrazovanja i vaspitanja učenika; razvijanje ličnog, nacionalnog i kulturnog identiteta, ljubavi prema maternjem jeziku, tradiciji i kulturi srpskog naroda i drugih naroda i etničkih zajednica.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 4 časa
Godišnji fond časova 148 časova

 

ISHODI

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

OBLAST/TEMA SADRŽAJI
– razume jezik kao sistem i razlikuje njegove funkcije;

– prepozna osobine književnih jezika pre reforme Vuka Karadžića;

– razlikuje glas, fonemu i grafemu;

– klasifikuje glasove prema osnovnim kriterijumima;

– odredi granicu sloga u tipičnim slučajevima;

– prepozna glasovne alternacije i primeni normativna rešenja u vezi s njima;

– primeni osnovna pravila akcenatske norme;

– objasni pojam i značaj književnosti kao umetnosti reči i utvrdi njene sličnosti/razlike u odnosu na druge umetnosti i oblasti kulture;

– tumači književno delo sa razumevanjem njegovih žanrovskih karakteristika i književnoistorijskog konteksta, koristeći u analizi strukturne i stilističke elemente dela i upotrebljavajući sekundarne izvore;

– istraži i objasni stvaralačku ulogu mita u književnosti;

– vrednuje odlike antičkog epa, biblijskog stila i predstave sveta;

– poveže znanja iz istorije i istorije umetnosti starog veka (sumersko-vavilonske, hebrejske, helenske) sa književnim stvaralaštvom tog razdoblja;

– potkrepljuje primerima osnovne odlike narodne književnosti (klasifikacija, varijantnost, formulativnost);

– analizira kompozicione i stilističke odlike narodne bajke i vrednuje poruke u odnosu na vlastito čitalačko i intermedijalno iskustvo;

– prepozna odlike srednjovekovne književnosti i ispita njen značaj za srpsku kulturu;

– obrazloži na primerima važnost sveukupnog kulturnog zaokreta koji se dogodio u epohi humanizma i renesanse;

– navede glavne motive, tematiku i stilske odlike reprezentativnih književnih dela humanizma i renesanse i pokaže razlike i sličnosti u odnosu na antičku i srednjovekovnu književnost/kulturu;

– primeni odgovarajuća pravopisna pravila;

– pravilno popuni različite formulare i obrasce;

– sastavi tekst primenjujući različite oblike književnoumetničkog stila;

– pravilno rasporedi građu pri pisanju sastava;

– prepozna neknjiževni akcenat i oblik reči u svakodnevnoj komunikaciji i u govoru junaka u dramskim umetničkim formama, a potom ga ispravlja u sopstvenom govoru;

– čita s razumevanjem književne i ostale tipove tekstova.

JEZIK Opšti pojmovi o jeziku. Mesto jezika u ljudskom životu. Svojstva jezika i njegove funkcije. Jezik i komunikacija. Osnovne nauke koje se bave jezikom.

Istorija književnih jezika kod Srba. Počeci slovenske pismenosti i stvaranje staroslovenskog jezika (Crnorizac Hrabar, Slovo o pismenima – odlomak). Književni jezici kod Srba do 19. veka: srpskoslovenski jezik (Zapis Gligorija dijaka u Miroslavljevom jevanđelju), ruskoslovenski jezik, slavenosrpski jezik.

Raslojavanje jezika. Dijalekti srpskog jezika (osnovni pojmovi). Ekavski i ijekavski izgovor. Dijalekti i književni jezik.

Fonetika (sa fonologijom i morfologijom). Izgovor glasova i uloga govornih organa. Podela glasova srpskog jezika (po načinu tvorbe). Fonološki sistem srpskog književnog jezika. Slog i podela reči na slogove (fonetska i semantička granica sloga). Glasovne alternacije (asimilacija i sažimanje samoglasnika, pokretni vokali, promena o u e, prevoj vokala); pisanje suglasnika j i h.

Prozodija. Akcenatski sistem srpskog književnog jezika. Osnovna pravila o rasporedu akcenata i postakcenatskih dužina. Proklitike i enklitike.

KNjIŽEVNOST Književnost kao umetnost reči

Pojam i vrste umetnosti.Književnost i druge umetnosti. Smisao i značaj književnosti kao umetnosti reči.

Čitanje i proučavanje književnosti

Književni rodovi i vrste

Književna dela za obradu

– Lirska poezija XX i XXI veka (tri pesme po izboru nastavnika i učenika);

– Banović Strahinja, narodna epska pesma;

– Laza Lazarević: Prvi put s ocem na jutrenje;

– Anton Pavlovič Čehov: Tuga;

– Dobrilo Nenadić: Dorotej

– Borislav Pekić: „Vreme čuda” („Čudo u Jabnelu”)

– Ivo Andrić: O priči i pričanju (Govor Ive Andrića u Stokholmu prilikom primanja Nobelove nagrade).

Književnost starog veka

Književna dela za obradu

– Ep o Gilgamešu;

– Biblija. Stari zavet. Prva knjiga Mojsijeva: Legenda o potopu; Pjesma nad pjesmama;

– Biblija. Novi zavet. Jevanđelje po Mateju;

– Homer: Ilijada (odlomci iz prvog i šestog pevanja: invokacija, susret Hektora i Andromahe, i drugi po izboru);

– Sofokle: Antigona.

Narodna književnost

Književna dela za obradu

– Narodna lirska mitološka pesma (po izboru);

– Komadi od različnijeh kosovskijeh pjesama;

– Marko Kraljević i brat mu Andrijaš (bugarštica);

– Narodne epske pesme: Dioba Jakšića/Opet Dioba Jakšića; Ropstvo Janković Stojana;

– Narodna balada Hasanaginica;

– Srpska narodna bajka po izboru;

– Narodne bajke slovenskih i drugih naroda (po izboru).

Srednjovekovna književnost

Književna dela za obradu

– Sveti Sava: Žitije Svetoga Simeona (odlomak);

    – Teodosije: Žitije Svetog Save; (odlomak: Beg u Svetu Goru);

– Jefimija: Pohvala knezu Lazaru;

Konstantin Filozof: Žitije despota Stefana Lazarevića – Opis Beograda (iz 51. poglavlja);

– Despot Stefan Lazarević: Slovo ljubve.

Humanizam i renesansa

Književna dela za obradu

– Dante: Božanstvena komedija, Pakao (odlomci,pevanja po izboru učenika i nastavnika);

– Petrarka: Kanconijer (izbor);

– Bokačo: Dekameron (okvirna priča i tri novele po izboru);

– Servantes: Don Kihot (odlomci: predgovor, prvo, sedmo i osmo poglavlje);

– Šekspir: Romeo i Julija;

– Marin Držić: Dundo Maroje/Novela od Stanca.

Izborni sadržaji:

– Milovan Vitezović: Lajanje na zvezde (korelacija s filmom i pozorištem);

– Goran Petrović: Priča o pričanju;

– Svetlana Velmar Janković: Zapisi sa dunavskog peska;

– Danilo Kiš, Rani jadi;

Tolkin: Gospodar prstenova (prva knjiga);

– Hiljadu i jedna noć (izbor);

– Homer: Odiseja (Kod Feačana);

– Mitovi i legende starog veka (starogrčki, rimski i slovenski mitovi po izboru učenika i nastavnika; izvori: Grčki mitovi R. Grevsa, Priče iz klasične starine G. Švaba, Slovenski mitološki rečnik Lj. Radenkovića i S. Tolstoj, Srpska mitologija S. Petrovića i sl.);

– Milan Rakić Jefimija

– Vasko Popa Uspravna zemlja;

– Ljubomir Simović: Hasanaginica (odlomak s vojnicima);

– Jovan Deretić, Kulturna istorija Srba (odlomci o vladarima iz porodice Nemanjić);

– Ispovedna molitva iz 14. veka, nepoznati autor (Antologija srpskog pesništva, priredio Miodrag Pavlović);

– Pesme dubrovačkih petrarkista (po izboru učenika i nastavnika);

– Rable: Gargantua i Pantagruel (odlomak – pismo Gargantua Pantagruelu)

JEZIČKA KULTURA 1. Pravopis. Osnovni principi pravopisa srpskog književnog jezika. Pravopis i pravopisni priručnici i služenje njima. Veliko slovo (pisanje ustaljenih atributa i titula kao delova imena, pisanje naziva raznih manifestacija, građevina, spomenika, dokumenata, zakona, umetničkih dela i sl.).

Prenošenje reči u novi red (razlike u odnosu na podelu reči na slogove). Pisanje crtice.

Pisanje spojeva predlog + zamenica (npr.: sa mnom i sl.).

Pisanje zapete ispred enklitike.

1. Usmeno i pisano izražavanje. Sistematično usmeno izlaganje na zadate teme.

Oblikovanje pasusa u smisaone celine u pisanom sastavu.

Argumentativni tekst – usmeno i pisano oblikovanje.

Izbor iz sekundarne literature, publicističkih tekstova, različitih enciklopedija i rečnika.

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 3 časa
Godišnji fond časova 111 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku drugog razreda učenik će biti u stanju da:

TEME

Ključni pojmovi sadržaji

2CJK.1.1.2. Razlikuje književni (standardni) jezik od dijalekta; zna osnovne podatke o dijalektima srpskog jezika; ima pravilan stav prema svom dijalektu i drugim dijalektima srpskog jezika i prema oba izgovora srpskog književnog jezika (poštuje svoj i druge dijalekte srpskog jezika i ima potrebu da čuva svoj dijalekat; podjednako ceni oba izgovora srpskog književnog jezika – ekavski i (i)jekavski); ima potrebu da uči, čuva i neguje književni jezik; poznaje najvažnije gramatike i normativne priručnike i ume da se njima koristi; zna osnovne podatke o mestu srpskog jezika među drugim indoevropskim i slovenskim jezicima; ima osnovna znanja o razvoju književnog jezika, pisma i pravopisa kod Srba.

2CJK.2.1.1. Ima šira znanja o jeziku uopšte (koja su bitna svojstva jezika); prepoznaje jedinice i pojave koje pripadaju različitim jezičkim nivoima / podsistemima; ima osnovna znanja o pismu uopšte; ima osnovna znanja o pravopisu uopšte (etimološki – fonološki pravopis; gramatička – logička interpunkcija; grafema – slovo); ima osnovna znanja o jezicima u svetu (jezička srodnost, jezički tipovi, jezičke univerzalije). Razume osnovne principe vođenja dijaloga; razume pojam govornog čina; razume pojam deikse. Poznaje odlike varijeteta srpskog jezika nastalih na osnovu medijuma i onih koji su uslovljeni socijalno i funkcionalno.

2CJK.1.1.4. Poznaje vrste i podvrste reči; primenjuje normu u vezi s oblicima reči u frekventnim slučajevima (uključujući i glasovne promene u vezi s oblicima reči); izdvaja delove reči u vezi s oblicima reči (gramatička osnova i nastavak za oblik) u jednostavnijim slučajevima; izdvaja delove reči u vezi s građenjem reči (prefiks, tvorbena osnova, sufiks) u jednostavnijim slučajevima; prepoznaje osnovne načine građenja reči; primenjuje normu u vezi s građenjem reči (uključujući i glasovne promene u vezi s građenjem reči); primenjuje postojeće modele pri građenju novih reči

2CJK.2.1.4. Ima šira znanja o vrstama i podvrstama reči; ume da odredi oblik promenljive reči i da upotrebi reč u zadatom obliku; poznaje pojam morfeme; deli reč na tvorbene morfeme u jednostavnijim slučajevima i imenuje te morfeme; poznaje osnovne načine građenja reči; primenjuje normu u vezi s oblicima reči u manje frekventnim slučajevima.

2SJK.1.2.4. Uočava i primerima argumentuje osnovne poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnih dela iz obavezne školske lektire.

2SJK.1.2.6. Navodi osnovne književnoistorijske i poetičke odlike stilskih epoha, pravaca i formacija u razvoju srpske i svetske književnosti i povezuje ih sa delima i piscima iz obavezne lektire školskog programa.

2SJK.1.2.9. Na osnovu dela srpske i svetske književnosti formira čitalačke navike i znanja; shvata ulogu čitanja u tumačenju književnog dela i u izgrađivanju jezičkog, literarnog, kulturnog i nacionalnog identiteta.

2SJK.2.2.2. Poznaje književnoteorijsku terminologiju i književnoteorijska znanja adekvatno primenjuje u tumačenju književnih dela predviđenih programom.

2SJK.2.2.5. Obrazlaže osnovne elemente književnosti kao diskursa u odnosu na ostale društvene diskurse (npr. prisustvo/odsustvo pripovedača, pripovedni fokus, status istorijskog i fiktivnog itd.).

2SJK.2.2.7. Samostalno uočava i analizira probleme u književnom delu i ume da argumentuje svoje stavove na osnovu primarnog teksta.

2SJK.2.2.8. Aktivno koristi preporučenu i širu, sekundarnu literaturu (književnoistorijsku, kritičku, autopoetičku, teorijsku) u tumačenju književnoumetničkih i književnonaučnih dela predviđenih programom.

2SJK.2.2.9. Na osnovu dela srpske i svetske književnosti razvija čitalačke veštine, sposobnosti i znanja od značaja za tumačenje i vrednovanje različitih književnoumetničkih i književnonaučnih dela i za razvijanje jezičkog, literarnog, kulturnog i nacionalnog identiteta; ima izgrađen čitalački ukus svojstven kulturnom i obrazovanom čoveku.

– objasni razvojne karakteristike srpskog književnog jezika od reforme Vuka Karadžića do danas;

‒ objasni razliku između etimološkog i fonološkog pravopisa;

– sastavi tekst, primenjujući forme i obeležja publicističkog i administrativnog stila;

– objasni pojam morfeme i razlikuje gramatičku od tvorbene analize reči (tvorbenu osnovu i nastavak i gramatičku osnovu i nastavak);

– primeni sistemska znanja o vrstama i podvrstama reči i njihovim gramatičkim kategorijama;

JEZIK

• Istorija srpskog književnog jezika

• Funkcionalni stilovi srpskog književnog jezika

• Morfologija u užem smislu

– odredi i objasni društveno-istorijske okolnosti koje su uticale na pojavu baroka u srpskoj kulturi;

– uporedi stilska sredstva baroka sa umetničkim sredstvima prethodnih epoha (pravaca);

– odredi društveni i kulturološki značaj prosvetiteljskih ideja, posebno u srpskoj kulturi;

– objasni uticaj romantizma na formiranje nacionalnog identiteta;

– sastavi tabelu sa najznačajnijim predstavnicima romantizma, njihovim delima i odlikama;

– uporedi stilske karakteristike evropskog i srpskog romantizma;

– utvrdi razlike u pristupu stvarnosti romantizma i realizma:

– uporedi i primerima dokaže književne odlike dela koja pripadaju realizmu;

– protumači i vrednuje posebnosti književnih junaka i junakinja realizma (problem roda, identiteta, klasne raslojenosti);

– analizira i uporedi izdvojene probleme u književnim delima koja pripadaju različitim epohama;

KNjIŽEVNOST

• Barok u evropskoj književnosti i barokne tendencije u srpskoj književnosti

• Prosvetiteljstvo i klasicizam u srpskoj književnosti;

• Romantizam u evropskoj i srpskoj književnosti;

• Realizam u evropskoj i srpskoj književnosti;

• Dijalog književnih epoha

– primeni pravopisna rešenja u vezi sa pisanjem skraćenica;

– primeni osnovna tipografsko-pravopisna rešenja u vezi sa kucanim tekstom (razmak i štamparski tipovi sloga);

– učestvuje u javnim razgovorima sa više učesnika (na teme iz oblasti jezika i književnosti);

– oblikuje svoj govor prema situaciji i primeni književnojezičku normu;

– sastavi složeniji tekst, koristeći se opisom i pripovedanjem.

JEZIČKA KULTURA

• Pravopis

• Usmeno i pisano izražavanje

2SJK.3.2.1. Čita, doživljava i samostalno tumači književnoumetnička i književnonaučna dela iz obaveznog školskog programa, kao i dodatne (izborne) i fakultativne književnoumetničke i književnonaučne tekstove; tokom interpretacije pouzdano koristi stečena znanja o stvaralačkom opusu autora i književnoistorijskom kontekstu.

2SJK.3.2.2. Vlada književnoteorijskom terminologijom i teorijska znanja adekvatno primenjuje u tumačenju književnoumetničkih i književnonaučnih dela koja su predviđena školskim programom i drugih dela ove vrste različitih žanrova, izvan školskog programa.

2SJK.3.2.4. Uočava i tumači poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih tekstova u okviru školske lektire i izvan školskog programa; procenjuje i poredi stilske postupke u navedenim vrstama tekstova.

2SJK.3.2.8. U tumačenju književnog dela kritički koristi preporučenu i samostalno izabranu sekundarnu literaturu (književnoistorijsku, kritičku, autopoetičku, teorijsku).

2SJK.1.3.4. Koristi oba pisma, dajući prednost ćirilici; primenjuje osnovna pravopisna pravila u frekventnim primerima i ume da se služi školskim izdanjem Pravopisa; u pisanju izdvaja delove teksta, daje naslove i podnaslove, ume da citira i parafrazira; sastavlja maturski rad poštujući pravila izrade stručnog rada (upotrebljava fusnote i sastavlja sadržaj i bibliografiju); sastavlja pismo – privatno i službeno, biografiju (CV), molbu, žalbu, zahtev, oglas; zna da popuni različite formulare i obrasce.

2CJK.1.3.2. Govoreći i pišući o nekoj temi (iz jezika, književnosti ili slobodna tema), jasno strukturira kazivanje i povezuje njegove delove na odgovarajući način; razlikuje bitno od nebitnog i drži se osnovne teme; sastavlja jednostavniji govoreni i pisani tekst koristeći se opisom, pripovedanjem i izlaganjem (ekspozicijom); ume ukratko da opiše svoja osećanja i doživljaj književnog ili drugog umetničkog dela; sažeto prepričava jednostavniji književnoumetnički tekst i izdvaja njegove važne ili zanimljive delove; rezimira jednostavniji književni i neumetnički tekst.

2CJK.1.3.3. U raspravi ili razmeni mišljenja na teme iz književnosti, jezika i kulture ume u kratkim crtama da iznese i obrazloži ideju ili stav za koji se zalaže, govori odmereno, oslanja se na argumente, u stanju je da čuje tuđe mišljenje i da ga uzme u obzir prilikom svoje argumentacije; piše jednostavniji argumentativni tekst na teme iz književnosti, jezika i kulture.

2CJK.2.3.1. Govori u zvaničnim situacijama, javno i pred većim auditorijumom o temama iz oblasti jezika, književnosti i kulture, koristeći se književnim jezikom i odgovarajućom terminologijom; učestvuje u javnim razgovorima sa više učesnika; procenjuje slušaoca odnosno auditorijum i oblikuje svoj govor prema njegovim potrebama i mogućnostima; ima potrebu i naviku da razvija sopstvenu govornu kulturu; s pažnjom i razumevanjem sluša teže izlaganje (npr. predavanje) s temom iz jezika, književnosti i kulture; sluša kritički, procenjujući govornikovu argumentaciju i objektivnost.

2CJK.1.3.2. Govoreći i pišući o nekoj temi (iz jezika, književnosti ili slobodna tema), jasno strukturira kazivanje i povezuje njegove delove na odgovarajući način; razlikuje bitno od nebitnog i drži se osnovne teme; sastavlja jednostavniji govoreni i pisani tekst koristeći se opisom, pripovedanjem i izlaganjem (ekspozicijom); ume ukratko da opiše svoja osećanja i doživljaj književnog ili drugog umetničkog dela; sažeto prepričava jednostavniji književnoumetnički tekst i izdvaja njegove važne ili zanimljive delove; rezimira jednostavniji književni i neumetnički tekst.

2CJK.2.3.2. Sastavlja složeniji govoreni i pisani tekst (iz jezika, književnosti ili slobodna tema) koristeći se opisom, pripovedanjem i izlaganjem (ekspozicijom); u govorenoj ili pisanoj raspravi precizno iznosi svoje ideje i obrazlaže svoj stav; trudi se da govori i piše zanimljivo, praveći prikladne digresije i birajući zanimljive detalje i odgovarajuće primere; uočava poentu i izlaže je na prikladan način; precizno iznosi svoj doživljaj i utiske povodom književnog ili drugog umetničkog dela; sažeto prepričava složeniji književni tekst i rezimira složeniji književni i neumetnički tekst na teme neposredno vezane za gradivo; piše izveštaj i referat; primenjuje pravopisnu normu u slučajevima predviđenim programom.

   

 

Razred Treći
Nedeljni fond časova 3 časa
Godišnji fond časova 111 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku drugog razreda učenik će biti u stanju da:

TEME

Ključni pojmovi sadržaji

2CJK.1.1.4. Poznaje vrste i podvrste reči; primenjuje normu u vezi s oblicima reči u frekventnim slučajevima (uključujući i glasovne promene u vezi s oblicima reči); izdvaja delove reči u vezi s oblicima reči (gramatička osnova i nastavak za oblik) u jednostavnijim slučajevima; izdvaja delove reči u vezi s građenjem reči (prefiks, tvorbena osnova, sufiks) u jednostavnijim slučajevima; prepoznaje osnovne načine građenja reči; primenjuje normu u vezi s građenjem reči (uključujući i glasovne promene u vezi s građenjem reči); primenjuje postojeće modele pri građenju novih reči.

2CJK.2.1.4. Ima šira znanja o vrstama i podvrstama reči; ume da odredi oblik promenljive reči i da upotrebi reč u zadatom obliku; poznaje pojam morfeme; deli reč na tvorbene morfeme u jednostavnijim slučajevima i imenuje te morfeme; poznaje osnovne načine građenja reči; primenjuje normu u vezi s oblicima reči u manje frekventnim slučajevima.

2CJK.3.1.3. Ima detaljnija znanja o morfologiji u užem smislu i tvorbi reči u srpskom jeziku (deli reč na tvorbene morfeme u složenijim slučajevima i imenuje te morfeme).

2CJK.1.1.6. Ima leksički fond koji je u skladu sa srednjim nivoom obrazovanja; pravi razliku između formalne i neformalne leksike i upotrebljava ih u skladu sa prilikom; ima osnovna znanja o značenju reči; poznaje osnovne leksičke odnose (sinonimiju, antonimiju, homonimiju); poznaje metaforu kao leksički mehanizam; nema odbojnost prema rečima stranog porekla, ali ih ne prihvata nekritički i automatski; poznaje pojam termina i frazeologizma; poznaje najvažnije rečnike srpskog jezika i ume da se njima koristi.

2CJK.2.1.6. Ima bogat i uraznoličen leksički fond (uključujući i intelektualnu i internacionalnu leksiku i poznavanje najfrekventnijih internacionalnih prefiksa i sufiksa). Taj fond upotrebljava u skladu s prilikom; vidi jezik kao niz mogućnosti koje mu služe da izrazi individualno iskustvo i usmeren je ka bogaćenju sopstvenog rečnika; poznaje hiperonimiju/hiponimiju, paronimiju; razlikuje leksičke slojeve; poznaje metonimiju kao leksički mehanizam.

– prepozna najvažnije tipove tvorbe u srpskom jeziku – izvođenje, slaganje, kombinovanu tvorbu i pretvaranje;

– razlikuje značenjske odnose među rečima;

– prepozna leksičke mehanizme – metaforu i metonimiju;

– razlikuje tipove leksike s obzirom na poreklo (narodne reči, crkvenoslovenske reči i pozajmljenice) i sferu upotrebe (istorizmi, arhaizmi, neologizmi, termini);

– razlikuje neknjiževnu leksiku od književne;

– prepozna i pravilno koristi ustaljene izraze (frazeologizme);

– razlikuje sintaksičke jedinice i poznaje sve tipove rečeničnih članova;

– prepozna osobine razgovornog stila, posebno one koje ga razlikuju od ostalih stilova;

JEZIK

Tvorba reči

Leksikologija

Sintaksa

Stilistika

• sistematizuje usvojena znanja o književnosti, procenjuje sopstvenu uspešnost, identifikuje teškoće i, ukoliko ih ima, utvrđuje plan za njihovo prevazilaženje;

• navede i objasni društveno-istorijske okolnosti koje su dovele do pojave simbolizma i estetike larpurlartizma;

• uporedi srpsku književnost moderne sa evropskom i odredi njene specifičnosti;

• navede primere dekadencije u kasnoj fazi srpske moderne;

• poveže pojave u književnosti sa društveno-istorijskim okolnostima;

• obrazloži uticaj društva na pojavu angažovane književnosti;

• poveže formalne odlike književnog dela (forma, tip pripovedanja, stilska sredstva) i njegovo značenje

KNjIŽEVNOST

Moderna u evropskoj i srpskoj književnosti

Međuratna i ratna književnost

Dijalog književnih epoha

2CJK.1.1.5. Pravilno sklapa rečenicu; razlikuje sintaksičke jedinice; razlikuje aktivne i pasivne rečenice; ume da analizira jednostavnije rečenice građene po osnovnim modelima i proširene priloškim odredbama.

2CJK.2.1.5. Koristi se svim sintaksičkim mogućnostima srpskog jezika; razlikuje bezlične i lične rečenice; analizira rečenice građene po različitim modelima; ima šira znanja o sintagmi; prepoznaje osnovne vrste zavisnih predikatskih rečenica (tipični slučajevi); zna osnovno o naporednim odnosima, kongruenciji i negaciji; razlikuje vrste nezavisnih predikatskih rečenica; razume pojam elipse; ima osnovna znanja o upotrebi padeža i glagolskih oblika.

2CJK.2.1.1. Ima šira znanja o jeziku uopšte (koja su bitna svojstva jezika); prepoznaje jedinice i pojave koje pripadaju različitim jezičkim nivoima / podsistemima; ima osnovna znanja o pismu uopšte; ima osnovna znanja o pravopisu uopšte (etimološki – fonološki pravopis; gramatička – logička interpunkcija; grafema – slovo); ima osnovna znanja o jezicima u svetu (jezička srodnost, jezički tipovi, jezičke univerzalije). Razume osnovne principe vođenja dijaloga; razume pojam govornog čina; razume pojam deikse. Poznaje odlike varijeteta srpskog jezika nastalih na osnovu medijuma i onih koji su uslovljeni socijalno i funkcionalno.

2CJK.1.1.2. Razlikuje književni (standardni) jezik od dijalekta; zna osnovne podatke o dijalektima srpskog jezika; ima pravilan stav prema svom dijalektu i drugim dijalektima srpskog jezika i prema oba izgovora srpskog književnog jezika (poštuje svoj i druge dijalekte srpskog jezika i ima potrebu da čuva svoj dijalekat; podjednako ceni oba izgovora srpskog književnog jezika – ekavski i (i)jekavski); ima potrebu da uči, čuva i neguje književni jezik; poznaje najvažnije gramatike i normativne priručnike i ume da se njima koristi; zna osnovne podatke o mestu srpskog jezika među drugim indoevropskim i slovenskim jezicima; ima osnovna znanja o razvoju književnog jezika, pisma i pravopisa kod Srba.

2SJK.1.2.1. Poznaje autore dela iz obaveznog školskog programa i lokalizuje ih u kontekst stvaralačkog opusa i književnoistorijski kontekst.

2SJK.2.2.1. Interpretira književni tekst uvidom u njegove integracione činioce (doživljajni kontekst, tematsko-motivski sloj, kompozicija, likovi, forme pripovedanja, idejni sloj, jezičko-stilski aspekti…).

2SJK.3.2.1. Čita, doživljava i samostalno tumači književnoumetnička i književnonaučna dela iz obaveznog školskog programa, kao i dodatne (izborne) i fakultativne književnoumetničke i književnonaučne tekstove; tokom interpretacije pouzdano koristi stečena znanja o stvaralačkom opusu autora i književnoistorijskom kontekstu.

2SJK.1.2.2. Poznaje književnoteorijsku terminologiju i dovodi je u funkcionalnu vezu sa primerima iz književnih i neumetničkih tekstova predviđenih programom.

2SJK.2.2.2. Poznaje književnoteorijsku terminologiju i književnoteorijska znanja adekvatno primenjuje u tumačenju književnih dela predviđenih programom.

2SJK.3.2.2. Vlada književnoteorijskom terminologijom i teorijska znanja adekvatno primenjuje u tumačenju književnoumetničkih i književnonaučnih dela koja su predviđena školskim programom i drugih dela ove vrste različitih žanrova, izvan školskog programa.

2SJK.1.2.3. U tumačenju književnoumetničkih i književnonaučnih dela razlikuje metode unutrašnjeg i spoljašnjeg pristupa.

2SJK.2.2.3. Razlikuje metode unutrašnjeg i spoljašnjeg pristupa u interpretaciji književnoumetničkog i književnonaučnog dela i adekvatno ih primenjuje prilikom razumevanja i tumačenja ovih vrsta dela.

2SJK.2.2.4. Uočava i obrazlaže poetičke, jezičke, estetske i strukturne osobine književnoumetničkih i književnonaučnih dela u okviru školske lektire; procenjuje da li je složeniji književnonaučni tekst (autobiografija, biografija, memoari, dnevnik, pismo, putopis…) dobro strukturiran i koherentan, da li su ideje izložene jasno i precizno; uočava stilske postupke u književnoumetničkom i književnonaučnom tekstu; procenjuje koliko određene odlike teksta utiču na njegovo razumevanje i doprinose tumačenju značenja teksta.

2SJK.1.2.5. Uočava osnovne osobine književnosti kao diskursa i razlikuje ga u odnosu na ostale društvene diskurse.

– pravilno piše crticu u polusloženicama kada su u jednom redu i kada se dele na kraju reda;

– primenjuje osnovna pravila

transkripcije imena iz

stranih jezika;

– govori javno i pred većim

auditorijumom o temama iz

jezika, književnosti i

kulture;

– sasluša tuđe mišljenje i

uzme ga u obzir prilikom

svoje argumentacije;

– aktivno učestvuje u javnoj debati – pripremi se za debatu, argumentovano izlaže i izvede zaključke ;

– napiše sastav na temu iz

jezika i književnosti,

uvažavajući načela

pravopisa i jezičke norme.

JEZIČKA

KULTURA

Pravopis

Usmeno i pisano izražavanje

2SJK.2.2.5. Obrazlaže osnovne elemente književnosti kao diskursa u odnosu na ostale društvene diskurse (npr. prisustvo/odsustvo pripovedača, pripovedni fokus, status istorijskog i fiktivnog itd.).

2SJK.3.2.5. Razume osnovne elemente književnosti kao diskursa (poredi npr. prisustvo/odsustvo pripovedača, pripovedni fokus, status istorijskog i fiktivnog itd.) u odnosu na ostale društvene diskurse i ta saznanja upotrebljava u tumačenju književnih dela.

2SJK.1.2.6. Navodi osnovne književnoistorijske i poetičke odlike stilskih epoha, pravaca i formacija u razvoju srpske i svetske književnosti i povezuje ih sa delima i piscima iz obavezne lektire školskog programa.

2SJK.2.2.6. Prilikom tumačenja književnoumetničkih i književnonaučnih dela iz školskog programa primenjuje znanja o osnovnim književnoistorijskim i poetičkim odlikama stilskih epoha, pravaca i formacija u razvoju srpske i svetske književnosti.

2SJK.3.2.6. Prilikom tumačenja i vrednovanja književnoumetničkih i književnonaučnih dela primenjuje i upoređuje književnoistorijske i poetičke odlike stilskih epoha, pravaca i formacija u razvoju srpske i svetske književnosti.

2SJK.1.2.7. Analizira izdvojene probleme u književnom delu i ume da ih argumentuje primarnim tekstom.

2SJK.2.2.7. Samostalno uočava i analizira probleme u književnom delu i ume da argumentuje svoje stavove na osnovu primarnog teksta.

2SJK.2.2.8. Aktivno koristi preporučenu i širu, sekundarnu literaturu (književnoistorijsku, kritičku, autopoetičku, teorijsku) u tumačenju književnoumetničkih i književnonaučnih dela predviđenih programom.

2CJK.2.3.2. Sastavlja složeniji govoreni i pisani tekst (iz jezika, književnosti ili slobodna tema) koristeći se opisom, pripovedanjem i izlaganjem (ekspozicijom); u govorenoj ili pisanoj raspravi precizno iznosi svoje ideje i obrazlaže svoj stav; trudi se da govori i piše zanimljivo, praveći prikladne digresije i birajući zanimljive detalje i odgovarajuće primere; uočava poentu i izlaže je na prikladan način; precizno iznosi svoj doživljaj i utiske povodom književnog ili drugog umetničkog dela; sažeto prepričava složeniji književni tekst i rezimira složeniji književni i neumetnički tekst na teme neposredno vezane za gradivo; piše izveštaj i referat; primenjuje pravopisnu normu u slučajevima predviđenim programom.

2CJK.2.3.1. Govori u zvaničnim situacijama, javno i pred većim auditorijumom o temama iz oblasti jezika, književnosti i kulture, koristeći se književnim jezikom i odgovarajućom terminologijom; učestvuje u javnim razgovorima sa više učesnika; procenjuje slušaoca odnosno auditorijum i oblikuje svoj govor prema njegovim potrebama i mogućnostima; ima potrebu i naviku da razvija sopstvenu govornu kulturu; s pažnjom i razumevanjem sluša teže izlaganje (npr. predavanje) s temom iz jezika, književnosti i kulture; sluša kritički, procenjujući govornikovu argumentaciju i objektivnost.

2SJK.3.3.2. Izlaže (u zvaničnim situacijama, javno i pred većim auditorijumom) i piše o temama iz oblasti jezika, književnosti i kulture; ima razvijene govorničke (oratorske) veštine; pretpostavlja različite stavove auditorijuma i u skladu s tim problematizuje pojedine sadržaje; prepoznaje i analizira verbalnu i neverbalnu reakciju sagovornika odnosno auditorijuma i tome prilagođava svoj govor; slušajući govornika, procenjuje sadržinu i formu njegovog govora i način govorenja.

   

 

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 4 časa
Godišnji fond časova 132 časa

 

ISHODI

Po završetku četvrtog razreda učenik će biti u stanju da:

TEME

Ključni pojmovi sadržaji

– razlikuje osnovna značenja i funkcije padeža;

– razlikuje sve tipove nezavisnih predikatskih rečenica i prepozna specijalne nezavisne rečenice;

– razlikuje naporedne odnose među rečima, sintagmama i rečenicama;

– prepozna različite vrste zavisnih rečenica;

– pravilno upotrebi i prepozna značenja ličnih glagolskih oblika;

– prepozna u tekstu i navede osobine književnoumetničkog i naučnog stila;

– proceni pouzdanost podataka koje preuzima sa interneta pri pisanju teksta naučnim stilom;

– pokaže osnovna opštelingvistička znanja o evoluciji jezika i srodnosti između nekih jezika.

JEZIK

Sintaksa

Stilistika

Opšta lingvistika

– utvrdi tematske, idejne, jezičke, kompozicione i žanrovske osobine književnog teksta;

– protumači književni tekst stavljajući ga u odgovarajući kulturnoistorijski kontekst;

– koristi književnoteorijske termine u tumačenju književnog dela;

– postavi problemsko pitanje u vezi sa književnoumetničkim delom, iznosi sud o njemu i argumentuje svoj sud;

– poveže određene teorije (egzistencijalizam, teorija recepcije/otovorenog dela) sa književnoumetničkim tekstom;

– prepozna intertekstualnost;

– samostalno bira književna dela izvan programa oslanjajući se na stečena znanja i usvojene vrednosti;

– poveže istorijske, religijske, političke teme u delima koja obrađuje sa izgradnjom ili preispitivanjem nacionalnog identiteta u njima;

– raspravlja o elementima rodne osetljivosti u delima koja obrađuje;

KNjIŽEVNOST

Posleratna književnost

Dijalog književnih epoha

– pravilno koristi znake interpunkcije (tačku, zapetu, tačku sa zapetom, upitnik, uzvičnik, dve tačke, tri tačke, crtu, zagradu, navodnike);

– govori javno i pred većim

auditorijumom o temama iz

jezika, književnosti i

kulture;

– napiše sastav na temu iz

jezika i književnosti,

uvažavajući načela

pravopisa i jezičke norme.

JEZIČKA KULTURA

Pravopis

Usmeno i pisano izražavanje

 

PRVI STRANI JEZIK

Cilj učenja stranog jezika je da učenik usvajanjem funkcionalnih znanja o jezičkom sistemu i kulturi i unapređivanjem strategija učenja stranog jezika razvije komunikativnu kompetenciju, osposobi se za pismenu i usmenu komunikaciju, interkulturalno razumevanje i profesionalni razvoj.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časova

 

OBLAST/TEMA ISHODI

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

RAZUMEVANjE GOVORA – adekvatno reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima u obrazovnom kontekstu;

– razume osnovnu poruku kraćih izlaganja o poznatim temama u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor;

– razume informacije o relativno poznatim i bliskim sadržajima i jednostavna uputstva u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu;

– razume opšti smisao informativnih radijskih i televizijskih emisija o bliskim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor;

– razume osnovne elemente radnje u serijama i filmovima u kojima se obrađuju relativno bliske teme, oslanjajući se i na vizuelne elemente;

– razume suštinu iskaza (sa)govornika koji razgovaraju o bliskim temama, uz eventualna ponavljanja i pojašnjavanja;

– izvodi zaključke posle slušanja nepoznatog teksta u vezi sa vrstom teksta, brojem sagovornika, njihovim međusobnim odnosima i namerama, kao i u vezi sa opštim sadržajem;

– oslanjajući se na opšta znanja, iskustva i kontekst poruke, uviđa značenje njenih nepoznatih elemenata; pamti i kontekstualizuje bitne elemente poruke.

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA – razlikuje najučestalije vrste tekstova, poznajući njihove osnovne karakteristike, svrhu i ulogu;

– razume kraće tekstove o konkretnim temama iz svakodnevnog života, kao i jezički prilagođene i adaptirane tekstove utemeljene na činjenicama, vezane za domene opštih interesovanja;

– razume osećanja, želje, potrebe iskazane u kraćim tekstovima;

– razume jednostavna uputstva i savetodavne tekstove, obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

– razume kraće literarne forme u kojima dominira konkretna, frekventna i poznata leksika (konkretna poezija, kratke priče, anegdote, skečevi, stripovi);

– pronalazi, izdvaja i razume u informativnom tekstu o poznatoj temi osnovnu poruku i suštinske informacije;

– identifikuje i razume relevantne informacije u pisanim prototipskim dokumentima (pismima, prospektima) i drugim nefikcionalnim tekstovima (novinskim vestima, reportažama i oglasima);

– prepoznaje osnovnu argumentaciju u jednostavnijim tekstovima (npr. novinskim kolumnama ili pismima čitalaca, kao i drugim vrstama komentara);

– naslućuje značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta.

USMENO IZRAŽAVANjE – učestvuje u kraćim dijalozima, razmenjuje informacije i mišljenje sa sagovornikom o bliskim temama i interesovanjima;

– koristi ciljni jezik kao jezik komunikacije u obrazovnom kontekstu, prilagođavajući svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od dva do tri minuta;

– opisuje sebe i svoje okruženje, događaje u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti u svom okruženju i izvan njega;

– izražava svoje utiske i osećanja i obrazlaže mišljenje i stavove u vezi sa bliskim temama;

– opisuje događaje i saopštava sadržaj neke knjige ili filma, iznoseći svoje utiske i mišljenja;

– izlaže unapred pripremljenu kraću prezentaciju na određenu temu (iz domena ličnog interesovanja);

– ukazuje na značaj određenih iskaza i delova iskaza prigodnom gestikulacijom i mimikom ili naglašavanjem i intonacijom.

PISMENO IZRAŽAVANjE – piše na razložan i jednostavan način o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– opisuje osobe i događaje poštujući pravila koherentnosti (obima 100–120 reči);

– opisuje utiske, mišljenja i osećanja (obima 80–100 reči);

– piše beleške, poruke i lična pisma da bi tražio ili preneo relevantne informacije;

– rezimira pročitani/preslušani tekst o bliskim temama i iznosi sopstveno mišljenje o njemu;

– popunjava formulare, upitnike i različite obrasce u ličnom i obrazovnom domenu;

– piše kraća formalna pisma (pisma čitalaca, prijave za prakse, stipendije ili omladinske poslove);

– piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA – prepoznaje i razume, u okviru svog interesovanja, znanja i iskustva, pravila ponašanja, svakodnevne navike, sličnosti i razlike u kulturi svoje zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa elementima stranog jezika koji uči, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava;

– prepoznaje različite stilove komunikacije i najfrekventnija prateća paraverbalna i neverbalna sredstava (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paraverbalna sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.);

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže);

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemalja čiji jezik uči.

MEDIJACIJA – prenosi suštinu poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji, dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja, pismeno i usmeno;

– rezimira sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije;

– prenosi sadržaj pisanog ili usmenog teksta, prilagođavajući ga sagovorniku;

– koristi odgovarajuće kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer: prevodi ili prenosi sadržaj uz upotrebu opisa, parafraza i sl.;

– prevodi na maternji jezik sadržaj kraćeg teksta o poznatim temama.

SADRŽAJI PROGRAMA

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Brojive i nebrojive imenice.

Množina imenica (pravilna i nepravilna).

Saksonski genitiv.

Član

Upotreba određenog i neodređenog člana.

Izostavljanje člana.

Zamenice

Lične, pokazne, prisvojne, relativne, odrične i uzajamno povratne.

Determinatori

Prisvojni, pokazni, neodređeni, kvantifikatori.

Pridevi i prilozi

Građenje i upotreba prideva i priloga.

Mesto prideva i priloga u rečenici.

Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u prostoru i vremenu.

Predlozi posle prideva (npr.good at, interested in) i posle glagola (npr.work for, speak to).

Brojevi

Prosti, redni i decimalni brojevi; razlomci; osnovne računske operacije.

Veznici

Povezivanje elemenata iste važnosti: for, and, nor, but, or, yet, so.

Glagoli

Glagolska vremena (aktivne i pasivne konstrukcije)

Upotreba sadašnjih vremena (Present Simple Tense, Present Continuous Tense, Present Perfect Tense).

Upotreba prošlih vremena (Past Simple Tense, Past Continuous Tense, Past Perfect Tense).

Načini izražavanja budućnosti (Future Simple Tense, be going to,Present Continuous Tense, Present Simple Tense).

Glagoli i fraze praćeni infinitivom ili -ing oblikom.

Modalni glagoli (can, can’t, could, should, must, have to, needn’t, mustn’t, may).

Frazalni glagoli sa across, back, down… (npr.come across, come back, cut down).

Tvorba reči

Složenice.

Najčešći sufiksi i prefiksi.

Rečenica

Red reči u rečenici.

Potvrdne, upitne i odrične rečenice.

Pogodbene rečenice (realne, potencijalne).

Neupravni govor (bez slaganja vremena).

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

TEME

i ključni pojmovi sadržaja programa

Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2.ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više sa/govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja uobrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi najavnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka, beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

– razume i izvršava uputstva i naloge za različite aktivnosti u obrazovnom kontekstu i u svakodnevnim (privatnim i javnim) komunikativnim situacijama;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti kraćih monoloških i dijaloških izlaganja o poznatim i uzrasno primerenim temama, u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja ili usporeniji tempo govora;

– razume opšti smisao informativnih priloga (na internetu, radiju, televiziji) o poznatim ili bliskim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja;

– razume osnovne elemente sadržaja (aktere i njihove međusobne odnose, okolnosti radnje, zaplet i epilog…) u kraćim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama (isečci audio-knjiga dijaloškog karaktera, radio-drama i drugih radijskih snimaka, kraćih filmova i serija; video spotovi, prilozi sa jutjuba itd.), u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume suštinu razmene informacija sagovornika koji razgovaraju o bliskim i poznatim temama, uz eventualna ponavljanja i pojašnjavanja;

– razume osnovne (suštinske) argumente, želje, potrebe i mišljenjâ sagovornika, ukoliko su izneta jednostavnim jezičkim sredstvima, umerenim tempom govora i uz eventualnu neverbalnu, paraverbalnu ili vizuelnu podršku;

– razume najopštiji sadržaj izlaganja u kojima se na uzrasno primeren način tematizuju opšte društvena pitanja;

– razume opšti smisao i određene prepoznatljive pojedinosti tekstova savremene muzike različitih žanrova;

RAZUMEVANjE GOVORA

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

– razume kraće tekstove o konkretnim, bliskim temama iz svakodnevnog života, kao i o temama kulturnog, nastavnog i obrazovnog konteksta;

– razume opšti sadržaj i dopunske informacije iz obaveštenja ili upozorenja na javnim mestima;

– razume jednostavnije opise događaja, namera, osećanja i interesovanja iz prepiske koju dobija (imejlovi, poruke, pisma);

– pronalazi i izdvaja relevantne informacije iz obaveštenja ili prospekata i reklamnih materijala;

– razume osnovnu nit argumentacije, čak i ukoliko ne razume sve detalje teksta;

– razume kraće tekstove na bliske, poznate i obrađivane društvene teme, prepoznaje najvažnije autorove stavove i zaključke;

– razume jednostavne književne tekstove različitih žanrova (poezija, proza, drama) u kojima se pojavljuju učestalije metafore;

– otkriva značenje nepoznatih reči u pisanom tekstu na osnovu poznatog konteksta i jezičkog predznanja;

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave između dvoje ili više sa/govornika u privatnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis) o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje, osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više sa/govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova, primenjujući odgovarajuće tehnike/vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

– koristi relativno spontano i samostalno ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici sa nastavnikom i sa ostalim učenicima i učenicama;

– opisuje osobe, radnju, mesto, doživljaj ili aktuelna dešavanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke i van jezičke elemente;

– saopštava i interpretira najvažnije informacije sadržaja pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente;

– saopštava i interpretira najvažnije informacije sadržaja kratkih emisija, video zapisa na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente;

– iznosi svoje mišljenje, izražava i obrazlaže stavove i reaguje na mišljenje i stavove drugih (dopadanje/nedopadanje itd.) koristeći poznate i jednostavne jezičke elemente;

– započinje i učestvuje u dijalogu i razmenjuje mišljenja i informacije u vezi sa svojim okruženjem i svakodnevnim situacijama;

– predstavlja ukratko rezultate samostalnog istraživanja na određenu temu;

– interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve;

– koristi intonaciju, ritam i visinu glasa u skladu sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

USMENO IZRAŽAVANjE

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna saradnja;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– popunjava formulare, upitnike i različite obrasce u ličnom i obrazovnom domenu;

– piše beleške , poruke (imejlove, SMS poruke i sl.) da bi tražio ili preneo relevantne informacije koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava;

– rezimira pročitani/preslušani tekst o bliskim, poznatim i obrađivanim društvenim temama koristeći jednostavna jezička sredstva;

– piše o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– opisuje osobe i događaje poštujući pravila koherentnosti koristeći frekventne reči i izraze;

– piše o vlastitom iskustvu opisujući svoje utiske i osećanja, iznoseći mišljenja, planove i očekivanja, jednostavnim jezičkim sredstvima;

PISMENO IZRAŽAVANjE

– pismeno izražavanje

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja

– leksika

i komunikativne

funkcije;

– IKT;

– prepoznaje i navodi najznačajnije ličnosti i događaje kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči i razume njihovu ulogu u svetskim okvirima;

– poznaje pravila ponašanja, svakodnevne navike, sličnosti i razlike u kulturi svoje zemlje i zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje najčešće stereotipe u vezi sa kulturom svoje zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– razlikuje osnovne oblike primerenog i neprimerenog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči (u odnosu na kategorije vremena, prostora i pokreta u komunikaciji, kao npr. tačnost, lični prostor, mimika i sl.);

– prepoznaje i koristi najfrekventnije registre i stilove u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže).

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

– interkulturnost

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

prenosi suštinu i najvažnije pojedinosti poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji, dodajući, po potrebi, jednostavnija objašnjenja i obaveštenja, pismeno i usmeno;

– u pisanom obliku rezimira na strukturisan način sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije;

– u usmenom obliku prenosi sadržaj pisanog ili usmenog teksta, prilagođavajući ga iskazanim ili pretpostavljenim potrebama sagovornika;

– koristi odgovarajuće kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer:

prenosi sadržaj uz upotrebu opisa, parafraza i sl.;

MEDIJACIJA

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/ sa stranog na maternji jezik;

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira, prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr. prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar.

   

JEZIČKI SADRŽAJI

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Imenice u funkciji prideva

Član

Upotreba određenog i neodređenog člana.

Izostavljanje člana.

Zamenice i determinatori

Prisvojne

Povratne.

Pridevi i prilozi

Prilozi učestalosti

Komparativi i superlativi

Predlozi

Predlozi posle imenica (npr. differencebetween)

Predlozi posle glagola (npr. talkto, lookat).

Veznici

Povezivanje elemenata iste važnosti: for, and, nor, but, or, yet, so.

Tvorba reči

Sufiksi za imenice koje označavaju zanimanja –er/or, -ist, -ician

Frazalni glagoli sa on, off, up, down… ( npr. goon, takeoff, cutdown).

Glagoli

Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena sa posebnim akcentom na upotrebi prošlih vremena:

PastSimple, PastContinuous, PresentPerfect, PastPerfect

Usedto/would za uobičajene radnje u prošlosti

Will/goingto za predviđanje

Modalni glagoli (may/might; must/haveto; must/mustn’t/needn’t;)

Pasivni glagolski oblici i konstrukcije

Rečenica

Pitanja (WH-questions, Tagquestions)

Pogodbene rečenice (potencijalne, irealne).

Neupravni govor (sa i bez slaganja vremena).

 

Razred Treći
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

ON

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2. ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2. ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više (sa)govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti ).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi na javnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge

pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili

upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

– razume i izvršava uputstva i naloge za različite aktivnosti, u privatnim i javnim komunikativnim situacijama, iskazane standardnojezičkom artikulacijom, uz minimalno ometanje pozadinskim šumovima;

– razume opšti sadržaj i važnije pojedinosti monoloških izlaganja u vezi sa društveno relevantnim i uzrasno primerenim temama, ukoliko se koristi standardni jezik;

– razume opšti smisao i najvažnije pojedinosti informativnih priloga iz različitih medija o poznatim, društveno i uzrasno relevantnim temama, u kojima se koristi standardni govor;

– razume bitne elemente sadržaja u kraćim audio i audio-vizuelnim formama, u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume sadržaj i većinu tematski povezanih pojedinosti u tekstovima savremene muzike različitih žanrova, uz ponovljena slušanja i odgovarajuću pripremu.

RAZUMEVANjE GOVORA

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka,beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

SN

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i

obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave

između dvoje ili više (sa)govornika u privatnom, obrazovnom i javnom

kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u

obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro

strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis)

o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim

dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje,

osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o

raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

   
– primenjuje strategije čitanja koje omogućavaju otkrivanje značenja nepoznatih reči;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova u vezi s temama vezanim za lična interesovanja;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti autentičnih, adaptiranih i neautentičnih dužih tekstova u vezi s bliskim temama;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti tekstova o manje poznatim temama, koje spadaju u širi spektar interesovanja;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova o različitim konkretnim i delimično apstraktnim temama;

– razume tekstove koji sadrže različita uputstva;

– razume kraće savremene književne tekstove različitih žanrova, primerene uzrastu.

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

– koristi samostalno ciljni jezik kao jezik komunikacije;

– govori o poznatim temama i temama koje su iz domena njegovog interesovanja na koherentan način, primenjujući poznatu leksičku građu i jezičke strukture;

– prepričava neki događaj ili dešavanje i iznosi očekivanja u vezi sa tim;

– ukratko obrazlaže i objašnjava razloge događaja ili dešavanja;

– obrazlaže svoje mišljenje i reaguje na mišljenje drugih;

– izlaže pred publikom, na razumljiv način, unapred pripremljenu prezentaciju na poznate i odabrane teme uz pomoć vizuelnog podsticaja;

– tokom i posle prezentacije razume pitanja u vezi sa temom, odgovara na njih i pruža dodatna objašnjenja;

– učestvuje u dijalogu i razmenjuje mišljenja i informacije u vezi sa svojim okruženjem i svakodnevnim situacijama;

– interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve;

– koristi intonaciju, ritam i visinu glasa u skladu sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

USMENO IZRAŽAVANjE

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna komunikacija;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– piše tekst primenjujući pravila pravopisa i interpunkcije, poštujući osnovna načela organizacije teksta;

piše tekstove o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– piše kraće preglede/ sažetke knjiga, filmova, tv emisija i sl. koristeći jednostavne izraze;

– opisuje utiske, mišljenja, osećanja, ističe prednosti i mane neke pojave ili postupka;

– piše beleške, poruke (imejlove, sms poruke i sl.), detaljne izveštaje u kojima traži ili prenosi relevantne informacije;

– piše odgovore u kojima traži i prenosi relevantne informacije i objašnjenja koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše o vlastitom iskustvu, opisuje svoje utiske, planove i očekivanja iznoseći ličan stav i argumente;

– piše tekstove prema modelu, tumači i opisuje ilustracije, tabele, slike, grafikone, ističući relevantne detalje;

– piše neformalna pisma/mejlove/pozivnice i sl. koristeći se ustaljenim izrazima za odbijanje/prihvatanje poziva, izvinjenja i sl.;

PISMENO IZRAŽAVANjE

– pismeno izražavanje;

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja;

– leksika i komunikativne funkcije;

– IKT;

NN

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa

složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više (sa)govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova,

primenjujući odgovarajuće tehnike/ vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim

razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više

sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira,

prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu

reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući

tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i

složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr.

prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno

primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar.

– poznaje osnovne odlike ekosistema i društvenog sistema zemalja čiji jezik uči i razume njihovu međusobnu uslovljenost;

– objašnjava na jednostavan način tradicionalno shvaćene odlike vlastite kulture pripadnicima stranih kultura;

– objašnjava, na jednostavan način, tradicionalno shvaćene odlike kultura čiji jezik uči pripadnicima vlastite kulture;

– uviđa i razume da postupci učesnika u svakodnevnim komunikativnim situacijama mogu da budu protumačeni na različite načine;

– uviđa i razume postojanje kulturnog pluraliteta u svojoj zemlji i zemljama čiji jezik uči;

– reaguje adekvatno na najčešće oblike primerenog i neprimerenog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči, primenjujući obrasce ljubaznog ponašanja;

– koristi frekventnije registre u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– koristi na kreativan način ograničena znanja iz različitih jezika kako bi uspešno ostvario komunikativnu nameru;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije;

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

– interkulturnost;

– ekosistem;

– društveni sistem;

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

– prenosi, na strukturisan način, osnovne informacija iz više srodnih tekstova, u pisanom i usmenom obliku;

– prenosi opšti sadržaj iz tekstualnih izvora u kojima se iznose različiti stavovi, u pisanom obliku;

– prenosi, u usmenom obliku, sadržaj usmenog izlaganja ili pisanog teksta prilagođavajući registar i stil potrebama komunikativne situacije;

MEDIJACIJA

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji;

– posredovanje;

 

JEZIČKI SADRŽAJI

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Množina imenica: pluralia tantum, singularia tantum

Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (npr. people, police; family, team, orchestra …)

Član (proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)

Zamenice

Složene zamenice sa some-, any-, no-

Neodređene zamenice

Determinatori

Pridevi i prilozi

Pridevi i prilozi istog oblika (fast, early, late, hard)

Prilozi sa dva oblika (npr. hard/hardly, near/nearly)

Veznici

Veznici u paru: as…as, both…and, so…as, either…or, neither…nor, not…only, but…also, though…yet)

Tvorba reči

Najčešći sufiksi (-hood, -ness, -ment, -ion/-ation) i prefiksi (co-, dis-, in-, mis-) za tvorbu imenica

Odrični prefiksi: un-, in-, im-, ir-, dis-

Glagoli

*obnavljanje obrađenih glagolskih vremena

Present Perfect Continuous, Past Perfect Continuous

Gerund (upotreba posle glagola enjoy, prefer, avoid … i posle izraza It’s no use, I can’t help …)

Modalni glagoli sa infinitivom perfekta

Pasivne konstrukcije

Causative have/get

Predlozi

Predlozi posle prideva i participa (npr. angry about, fond of, disappointed with)

Predlozi posle glagola (npr. congratulate on, borrow from, divide into …)

Frazalni glagoli sa objektom

(Take off your coat. /Take your coat off.)

Brojevi (višecifreni, decimalni, razlomci) i računske operacije

Rečenica

Relativne rečenice (restriktivne i nerestriktivne)

Pogodbene rečenice (obnavljanje sva tri tipa)

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 66 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

ON

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2. ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2. ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više (sa)govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

– razume i izvršava uputstva i naloge za različite aktivnosti, u privatnim i javnim komunikativnim situacijama, iskazane standardnojezičkom artikulacijom, uz minimalno ometanje pozadinskim šumovima;

– razume opšti sadržaj i važnije pojedinosti monoloških izlaganja u vezi sa društveno relevantnim i uzrasno primerenim temama, ukoliko se koristi standardni jezik;

RAZUMEVANjE GOVORA

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi na javnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka, beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

SN

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave između dvoje ili više (sa)govornika u privatnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis) o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje, osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

– razume opšti smisao i najvažnije pojedinosti informativnih priloga iz različitih medija o poznatim, društveno i uzrasno relevantnim temama, u kojima se koristi standardni govor;

– razume bitne elemente sadržaja u kraćim audio i audio-vizuelnim formama, u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume sadržaj i većinu tematski povezanih pojedinosti u tekstovima savremene muzike različitih žanrova, uz ponovljena slušanja i odgovarajuću pripremu;

 
– primenjuje strategije čitanja koje omogućavaju otkrivanje značenja nepoznatih reči;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova o različitim konkretnim i apstraktnim temama;

– razume sadržaj različitih informativnih tekstova;

– razume duže savremene književne tekstove različitih žanrova, primerene uzrastu;

RAZUMEVANjE PROČITANOG TEKSTA

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

– koristi spontano i samostalno ciljni jezik kao jezik komunikacije u učionici i van nje;

– govori o određenim tematskim oblastima na metodičan/sistematičan način, naglašavajući važne elemente i značajne detalje;

– opširno opisuje ili izlaže na temu iz šireg okruženja i domena interesovanja, koristeći dodatna obrazloženja;

– u interakciji sa sagovornikom iskazuje i brani svoje ideje i mišljenja o aktuelnim dešavanjima uz objašnjenja, argumentaciju i komentare;

– izlaže svoj stav i podržava prednosti i/ili ističe mane različitih opcija;

– brani i zastupa svoj stav i izražava slaganje i/ili neslaganje sa sagovornikom;

USMENO IZRAŽAVANjE

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna komunikacija;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– diskusija;

– piše eseje o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja, iznoseći sopstveno mišljenje, argumentujući svoje stavove i naglašavajući relevantne detalje;

– piše preglede/ sažetke knjiga, filmova, tv emisija i dr;

– piše tekst primenjujući pravila pravopisa i interpunkcije, povezujući sve delove teksta u smislenu celinu;

– opisuje stvarne i zamišljene događaje, utiske, mišljenja, osećanja;

– ističe prednosti i mane neke pojave ili postupka;

– sažima, prepričava i sistematizuje sadržaje i informacije iz složenijih tekstova;

– piše izveštaje u kojima traži ili prenosi relevantne informacije i objašnjenja, koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše o vlastitom iskustvu, opisuje svoje utiske, planove i očekivanja, iznoseći ličan stav i argumente i procenjujujući drugačije stavove i ideje;

PISMENO IZRAŽAVANjE

– pismeno izražavanje;

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja;

– leksika i komunikativne funkcije;

– IKT;

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

NN

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više (sa)govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova, primenjujući odgovarajuće tehnike/vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira, prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr. prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

– tumači i opisuje ilustracije, tabele, slike, grafikone, ističući relevantne detalje;

– piše formalna i neformalna pisma/mejlove/pozivnice, koristeći se ustaljenim izrazima za odbijanje/prihvatanje poziva, upućivanje izvinjenja;

 
– analizira različite aspekte ekosistema i društvenog sistema svoje zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– objašnjava i kritički analizira mogući uzrok nesporazuma u interpersonalnoj i interkulturnoj komunikaciji;

– procenjuje kako vlastita i tuđa uverenja i vrednosti utiču na način na koji se opažaju i razumeju drugi ljudi i kulture;

– diskutuje argumentovano o kulturnoj uslovljenosti ponašanja zbog koje su različiti fenomeni opaženi kao uobičajeni, odnosno čudni, kao npr. različiti obrasci ponašanja, navike u ishrani i sl;

– reaguje adekvatno na najčešće oblike primerenog i neprimerenog verbalnog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči, primenjujući obrasce ljubaznog ponašanja;

– koristi frekventne registre u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

– interkulturnost;

– ekosistem;

– društveni sistem;

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

– poredi, sažima i na strukturisan način prenosi osnovne informacija iz više srodnih tekstova, u pisanom i usmenom obliku;

– prenosi sadržaj iz tekstualnih izvora u kojima se iznose različiti stavovi i argumenti, u pisanom obliku;

– prenosi, u usmenom obliku, sadržaj pisanog teksta ili usmenog izlaganja, uz iznošenje sopstvenog tumačenja i stava;

– posreduje u neformalnoj usmenoj interakciji uz prenošenje i tumačenje različitih, kulturno uslovljenih vrednosti i stavova;

MEDIJACIJA

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji;

– posredovanje;

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar

   

JEZIČKI SADRŽAJI

ENGLESKI JEZIK

Imenice

Množina složenica

Množina imenica stranog porekla

Dupli genitiv

Član (utvrđivanje i proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)

Veznici

Povezivanje zavisne rečenice sa glavnom:

when, that, while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as though, so that, in order that)

Tvorba reči

Sufiksi za pravljenje prideva (-able, -ary, -ful, -less, -ous , -ic, -ical…)

Složenice: imenice (breakdown, software, passer-by…) i pridevi (blue-eyed, short-sleeved…)

Glagoli

*obnavljanje obrađenih glagolskih vremena

simple / continuous forms (glagoli stanja i radnje: think, feel, look, see, smell, taste, appear)

Future Continuous / Future Perfect / Future Perfect Continuous

Glagoli praćeni gerundom ili infinitivom

Modalni glagoli sa infinitivom perfekata (must have/ could have/can’t have…)

Sadašnji i prošli konjunktiv

Predlozi u izrazima za vreme

(Npr. on time/in time, at the end/in the end/at last…)

Frazalni glagoli (od tri dela, npr: split up with, run out of, come up with…)

Rečenica

Neupravni govor (sa slaganjem vremena; različiti tipovi rečenica)

Pogodbene rečenice (alternative za if)

 

ISTORIJA

Cilj učenja Istorije je da učenik, izučavajući istorijske događaje, pojave, procese i ličnosti, stekne znanja i kompetencije neophodne za razumevanje savremenog sveta, razvije veštine kritičkog mišljenja i odgovoran odnos prema sebi, sopstvenom i nacionalnom identitetu, kulturno-istorijskom nasleđu, poštovanju ljudskih prava i kulturnih različitosti, društvu i državi u kojoj živi.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEME i

ključni pojmovi sadržaja programa

2.IS.1.1.1. Razume značenje osnovnih istorijskih i pojmova istorijske nauke.

2.IS.1.1.2. Koristi hronološke termine u odgovarajućem istorijskom i savremenom kontekstu.

2.IS.1.1.3. Prepoznaje istorijski prostor na istorijskoj karti.

2.IS.1.1.4. Imenuje najznačajnije ličnosti i navodi osnovne procese, pojave i događaje iz opšte i nacionalne istorije.

2.IS.1.2.1. Samostalno prikuplja i razvrstava različite izvore informacija o prošlosti i sadašnjosti u funkciji istraživanja.

2.IS.1.2.2. Uočava da postoje različita viđenja iste istorijske pojave na osnovu poređenja više istorijskih izvora.

2.IS.1.2.3. Prepoznaje predrasude, stereotipe, propagandu i druge vidove pristrasnosti u tumačenju istorijskih pojava u istorijskim i savremenim izvorima informacija.

2.IS.1.2.4. Usmeno interpretira istorijski narativ i saopštava rezultate samostalnog elementarnog istraživanja.

2.IS.1.2.5. Pisano saopštava rezultate elementarnog istraživanja uz upotrebu tekstualne word datoteke (fajla).

2.IS.1.3.1. Prepoznaje istorijsku dimenziju savremenih društvenih pojava i procesa.

2.IS.1.3.2. Identifikuje ulogu istorijskih ličnosti u oblikovanju savremene države i društva.

2.IS.1.3.3. Razume značaj i pokazuje odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu sopstvenog i drugih naroda.

2.IS.1.3.4. Razume smisao obeležavanja i negovanja sećanja na važne ličnosti, događaje i pojave iz prošlosti naroda, država, institucija.

2.IS.1.3.5. Uočava elemente interkulturalnih odnosa i prepoznaje vrednosti društva zasnovanog na njihovom negovanju.

2.IS.1.3.6. Poredi istorijski i savremeni kontekst poštovanja ljudskih prava i aktivno učestvuje u interkulturalnom dijalogu.

2.IS.1.3.7. Prepoznaje uzroke, elemente i posledice istorijskih konflikata i kriza sa ciljem razvijanja tolerancije, kulture dijaloga i senzibiliteta za sprečavanje potencijalnih konflikata.

2.IS.2.1.1. Analizira specifičnosti određenih istorijskih pojmova.

2.IS.2.1.2. Pokazuje istorijske pojave na istorijskoj karti i prepoznaje istorijski prostor na geografskoj karti.

2.IS.2.1.3. Objašnjava i povezuje ulogu ličnosti, procese, pojave, događaje iz nacionalne i opšte istorije.

– u usmenom i pisanom izlaganju koristi osnovne naučne i istorijske pojmove;

– koristi hronološke odrednice na odgovarajući način, u skladu sa periodizacijom prošlosti;

– identifikuje poreklo i proceni saznajnu vrednost različitih izvora na osnovu njihovih spoljnih i sadržinskih obeležja;

– objasni osnove istorijskog naučnog metoda u rekonstrukciji prošlosti i uočava postojanje različitih interpretacija;

– analizira uzročno-posledične veze i identifikuje ih na konkretnim primerima;

– primenjuje osnovnu metodologiju u elementarnom istorijskom istraživanju i rezultate prezentuje u usmenom, pisanom, ili digitalnom obliku;

– prepozna na konkretnim primerima zloupotrebu istorije i izvede zaključak o mogućim posledicama na razvoj istorijske svesti u društvu;

– uoči i izrazi stav u odnosu na predrasude, stereotipe, propagandu i druge vrste manipulacija prošlošću na konkretnim primerima;

– poredeći istorijske i geografske karte datog prostora, uočava uticaj reljefa i klimatskih činilaca na nastanak civilizacija i kretanje stanovništva;

– navede i locira najvažnije praistorijske i antičke lokalitete u Evropi i Srbiji;

– izdvoji i međusobno poredi najvažnije odlike državnih uređenja u civilizacijama starog veka;

– navede tipove državnih uređenja u periodu srednjeg i ranog novog veka i izdvoji njihove specifičnosti;

– uočava specifičnosti i poredi društveni položaj i način života pripadnika različitih slojeva u starom veku;

– analizira položaj i način života dece, žena i muškaraca, pripadnika različitih društvenih slojeva i grupa u srednjem i ranom novom veku;

– identifikuje osnovne elemente i odlike privrede u starom, srednjem i ranom novom veku;

– poredi i ilustruje primerima odlike svakodnevnog života u starom, srednjem i ranom novom veku;

– uočava prisustvo i prepoznaje važnost tekovina starog, srednjeg i ranog novog veka u savremenom svetu;

– analizira specifičnosti i uticaj međunarodnih odnosa na položaj država i naroda;

– uočava povezanost pojava iz političke, društvene, privredne i kulturne istorije;

– identifikuje najvažnije odlike srpske državnosti u srednjem veku;

– analizira strukturu i osobenosti srpskog društva i uočava promene izazvane političkim i ekonomskim procesima u periodu srednjeg i ranog novog veka;

OSNOVI ISTORIJSKOG ISTRAŽIVANjA

Hronološki i naučni okviri istorije – istorijski pojmovi i pojmovi istorijske nauke.

Hronologija i prostor – stari, srednji i rani novi vek.

Istorijski izvori (vrste, poreklo, analiza, saznajna vrednost, primena u istraživanju).

Analiza izvora – primeri (od praistorijskih ostataka i nalazišta do savremenih izvora informacija).

Kontinuitet i promena.

Rekonstrukcija i interpretacija prošlosti.

CIVILIZACIJE STAROG VEKA

Geografski prostor civilizacija starog veka (Mediteran, Srednji i Daleki istok).

Osnovna obeležja državnog uređenja civilizacija starog veka (Egipat, Mesopotamija, Levant, Kina, minojski Krit, Mikena, Homersko doba, grčki polisi – Atina i Sparta, antički Rim).

Politički okviri (Grčko-persijski ratovi, Peloponeski rat i Punski ratovi)

Društvo i svakodnevni život u civilizacijama starog veka (društvene grupe i njihovi odnosi, prožimanje civilizacija na primeru države Aleksandra Velikog i Rimskog carstva, svetovni običaji, odnos prema prirodi i zdravlju, kultura stanovanja.

Privreda, nauka i kultura u civilizacijama starog veka (politeističke i monoteističke religije, pismenost, književnost, nauke, privredni odnosi i trgovina – komunikacija)

Istorijsko nasleđe – povezivanje prošlosti i sadašnjosti (tekovine civilizacija starog veka – arhitektura, kalendar, infrastruktura, nauka, medicina, rimsko pravo, filozofija, pozorište, demokratija, besedništvo, olimpijske igre, sportovi, rimski brojevi, arena…; rimsko nasleđe na teritoriji Srbije)

2.IS.2.2.1. Procenjuje relevantnost i kvalitet različitih izvora informacija o prošlosti i sadašnjosti i primenjuje ih u istraživanju.

2.IS.2.2.2. Analizira predrasude, stereotipe, propagandu i druge vidove pristrasnosti u tumačenju istorijskih pojava u istorijskim i savremenim izvorima informacija i uočava njihove posledice.

2.IS.2.3.1. Navodi i opisuje pojave dugog trajanja, uočava sličnosti i pravi razliku u odnosu na njihov savremeni i istorijski kontekst.

2.IS.3.1.1. Razume i analizira promenljivost istorijskog prostora u različitim periodima, uz upotrebu istorijske, geografske i savremene političke karte.

2.IS.3.1.2. Kritički prosuđuje važne procese, pojave, događaje i ličnosti iz opšte i nacionalne istorije.

2.IS.3.2.1. Zaključuje na osnovu istraživanja različitih izvora informacija o prošlosti i sadašnjosti.

2.IS.3.2.2. Izdvaja i objašnjava specifične razlike i sličnosti u tumačenjima iste istorijske pojave na osnovu različitih istorijskih izvora.

2.IS.3.2.3. Usmeno objašnjava rezultate samostalnog elementarnog istraživanja i argumentovano brani iznete stavove i zaključke.

2.IS.3.2.4. Pisano i grafički prikazuje rezultate elementarnog istraživanja uz upotrebu kompjuterskih programa za prezentaciju (tekstualnih, vizuelnih, filmskih datoteka i power point programa).

2.IS.3.3.1. Analizira savremene pojave i procese u istorijskom kontekstu i na osnovu dobijenih rezultata izvodi zaključke.

– na osnovu datih primera izvodi zaključak o povezanosti pojava i procesa iz nacionalne istorije sa pojavama i procesima u regionalnim, evropskim i svetskim okvirima;

– izvodi zaključak o dinamici određenih istorijskih pojava i procesa iz nacionalne i opšte istorije, koristeći istorijsku kartu;

– identifikuje najznačajnije posledice nastanka i širenja različitih verskih učenja u istorijskom i savremenom kontekstu;

– ilustruje primerima značaj prožimanja različitih naroda, kultura i civilizacija;

– prepoznaje uticaj ideja i naučno-tehničkih otkrića na promene i razvoj društva, kulture i obrazovanja;

– učestvuje u organizovanju i sprovođenju zajedničkih aktivnosti u školi ili u lokalnoj zajednici koje podstiču društvenu odgovornost i negovanje kulture sećanja;

– razlikuje spomenike iz različitih epoha sa posebnim osvrtom na one u lokalnoj sredini.

EVROPA, SREDOZEMLjE I SRPSKE ZEMLjE U SREDNjEM VEKU

Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak. Velika seoba naroda i stvaranje novih država u Evropi, germanska i slovenska plemena, Bugari, Mađari, Vikinzi.

Najznačajnije države ranog srednjeg veka (Franačka država, Vizantijsko carstvo, Arabljani).

Religija u ranom srednjem veku (hristijanizacija i hrišćanska crkva, Veliki raskol, islam).

Feudalno društvo (struktura, društvene kategorije, vazalni odnosi).

Srpske zemlje i Balkansko poluostrvo u ranom srednjem veku (doseljavanje Srba i Hrvata, odnosi sa starosedeocima i susedima, formiranje srpskih zemalja, hristijanizacija, širenje pismenosti).

Uređenje države i crkva u srednjem veku (tipovi evropskih monarhija; republika).

Država Nemanjića i Srpska crkva u poznom srednjem veku (kraljevina i carstvo, despotovina, autokefalna crkva, odnosi sa Vizantijom, Ugarskom, Bugarskom, Venecijom, osmanska osvajanja u jugoistočnoj Evropi).

Srpske vladarske porodice (Nemanjići, Kotromanići, Lazarevići, Brankovići, Balšići, Crnojevići).

Opšte odlike srednjovekovne kulture i svakodnevni život (verski karakter kulture, dvorski život i viteška kultura, kulturne oblasti, škole i univerziteti, pronalasci; život na selu i gradu – zanimanja, rodni odnosi, pravoverje i jeresi, sujeverje, bolesti i lečenje, pisana i vizuelna kultura kod Srba).

Istorijsko nasleđe – povezivanje prošlosti i sadašnjosti (tekovine srednjeg veka – legende i mitovi, heraldika, ćirilica, svetosavlje, umetnička baština, Kosovska legenda…).

EVROPA, SVET I SRPSKE ZEMLjE U RANOM NOVOM VEKU

Političko-istorijski okvir, državni i društveni poredak (naučna i velika geografska otkrića, susret sa vanevropskim civilizacijama, uloga i značaj velikih evropskih gradova – Firence, Venecije, Đenove, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama; počeci građanske klase, staleško društvo, apsolutističke monarhije – primeri Francuske, Engleske, Pruske, Austrije, Rusije, Španije).

Reformacija i protivreformacija (uzroci, protestantizam, katolička reakcija – uloga jezuita; verski sukobi i ratovi).

Opšte odlike kulture ranog novog veka (humanizam i renesansa; književnost, politička misao).

Privreda i svakodnevni život (manufaktura, bankarstvo; svakodnevni život – vladar, dvor i dvorski život, život na selu i gradu, položaj žene, običaji, zanimanja, kultura ishrane i stanovanja).

Vrhunac moći Osmanskog carstva (osvajanja, država i društvo).

Život Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom

vlašću (obnova Pećke patrijaršije; menjanje verskog i kulturnog identiteta; učešće u ratovima, otpori i seobe, položaj i privilegije, Vojna krajina).

Istorijsko nasleđe – povezivanje prošlosti i sadašnjosti (tekovine ranog novog veka –naučna i tehnička otkrića i kulturno-umetnička baština).

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEME i

ključni pojmovi sadržaja programa

2.IS.1.1.1. Razume značenje osnovnih istorijskih i pojmova istorijske nauke.

2.IS.1.1.2. Koristi hronološke termine u odgovarajućem istorijskom i savremenom kontekstu.

2.IS.1.1.3. Prepoznaje istorijski prostor na istorijskoj karti.

2.IS.1.1.4. Imenuje najznačajnije ličnosti i navodi osnovne procese, pojave i događaje iz opšte i nacionalne istorije.

2.IS.1.2.1. Samostalno prikuplja i razvrstava različite izvore informacija o prošlosti i sadašnjosti u funkciji istraživanja.

2.IS.1.2.2. Uočava da postoje različita viđenja iste istorijske pojave na osnovu poređenja više istorijskih izvora.

2.IS.1.2.3. Prepoznaje predrasude, stereotipe, propagandu i druge vidove pristrasnosti u tumačenju istorijskih pojava u istorijskim i savremenim izvorima informacija.

2.IS.1.2.4. Usmeno interpretira istorijski narativ i saopštava rezultate samostalnog elementarnog istraživanja.

2.IS.1.2.5. Pisano saopštava rezultate elementarnog istraživanja uz upotrebu tekstualne word datoteke (fajla).

2.IS.1.3.1. Prepoznaje istorijsku dimenziju savremenih društvenih pojava i procesa.

2.IS.1.3.2. Identifikuje ulogu istorijskih ličnosti u oblikovanju savremene države i društva.

2.IS.1.3.3. Razume značaj i pokazuje odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu sopstvenog i drugih naroda.

2.IS.1.3.4. Razume smisao obeležavanja i negovanja sećanja na važne ličnosti, događaje i pojave iz prošlosti naroda, država, institucija.

2.IS.1.3.5. Uočava elemente interkulturalnih odnosa i prepoznaje vrednosti društva zasnovanog na njihovom negovanju.

2.IS.1.3.6. Poredi istorijski i savremeni kontekst poštovanja ljudskih prava i aktivno učestvuje u interkulturalnom dijalogu.

2.IS.1.3.7. Prepoznaje uzroke, elemente i posledice istorijskih konflikata i kriza sa ciljem razvijanja tolerancije, kulture dijaloga i senzibiliteta za sprečavanje potencijalnih konflikata.

2.IS.2.1.1. Analizira specifičnosti određenih istorijskih pojmova.

2.IS.2.1.2. Pokazuje istorijske pojave na istorijskoj karti i prepoznaje istorijski prostor na geografskoj karti.

2.IS.2.1.3. Objašnjava i povezuje ulogu ličnosti, procese, pojave, događaje iz nacionalne i opšte istorije.

2.IS.2.2.1. Procenjuje relevantnost i kvalitet različitih izvora informacija o prošlosti i sadašnjosti i primenjuje ih u istraživanju.

2.IS.2.2.2. Analizira predrasude, stereotipe, propagandu i druge vidove pristrasnosti u tumačenju istorijskih pojava u istorijskim i savremenim izvorima informacija i uočava njihove posledice.

2.IS.2.3.1. Navodi i opisuje pojave dugog trajanja, uočava sličnosti i pravi razliku u odnosu na njihov savremeni i istorijski kontekst.

2.IS.3.1.1. Razume i analizira promenljivost istorijskog prostora u različitim periodima, uz upotrebu istorijske, geografske i savremene političke karte.

2.IS.3.1.2. Kritički prosuđuje važne procese, pojave, događaje i ličnosti iz opšte i nacionalne istorije.

2.IS.3.2.1. Zaključuje na osnovu istraživanja različitih izvora informacija o prošlosti i sadašnjosti.

2.IS.3.2.2. Izdvaja i objašnjava specifične razlike i sličnosti u tumačenjima iste istorijske pojave na osnovu različitih istorijskih izvora.

2.IS.3.2.3. Usmeno objašnjava rezultate samostalnog elementarnog istraživanja i argumentovano brani iznete stavove i zaključke.

2.IS.3.2.4. Pisano i grafički prikazuje rezultate elementarnog istraživanja uz upotrebu kompjuterskih programa za prezentaciju (tekstualnih, vizuelnih, filmskih datoteka i power point programa).

2.IS.3.3.1. Analizira savremene pojave i procese u istorijskom kontekstu i na osnovu dobijenih rezultata izvodi zaključke.

– identifikuje uzroke i posledice istorijskih događaja, pojava i procesa iz opšte i nacionalne istorije;

– analizira istorijske događaje i pojave na osnovu dostupnih vizuelnih, audio-vizuelnih izvora i statistički-tabelarno obrađenih podataka;

– koristi hronološke odrednice na odgovarajući način, u skladu sa periodizacijom prošlosti;

– u usmenom i pisanom izlaganju koristi osnovne naučne i istorijske pojmove;

– poredi izvore različite saznajne vrednosti i proceni njihovu relevantnost za istraživanje;

– objasni osnove istorijskog naučnog metoda u rekonstrukciji prošlosti i uočava postojanje različitih interpretacija;

– prezentuje u usmenom, pisanom, ili digitalnom obliku rezultate elementarnog istraživanja;

– sagleda značaj i ulogu istaknutih ličnosti u datom istorijskom kontekstu;

– obrazloži uticaj istorijskih događaja, pojava i procesa na savremeno društvo;

– prepozna na konkretnim primerima zloupotrebu istorije i izvede zaključak o mogućim posledicama na razvoj istorijske svesti u društvu;

– uočava povezanost pojava iz političke, društvene, privredne i kulturne istorije;

– izrazi stavove, zasnovane na istorijskim argumentima, uvažavajući mišljenje sagovornika;

– na osnovu datih primera izvodi zaključak o povezanosti pojava i procesa iz nacionalne istorije sa pojavama i procesima u regionalnim, evropskim i svetskim okvirima;

– istraži memorijalne spomenike u lokalnoj sredini i u saradnji sa lokalnom zajednicom učestvuje u organizovanju i sprovođenju zajedničkih školskih aktivnosti vezanih za razvoj kulture sećanja;

– pokaže odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu sopstvenog i drugih naroda;

– identifikuje najvažnije društvene grupe, njihove uloge i odnose u periodu od Industrijske revolucije do danas;

– analizira strukturu i osobenosti srpskog društva i uočava promene izazvane političkim i ekonomskim procesima u periodu od kraja 18. veka do danas;

– navede specifičnosti društvenih pojava, procesa, političkih ideja, stavova pojedinaca i grupa;

– analizira, na primerima, proces nastanka modernih nacija;

– poredi elemente srpske državnosti 19. i 20. veka i srpske države u 21. veku;

– identifikuje osnovne karakteristike i preduslove nastanka totalitarnih ideologija i navodi njihove posledice u istorijskom i savremenom kontekstu;

– objasni značenje pojmova genocid i Holokaust;

– uočava istorijske promene, poređenjem političke karte savremenog sveta sa istorijskim kartama;

– prepozna propagandu, stereotipe i ideološku poziciju u istorijskom izvoru i formuliše stav koji se suprotstavlja manipulaciji;

– kritički procenjuje saznajnu vrednost i verodostojnost usmenih svedočanstava, kao i pisanih, vizuelnih, audio-vizuelnih i elektronskih istorijskih izvora;

– navede specifičnosti društvenih, ekonomskih i državnih uređenja u periodu od Industrijske revolucije do danas;

– ilustruje primerima uticaj naučno-tehnološkog razvoja na promene u društvu, ekonomiji i prirodnom okruženju;

– kritički se odnosi prema informacijama iz medija koristeći se istorijskim znanjima i veštinama;

OSNOVI ISTORIJSKOG ISTRAŽIVANjA

Istorijski izvori za izučavanje perioda od Industrijske revolucije do naših dana i njihova saznajna vrednost (materijalni, pisani, audio, vizuelni, usmena svedočanstva, digitalni).

Rekonstrukcija i interpretacija prošlosti.

EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD NA POČETKU INDUSTRIJSKOG DOBA

(od sredine XVIII do sredine XIX veka)

Industrijska revolucija (parna mašina i njena primena; promene u društvu – jačanje građanske i pojava radničke klase).

Političke revolucije (uzroci, posledice i obeležja, evropske monarhije uoči revolucija, prosvetiteljske ideje, primeri Američke i Francuske revolucije; pojmovi ustavnosti i podele vlasti, Deklaracija nezavisnosti, Deklaracija o pravima čoveka i građanina, ukidanje feudalizma).

Napoleonovo doba (Napoleonova vladavina, ratovi, tekovine, Bečki kongres).

Svakodnevni život i kultura (promene u načinu života).

Istočno pitanje i balkanski narodi (politika velikih sila, borba balkanskih naroda za oslobođenje).

Život Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću.

Srpska revolucija 1804–1835. (osnovna obeležja, tok Prvog i Drugog srpskog ustanka, posledice i značaj).

Razvoj moderne srpske državnosti (autonomija Kneževine Srbije, uspostava države, osnivanje obrazovnih i kulturnih ustanova, Crna Gora u doba vladičanstva).

Istorijsko nasleđe – povezivanje prošlosti i sadašnjosti; naučna i tehnička otkrića (parna mašina, sredstva transporta…), nasleđe u oblasti ljudskih prava i sloboda, kulturno-umetničko nasleđe i institucije – Matica srpska, Narodna biblioteka, Narodni muzej.

Istaknute ličnosti: Džejms Vat, Volter, Katarina II, Marija Terezija, Robespjer, Napoleon Bonaparta, vožd Karađorđe, knez Miloš, kneginja Ljubica, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Prota Mateja Nenadović, Petar I i Petar II Petrović Njegoš, Sava Tekelija, mitropolit Stefan Stratimirović…

  – obrazloži uticaj istorijskih događaja, pojava i procesa na kreiranje i jačanje nacionalnog i kulturnog identiteta u periodu savremene istorije;

– navede primere uticaja popularne kulture i umetničkih dostignuća na oblikovanje savremenog društva;

– uoči odraz istorijskih događaja i pojava u književnim i umetničkim delima.

– identifikuje uzroke, elemente i posledice istorijskih sukoba i ratova i diskutuje o mogućim načinima prevencije konflikata;

– izvede zaključke o uzrocima, toku i posledicama ratova uslovljenih raspadom SFRJ koristeći izvore različitog porekla i saznajne vrednosti;

– prepozna, na primerima iz savremene istorije, važnost poštovanja ljudskih prava;

– navede mehanizme zaštite ljudskih prava (institucije, deklaracije, organizacije).

EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD U DRUGOJ POLOVINI XIX I POČETKOM XX VEKA

Rađanje modernih država, međunarodni odnosi i krize (revolucije 1848/49 – „proleće naroda”, političke ideje, nastanak moderne Italije i Nemačke, uspon SAD i građanski rat, opadanje Osmanskog carstva, borba za kolonije, imperijalizam, formiranje saveza, Aneksiona kriza).

Promene u privredi, društvu i kulturi (Druga industrijska revolucija, ljudska prava i slobode – pravo glasa, ukidanje robovlasništva, položaj dece i žena; kultura, nauka, obrazovanje, svakodnevni život, Svetska izložba u Parizu).

Kneževina i Kraljevina Srbija i okruženje (razvoj državnih ustanova i političkog života, unutrašnja i spoljna politika; Berlinski kongres, Majski prevrat, pojava jugoslovenstva, kulturna i prosvetna politika, svakodnevni život; Crna Gora – donošenje ustava, proglašenje kraljevine; položaj Srba pod habzburškom i osmanskom vlašću; balkanski ratovi).

Istorijsko nasleđe – povezivanje prošlosti i sadašnjosti; naučna i tehnička otkrića (telefon, upotreba električne energije i nafte, fotografija, film, nove vrste oružja i saobraćajnih sredstava…), kulturno nasleđe, institucije – Narodno pozorište, akademija nauka, Narodna banka, Srpska muzička škola, Univerzitet u Beogradu…

Istaknute ličnosti: Đuzepe Garibaldi, Oto fon Bizmark, Napoleon III, kraljica Viktorija, Abraham Linkoln, Karl Marks, braća Limijer, Čarls Darvin, Dmitrij Mendeljejev, Alfred Nobel, Albert Ajnštajn, Pjer i Marija Kiri, Sigmund Frojd, Henri Ford, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo, kralj Milan, kraljica Natalija i kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, knjaz i kralj Nikola Petrović, Ilija Garašanin, Jovan Ristić, Nikola Pašić, Stojan Novaković, patrijarh Josif Rajačić, Svetozar Miletić, Benjamin Kalaj, Katarina Ivanović, Aleksa Šantić, Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, Jovan Cvijić…

PRVI SVETSKI RAT

Veliki rat (uzroci i povod, savezništva i frontovi, učešće Srbije i Crne Gore; prelomnice rata; aspekti rata – tehnologija rata, propaganda, gubici i žrtve, glad i epidemije; čovek u ratu –život u pozadini i na frontu; život pod okupacijom i u izbeglištvu; Veliki rat u sećanju).

Umetničko viđenje rata, rat kao poništavanje civilizacijskih vrednosti; lični doživljaj rata.

Istaknute ličnosti: Vilhelm II, Nikolaj II Romanov, Vudro Vilson, kralj Petar I i regent Aleksandar Karađorđević, Nadežda Petrović, Arčibald Rajs, Milunka Savić, Flora Sends, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić, Dragutin Dimitrijević Apis…

    EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD U JUGOSLOVENSKOJ DRŽAVI U PERIODU IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

Posledice Velikog rata (demografski i materijalni gubici, odraz rata u društvenom i kulturnom životu, Mirovna konferencija u Parizu – nova karta Evrope i sveta).

Revolucije u Rusiji i Evropi (uzroci, tok i posledice).

Stvaranje jugoslovenske države (jugoslovenska ideja, proces i nosioci ujedinjenja, međunarodno priznanje i granice).

Političke i društveno-ekonomske prilike u Evropi i svetu (liberalne demokratije, totalitarne ideologije, ekonomske krize; kultura, nauka i umetnost, svakodnevni život).

Jugoslovenska kraljevina (prostor, stanovništvo i društvo; konstituisanje države, politički život; međunarodni položaj; ekonomske prilike; kultura, uloga Dvora; nacionalno i versko pitanje).

Istorijsko nasleđe – povezivanje prošlosti i sadašnjosti; naučna i tehnička otkrića (napredak medicine, pojava radija, televizije, zvučnog filma…); uticaj političkih ideja na savremeno srpsko društvo, trajnost ustanova i institucija; kulturno-umetničko nasleđe.

Istaknute ličnosti: Nikolaj II Romanov, Vladimir Iljič Lenjin, Roza Luksemburg, Aleksandar Fleming, Pablo Pikaso, Volt Dizni, Čarli Čaplin, Sergej Ejzenštajn, Benito Musolini, Adolf Hitler, Josif Staljin, Frenklin Ruzvelt, Aleksandar I, Marija, Petar II i Pavle Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Milan Stojadinović, Dragiša Cvetković, Vlatko Maček, Slobodan Jovanović, Mihailo Petrović Alas, Milutin Milanković, Isidora Sekulić, Ksenija Atanasijević, Milena Pavlović Barili, Ivan Meštrović…

DRUGI SVETSKI RAT

Svet u ratu – uzroci, međunarodne krize, sukobi i osvajačka politika totalitarnih država; početak i tok rata, zaraćene strane, savezništva, frontovi, najvažnije operacije, novi načini ratovanja; ratna svakodnevica; stradanje civila i ratni zločini; kraj rata, pobeda antifašističke koalicije.

Jugoslavija i srpski narod u ratu – ulazak u rat, vojni poraz, okupacija, podela, kvislinške tvorevine; zločini, genocid u NDH; ustanak, antifašistička borba i građanski rat; vojne operacije, život u ratu.

Posledice rata – ljudski i materijalni gubici; demografske i društvene promene, migracije; uništavanje kulturnog nasleđa; suđenja za ratne zločine; stvaranje OUN.

Umetničko viđenje rata, rat kao poništavanje civilizacijskih vrednosti; lični doživljaj rata.

Istaknute ličnosti: Frenklin Ruzvelt, Vinston Čerčil, Josif Staljin, Adolf Hitler, Benito Musolini, car Hirohito, Francisko Franko, MaoCedung, Ana Frank, Petar II Karađorđević, Dragoljub Mihailović, Josip Broz, Milan Nedić, Ante Pavelić, Diana Budisavljević…

    SVET, EVROPA I SRPSKI NAROD U JUGOSLOVENSKOJ DRŽAVI U PERIODU HLADNOG RATA

Svet posle Drugog svetskog rata – blokovska podela, trka u naoružanju, globalna dimenzija hladnog rata, ratna žarišta i krize, dekolonizacija, evropske integracije, pokreti emancipacije – pokreti za ženska i manjinska prava, antiratni i antirasni pokreti; naučna dostignuća, primena nuklearne energije, Treća industrijska revolucija, osvajanje svemira, mediji, popularna kultura.

Jugoslavija i srpski narod posle Drugog svetskog rata – izgradnja novog državnog i društvenog uređenja, jednopartijski sistem, odnos vlasti prema političkim protivnicima, međunarodni položaj, ekonomske i kulturne prilike, samoupravljanje, nesvrstanost; svakodnevica, popularna kultura, nove tendencije u kulturi.

Istaknute ličnosti: Džon Kenedi, Nikita Hruščov, Mahatma Gandi, Martin Luter King, Roza Parks, Nelson Mandela, Golda Meir, Endi Vorhol, Josip Broz, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Aleksandar Petrović, Mira Trailović, Dušan Kovačević…

SVET, EVROPA, SRPSKA DRŽAVA I NAROD U SAVREMENIM PROCESIMA

Svet posle hladnog rata – pad Berlinskog zida; slom komunizma u Evropi, raspad SSSR-a, nova politička karta Evrope, stvaranje Evropske unije, dominacija SAD, lokalni konflikti i intervencije velikih sila, procesi globalizacije, Četvrta industrijska revolucija (digitalni mediji, internet, društvene mreže i mobilna telefonija), pretnja terorizma, zaštita životne sredine, obnovljivi izvori energije, migracije, savremeni kulturni pokreti.

Srpski narod na kraju 20. i početkom 21. veka – kriza SFRJ 80-tih godina, međunacionalne tenzije, uvođenje višestranačkog političkog sistema, raspad i razbijanje SFRJ, građanski rat i stvaranje novih država, internacionalizacija sukoba i međunarodne intervencije, ekonomske prilike i svakodnevni život, ratni zločini, stradanje civilnog stanovništva, razaranje kulturnog nasleđa, NATO bombardovanje Republike Srpske i SRJ, posledice ratova, političke promene 2000. godine, tranzicija, proces pridruživanja Evropskoj uniji, Republika Srbija kao samostalna država, pitanje statusa Kosova i Metohije, odnosi u regionu, srpski narod u dijaspori i regionu, Republika Srpska, kultura i sport.

Istaknute ličnosti: Ronald Regan, Mihail Gorbačov, Margaret Tačer, Bil Gejts, Stiven Hoking, Vladimir Putin, Angela Merkel, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović, Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica…

 

GEOGRAFIJA

Cilj učenja Geografije je da učenik razvija sistem geografskih znanja i veština, svest i osećanje pripadnosti državi Srbiji, razumevanje suštine promena u svetu, negovanje i sticanje moralnih vrednosti, ekološke kulture, održivog razvoja, etničke i verske tolerancije koje će mu pomoći u profesionalnom i ličnom razvoju.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

2.GE.1.1.1. Čita i tumači geografske karte različitog razmera i sadržaja, koristi kompas i sistem za globalno pozicioniranje (GPS) radi orijentacije u prostoru i planiranja aktivnosti.

2.GE.1.1.2. Koristi instrumente za očitavanje vrednosti osnovnih vremenskih/klimatskih elemenata radi planiranja i organizovanja aktivnosti u svom okruženju.

2.GE.1.1.3. Pravilno definiše geografske pojmove i koristi različite izvore (statističke podatke, naučno popularnu literaturu, geografske časopise, informacije iz medija, internet) za prikupljanje i predstavljanje geografskih podataka u lokalnoj sredini, Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.1.2.2. Navodi pojave i procese u Zemljinim sferama i opisuje njihov uticaj na formiranje različitih prirodnih uslova i resursa na Zemlji.

2.GE.1.2.4. Razume koncept održivog razvoja kao uslov za opstanak i napredak ljudskog društva i privredni razvoj.

2.GE.1.2.5. Navodi ekološke probleme i njihove posledice u lokalnoj sredini, Republici Srbiji i regionu (prekomerna seča, sušenje i paljenje šuma, neadekvatna ispaša, erozija tla, zagađivanje voda, vazduha, zemljišta, kisele kiše, poplave, suše) i učestvuje u aktivnostima za njihovo rešavanje.

2.GE.1.3.1. Opisuje istorijsko-geografske faktore i njihov uticaj na neravnomeran regionalni razvoj Republike Srbije i zemalja u okruženju.

2.GE.1.3.2. Navodi geografske faktore koji utiču na razmeštaj stanovništva, naselja i privrede u Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.1.3.3. Opisuje demografski razvoj (prirodni i mehanički) i strukture stanovništva u Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.1.3.4. Razume pojmove: tranzicija, integracija, globalizacija i njihov uticaj na promene i probleme u Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.2.1.1. Pravilno koristi kartografska izražajna sredstva za skiciranje geografskih karata različitog razmera i sadržaja.

2.GE.2.2.2. Objašnjava geografske veze između prirodnih uslova, resursa i ljudskih delatnosti.

2.GE.2.3.1.Objašnjava uticaj geografskih

faktora na demografski razvoj, razmeštaj stanovništva, naselja i privrede u svetu.

2.GE.2.3.2. Objašnjava savremene probleme čovečanstva (sukobi i nasilje, nezaposlenost, glad, nedostatak pijaće vode, diskriminacija, bolesti zavisnosti) i navodi mere za njihovo prevazilaženje.

2.GE.2.3.3. Definiše pojam globalne ekonomije i tržišta i navodi faktore koji utiču na njihov nastanak i razvoj.

– osmisli projekat istraživanja na zadatu temu, realizuje istraživanje u lokalnoj sredini, prikaže i diskutuje o rezultatima;

– koristi kartografski metod u objašnjavanju procesa u geografskom prostoru;

– analizira i izrađuje tematske karte;

– koristi digitalne kartografske izvore informacija i alate Geografskih informacionih sistema;

– izvodi zaključke o uticaju unutrašnjih sila na nastanak minerala i stena i formiranje reljefa koristeći primere u Srbiji i u svetu;

– razvrstava oblike reljefa prema tipu nastanka u zavisnosti od delovanja endogenih i egzogenih procesa na primerima u lokalnoj sredini i u svetu;

– analizira procese u vazdušnom omotaču i njihov uticaj na vremenske prilike na Zemlji koristeći geografske karte i IKT-e;

– analizira hidrološke pojave, objekte i procese koristeći se geografskim kartama i IKT-om;

– razlikuje glavne tipove zemljišta, dovodi u vezu njihova svojstva sa uslovima formiranja i primerima u Srbiji i svetu i ilustruje njihovu ekonomsku vrednost;

– primerima i pomoću geografske karte objašnjava zakonitosti horizontalnog i vertikalnog rasporeda bioma;

– definiše pojam geonasleđa i argumentuje potrebu za njegovom zaštitom;

– objašnjava faktore populacione dinamike i dovodi ih u vezu sa stepenom društveno-ekonomskog razvoja;

– kritički vrednuje efekte populacione politike i predlaže mere demografskog razvoja u budućnosti;

– razmatra demografske projekcije na globalnom i regionalnom nivou;

– koristeći geografsku kartu dovodi u vezu geografski položaj naselja sa njegovim razvojem;

– analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj privrede u celini i pojedinih privrednih delatnosti;

– dovodi u vezu nivo razvijenosti privrede u celini i pojedinih privrednih grana sa stanjem životne sredine i socijalnim odnosima u izabranim regijama;

– izdvaja ekonomsko-geografske regije sveta koristeći izvore ekonomske statistike i tematske ekonomske karte.

Geografija

Geografija – predmet proučavanja, podela, zadaci i mesto u sistemu nauka.

Izvori podataka i metode proučavanja u geografiji.

Kartografski metod.

Građa Zemlje

Građa Zemlje.

Litosferne ploče, kretanje, uticaj na formiranje reljefa.

Minerali i stene,

mineralni resursi, upotreba stena u svakodnevnom životu.

Vulkanizam i zemljotresi.

Reljef Zemljine površine

Tektonski oblici reljefa (nizije, kotline, planine)

Erozivni i akumulativni reljef.

Atmosfera

Vertikalna struktura i procesi koji se odvijaju u atmosferi.

Vreme.

Klima i raznolikost klimatskih tipova na Zemlji i uslovi života.

Klimatske promene, nastanak, posledice i mere zaštite.

Hidrosfera

Svetsko more, hemijske i fizičke osobine i kretanje morske vode.

Vode na kopnu – podzemne vode, reke, jezera i lednici.

Vodoprivreda – korišćenje voda, zaštita voda i zaštita od voda.

Biosfera

Rasprostiranje bioma (vertikalni i horizontalni), zakonitosti rasprostiranja i povezanost sa klimatskim prilikama.

Zemljište – formiranje, rasprostiranje, značaj, degradacija i zaštita.

Očuvanje biodiverziteta –poučni primeri iz sveta.

Stanovništvo i demografski procesi

Raspored stanovništva.

Populaciona dinamika.

Demografska tranzicija.

Prostorna mobilnost.

Strukture stanovništva.

Populaciona politika.

Ruralni i urbani prostor

Proces urbanizacije.

Deagrarizacija i deruralizacija.

Struktura i širenje gradskih prostora.

Polarizacija razvoja naselja.

Privreda i geografski prostor

Ekonomsko-geografska valorizacija prirodnih uslova i resursa.

Privreda i životna sredina.

Globalni ekonomski razvoj.

Ekonomsko-geografske regije.

Održivi razvoj.

2.GE.3.1.1. Analizira različite izvore podataka i istraživačke rezultate (geografske karte, satelitske snimke, statističke podatke, naučnu literaturu, geografske časopise, informacije iz medija, internet); izvodi zaključke i predlaže mere za rešavanje društvenih problema.

2.GE.3.1.4. Analizira analogne i digitalne tematske karte (prirodnih pojava, sistema i prirodne sredine, društvenih pojava i stvorenih dobara) i objašnjava uzroke koji su uticali na aktuelno stanje, postojeće pojave i objekte.

2.GE.3.2.4. Analizira ekološke probleme i njihove posledice na globalnom nivou i poznaje savremene mere i postupke koji se koriste za njihovo rešavanje.

2.GE.3.3.1. Analizira uticaj društvenih faktora na stepen ekonomske razvijenosti različitih regija u svetu.

2.GE.3.3.2. Analizira globalne društvene promene (tranzicija, integracija, globalizacija, depopulacija, neravnomeran razmeštaj stanovništva, prenaseljenost gradova, deagrarizacija) i njihov uticaj na društvene i ekonomske tokove na globalnom nivou.

2.GE.3.3.3. Objašnjava globalnu i nacionalnu ekonomiju, globalno i nacionalno tržište i analizira faktore koji utiču na njihov razvoj.

   

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

2.GE.1.1.1. Čita i tumači geografske karte različitog razmera i sadržaja, koristi kompas i sistem za globalno pozicioniranje (GPS) radi orijentacije u prostoru i planiranja aktivnosti.

2.GE.1.1.3. Pravilno definiše geografske pojmove i koristi različite izvore (statističke podatke, naučno popularnu literaturu, geografske časopise, informacije iz medija, internet) za prikupljanje i predstavljanje geografskih podataka u lokalnoj sredini, Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.1.2.4. Razume koncept održivog razvoja kao uslov za opstanak i napredak ljudskog društva i privredni razvoj.

2.GE.1.3.1. Opisuje istorijsko-geografske faktore i njihov uticaj na neravnomeran regionalni razvoj Republike Srbije i zemalja u okruženju.

2.GE.1.3.2. Navodi geografske faktore koji utiču na razmeštaj stanovništva, naselja i privrede u Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.1.3.3. Opisuje demografski razvoj (prirodni i mehanički) i strukture stanovništva u Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.1.3.4. Razume pojmove: tranzicija, integracija, globalizacija i njihov uticaj na promene i probleme u Republici Srbiji i zemljama u okruženju.

2.GE.2.1.1. Pravilno koristi kartografska izražajna sredstva za skiciranje geografskih karata različitog razmera i sadržaja.

2.GE.2.2.2. Objašnjava geografske veze između prirodnih uslova, resursa i ljudskih delatnosti.

2.GE.2.2.3. Objašnjava geografski razmeštaj prirodnih resursa u Republici Srbiji, regionu i Evropi i objašnjava njihov uticaj na ekonomski razvoj.

2.GE.2.3.1.Objašnjava uticaj geografskih

faktora na demografski razvoj, razmeštaj stanovništva, naselja i privrede u svetu.

2.GE.2.3.2. Objašnjava savremene probleme čovečanstva (sukobi i nasilje, nezaposlenost, glad, nedostatak pijaće vode, diskriminacija, bolesti zavisnosti) i navodi mere za njihovo prevazilaženje.

2.GE.2.3.3. Definiše pojam globalne ekonomije i tržišta i navodi faktore koji utiču na njihov nastanak i razvoj.

– koristi kartografski metod u objašnjavanju procesa u geografskom prostoru;

– analizira i izrađuje tematske karte;

– realizuje istraživački projekat na zadatu temu;

– upoređuje različite geografske izvore informacija i procenjuje njihovu pouzdanost i prepoznaje moguće greške;

– uočava efekte centripetalnih i centrifugalnih društveno-političkih procesa na teritorijalni integritet i suverenitet države;

– analizira veze između prirodnih resursa, demografskih procesa i stepena ekonomskog razvoja na primerima regija uz pomoć geografske karte i IKT;

– dovodi u vezu regionalne probleme satipovima ekonomskog razvoja na primerima u svetu;

– objašnjava uticaj globalnih procesa naočuvanje identiteta na primerima iz regija u svetu i Srbiji;

– analizira uticaj prirodnih uslova na društveno-geografski razvoj regija u svetu;

– ustanovi sličnosti i razlike geografskog položaja Srbije i susednih država;

– vrednuje uticaj geografskih faktora na demografski razvoj, razmeštaj stanovništva, naselja i privrede u Srbiji;

– analizira uzroke i posledice aktuelnog stanja razvoja privrede u Srbiji;

– definiše principe regionalizacije i dovodi ih u vezu sa savremenim prostorno-funkcionalnim razvojem Srbije;

– izvodi zaključke o uzajamnom odnosu fizičko-geografskih i društveno-geografskih odlika na razvoj Srbije i regionalnih celina;

Regionalno-geografske teme

Južna Evropa.

Velike regije Srednje Evrope.

Zapadna Evropa.

Prirodni resursi i tranzicioni procesi u Istočnoj Evropi.

Severna Evropa.

Kulturno-civilizacijske tekovine Jugozapadne Azije.

Demografski i ekonomsko-geografski procesi u Istočnoj Aziji.

Afričko Sredozemlje i Sahara.

Kulturni, ekonomski i politički razvoj i uticaj SAD i Kanade na globalne procese u svetu.

Geografske karakteristike Amazonije.

Savremeni društveno-geografski razvoj Australije.

Geografski položaj Srbije u Evropi

Fizičko-geografski položaj.

Društveno-geografski položaj.

Teritorija i granice Srbije.

Regionalizacija Srbije

Geografska regionalizacija.

Beogradska regija.

Vojvodina.

Kosovo i Metohija.

Šumadija.

Zapadno Pomoravlje.

Veliko Pomoravlje.

Južno Pomoravlje.

2.GE.3.1.1. Analizira različite izvore podataka i istraživačke rezultate (geografske karte, satelitske snimke, statističke podatke, naučnu literaturu, geografske časopise, informacije iz medija, internet); izvodi zaključke i predlaže mere za rešavanje društvenih problema.

2.GE.3.1.4. Analizira analogne i digitalne tematske karte (prirodnih pojava, sistema i prirodne sredine, društvenih pojava i stvorenih dobara) i objašnjava uzroke koji su uticali na aktuelno stanje, postojeće pojave i objekte.

2.GE.3.2.4. Analizira ekološke probleme i njihove posledice na globalnom nivou i poznaje savremene mere i postupke koji se koriste za njihovo rešavanje.

2.GE.3.3.1. Analizira uticaj društvenih faktora na stepen ekonomske razvijenosti različitih regija u svetu.

2.GE.3.3.2. Analizira globalne društvene promene (tranzicija, integracija, globalizacija, depopulacija, neravnomeran razmeštaj stanovništva, prenaseljenost gradova, deagrarizacija) i njihov uticaj na društvene i ekonomske tokove na globalnom nivou.

2.GE.3.3.3. Objašnjava globalnu i nacionalnu ekonomiju, globalno i nacionalno tržište i analizira faktore koji utiču na njihov razvoj.

2.GE.3.4.2.Analizira geografske faktore i njihov uticaj na razvoj regionalnih celina na globalnom nivou.

2.GE.3.4.3. Objašnjava transformacije regija na globalnom nivou i poznaje pravce njihovog daljeg razvoja.

– pomoću opštih i tematskih geografskih karata demonstrira regionalne specifičnosti razvoja stanovništva, privrede i naselja Srbije i njenih geografskih regija;

– razlikuje prostore koji imaju svojstvo osovine razvoja u odnosu na nerazvijena područja;

– predviđa efekte zaštite prirodnih dobara na životne i privredne aktivnosti ljudi;

– analizira uspešne primere održivog razvoja u različitim oblastima i predlaže rešenja za primenu odgovarajućih modela u svojoj lokalnoj sredini;

– izvodi zaključke o uzrocima i posledicama istorijskih i savremenih migracija na prostorni razmeštaj Srba u regiji i u svetu;

– upoređuje položaj nacionalnih manjina u Srbiji i položaj Srba u zemljama regije;

– procenjuje uticaj različitih institucija na očuvanje nacionalnog identiteta Srba van Srbije;

– objašnjava geografski položaj, fizičko-geografske, društveno-geografske i regionalne odlike Republike Srpske.

Istočna Srbija.

Zapadna Srbija.

Starovlaško-raška visija.

Ibarsko-kopaonički kraj.

Osovine razvoja.

Nerazvijena područja.

Zaštićena područja.

Srbi van Srbije

Srbi u regionu.

Srbi u dijaspori.

Organizacija i aktivnosti srpske dijaspore.

Republika Srpska.

 

MUZIČKA KULTURA

Cilj učenja Muzičke kulture je da kod učenika razvije svest o značaju i ulozi muzičke umetnosti kroz razvoj civilizacije i društva, da na osnovu stečenih znanja podstakne učenike na stvaralačko i kritičko mišljenje, razvije estetske kriterijume u cilju formiranja odgovornog odnosa prema očuvanju muzičkog nasleđa i kulture svoga i drugih naroda i daljeg profesionalnog i ličnog razvoja.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 1 čas
Godišnji fond časova 37 časova

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA i

ključni pojmovi sadržaja programa

– prepozna društveno-istorijski i kulturološki ambijent u kome se razvijaju različiti vidovi muzičkog izražavanja;

– demonstrira poznavanje muzičke terminologije i izražajnih sredstava muzičke umetnosti u sklopu predloženih tema;

– prepozna obrađene muzičke stilove i žanrove prema osnovnim karakteristikama;

– prepozna muziku različitih naroda Starog veka;

– uoči sličnosti i razlike između ranohrišćanske, pravoslavne i rimokatoličke duhovne muzike;

– sagleda ulogu muzike u srednjovekovnoj Srbiji u odnosu na muziku vizantijske i gregorijanske tradicije srednjeg veka;

Uvod u muziku

Čovek i muzika. Muzika u društvu.

Muzika kroz vekove.

Slušanje – izbor muzičkih primera za slušanje u skladu sa temama.

Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici i kulturama starog veka

Koreni muzike i njene prvobitne uloge.

Muzika u životu starih istočnih naroda, Grčke i Rima (uloga, instrumenti, oblici).

Slušanje

Primeri tradicionalne narodne muzike raznih naroda, plemenskih zajednica i etničkih grupa.

Izvođenje jednostavnijih muzičkih primera u vezi sa obrađenom temom.

– razlikuje renesansnu polifoniju od srednjovekovnog višeglasja;

– prepozna reprezentativne muzičke primere najznačajnijih predstavnika od renesanse do muzike XX veka;

– analizira načine korišćenja izražajnih sredstava, u odabranim muzičkim primerima, iz različitih kultura, stilova i žanrova;

– klasifikuje muzičke oblike prema muzičko-istorijskom periodu;

– poveže muzičke oblike sa izvođačkim sastavom;

– objasni nastanak i razvoj opere;

– prepozna uticaj i prisustvo muzičkih odlika ranijih stilova u muzici savremenog doba;

– izrazi doživljaj muzike jezikom drugih umetnosti (ples, gluma, pisana ili govorna reč, likovna umetnost);

– komentariše svoje i utiske drugih o odslušanim muzičkim delima;

– objasni ulogu svih aktera u prezentaciji muzičkog dela/žanrova (kompozitor, izvođač, koreograf, režiser…);

– koristi mogućnosti IKT-a (korišćenjem matrica, karaoke programa, audio snimaka) za samostalno istraživanje, izvođenje i stvaralaštvo;

– kritički prosuđuje uticaj muzike na zdravlje;

– poštuje pravila muzičkog bontona.

Muzika srednjeg veka

Ranohrišćanska muzika. Vizantijsko pevanje.

Gregorijanski koral.

Rani oblici višeglasja: organum, diskant, motet.

Svetovna muzika srednjeg veka: trubaduri, truveriminezengeri.

Duhovna i svetovna muzika u srednjevekovnoj Srbiji.

Muzika srednjeg veka kao inspiracija za umetničku i popularnu muziku.

Slušanje

Izvođenje jednostavnijih muzičkih primera u vezi sa obrađenom temom.

Muzika renesanse

Tri veka velikih dostignuća u umetnosti (14,15,16. vek).

Razvoj duhovnog i svetovnog vokalnog višeglasja. Motet, misa i madrigal.

Najveći predstavnici renesansne vokalne muzike: Đ. P. da Palestrina, Orlando di Laso, J. P. Galus.

Slušanje

Izvođenje jednostavnijih muzičkih primera u vezi sa obrađenom temom.

Muzika baroka i rokokoa

Nova umetnička i muzička stremljenja u epohi baroka.

Pojava opere, njen razvoj i najistaknutiji predstavnici: K. Monteverdi, Ž. B Lili, H. Persl.

Razvoj instrumentalnih oblika: svita, barokna sonata, barokni koncert, fuga.

Razvoj vokalno-instrumentalnih oblika u baroku: kantata, oratorijum, pasija.

Predstavnici instrumentalne muzike u baroku i rokokou: A. Koreli, A. Vivaldi, J. S. Bah, G.F. Hendl, D. Skarlati.

Kriza italijanske opere serije i reforma K. V. Gluka.

Rađanje komične opere i njeni prvi predstavnici: Đ. B. Pergolezi i D. Čimaroza.

Slušanje

Izvođenje jednostavnijih muzičkih primera u vezi sa obrađenom temom.

Muzika klasicizma

Razvoj klasične sonate, koncerta i simfonije.

Počeci kamerne muzike (vokalno-instrumentalna i operska dela).

Predstavnici bečke klasike:

J. Hajdn, V. A. Mocart, L. van. Betoven.

Slušanje

Izvođenje jednostavnijih muzičkih primera u vezi sa obrađenom temom.

Romantizam – vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika

Opšta obeležja romantizma u muzici i karakteristični oblici apsolutne i programske muzike.

Slušanje

Izvođenje jednostavnijih muzičkih primera u vezi sa obrađenom temom.

Opera i balet u romantizmu

Razvoj opere u Italiji (Đ. Verdi), Nemačkoj (R. Vagner).

Slušanje

Izvođenje jednostavnijih muzičkih primera u vezi sa obrađenom temom.

Nacionalne škole

Razvojnacionalnihškola kod Rusa (Ruska petorka, P. I. Čajkovski); Čeha (B. B. Smetana, A. Dvoržak); Srba (K. Stanković, J. Marinković, S. Mokranjac).

Slušanje

Impresionizam

Osnovna obeležja impresionizma u muzici i glavnipredstavnici, K. Debisi i M. Ravel.

Slušanje

Muzika xx veka

Glavni stilski pravci u razvoju muzike XX veka, najznačajniji kompozitori i njihova dela: A. Šenberg, I. Stravinski, S. Prokofjev, D. Šostakovič i B. Bartok.

Stilski pravci: ekspresionizam, neoklasicizam.

Slušanje

Muzičkostvaralaštvo i muzički život Srbije od XX veka

Počecirazvojamodernemuzike – P. Konjović, M. Milojević, S. Hristić, V. Mokranjac, Despić, K. Babić, Lj. Marić.

Slušanje

Popularna i primenjena muzika

Džez, zabavna muzika, mjuzikl, rok, pop i pank muzika. Tradicionalna narodna pesma i građanska pesma.

Predstavnici: Dž. Geršvin, L. Bernštajn, Đ. K. Menoti…

Primenjena muzika :Filmska i scenskamuzika

 

FIZIKA

Cilj učenja fizike jeste sticanje funkcionalne naučne pismenosti, osposobljavanje učenika za uočavanje i primenu fizičkih zakona u svakodnevnom životu, razvoj logičkog i kritičkog mišljenja u istraživanjima fizičkih fenomena.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

ISHODI

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

OBLAST/TEMA SADRŽAJI
– razlikuje skalarne i vektorske fizičke veličine i primenjuje osnovne operacije na njima;

– objasni značaj i ulogu eksperimenta i teorije u opisivanju fizičkih procesa i pojava, samostalno pripremi jednostavniji projekat i izvede odgovarajuće fizičko istraživanje;

– analizira i grafički prikazuje zakone ravnomernog, ravnomerno promenljivog pravolinijskog i kružnog kretanja;

– analizira različite oblike kretanja i određuje njihove parametre;

– rešava različite zadatke (kvalitativne, računske, eksperimentalne);

– objasni dejstvo centripetalne i centrifugalne sile, prepoznaje ih i shvata njihov značaj u konkretnim primerima (kretanje vozila u krivini, kruženje satelita oko Zemlje, cetrifugiranje…);

– koristi analogiju između veličina i zakona translatornog i rotacionog kretanja i primenjuje u rešavanju problema;

– objasni uslove i razlikuje oblike ravnoteže, koristi ih u svakodnevnoj praksi;

– objašnjava princip rada i primenu prostih mašina (poluga, strma ravan, kotur);

– poveže uticaj gravitacije sa kretanjem tela, pojavama i procesima na Zemlji i u Sunčevom sistemu;

– razlikuje pojmove sila Zemljine teže i težina tela, razume razliku između mase i težine tela i poznaje uslove za bestežinsko stanje;

– analizira i povezuje pojmove mehanički rad, snaga, kinetička i potencijalna energija;

– koristi zakone održanja impulsa i mehaničke energije u rešavanju problema i prepoznaje ih u okruženju;

– povezuje zakone kretanja sa silom i energijom i primenjuje Njutnove zakone mehanike i zakone održanja;

– samostalno postavi jednostavan eksperiment, prikupi podatke merenjem, obradi ih na odgovarajući način (tabelarno, grafički) i odredi traženu veličinu sa greškom merenja;

– povezuje teoriju i praksu, objašnjava rezultate eksperimenta i procenjuje njihovu saglasnost sa predviđanjima.

UVOD U FIZIKU Predmet, metode i zadaci fizike. Veza fizike sa drugim prirodnim naukama i sa tehnikom.

Fizičke veličine – osnovne i izvedene jedinice (SI). Zakoni fizike.

Vektori i osnovne operacije sa vektorima (sabiranje vektora, množenje vektora skalarom, razlaganje vektora).

Demonstracioni ogled:

– Operacije s vektorima (pomoću dinamometara na magnetnoj tabli).

KRETANjE Mehaničko kretanje, vektor položajai pomeraj. Putanja i put.

Srednja i trenutna brzina. Zakon slaganja brzina.

Ubrzanje, tangencijalna i normalna komponenta ubrzanja.

Zakoni ravnomernog i ravnomerno-promenljivog pravolinijskog kretanja.

Kretanje sa ubrzanjem g – vertikalni, horizontalni i kosi hitac.

Kružno kretanje materijalne tačke, pojmovi i veličine koje ga definišu. Veza između ugaonih i linijskih veličina.

Ravnomerno i ravnomerno-promenljivo kružno kretanje materijalne tačke.

Kruto telo, translatorno i rotaciono kretanje. Analogija kinematičkih veličina kojima se opisuju translatorno i rotaciono kretanje.

Zakoni ravnomernog i ravnomerno-promenljivog rotacionog kretanja.

Demonstracioni ogledi:

– Ravnomerno i ravnomerno-ubrzanokretanje (pomoću kolica, tegova i hronometra; pomoću cevi sa vazdušnim mehurom).

– Srednja brzina, trenutna brzina i ubrzanje (pomoću digitalnog hronometra sa senzorimapoložaja ili pomoću data-logera sa odgovarajućim senzorima).

– Kružno kretanje i rotacija tela (pomoću centrifugalne mašine i rotacionog diska) – demonstracija odgovarajućih kinematičkih veličina.

Laboratorijska vežba

– Proučavanje ravnomernog i ubrzanog pravolinijskog kretanja pomoću Atvudove mašine i digitalnog hronometra sa senzorima položaja.

DINAMIKA

TRANSLACIONOG KRETANjA

Uzajamno delovanje tela – sila.

Sile u mehanici (sila teže, sila zatezanja, sila pritiska i sila reakcije podloge, sila potiska, sila otpora sredine).

Masa i impuls.

Njutnovi zakoni mehanike

Trenje. Sile trenja mirovanja, klizanja i kotrljanja.

Centripetalna sila. Sile kod kružnog kretanja.

Inercijalni i neinercijalni referentni sistemi. Sile inercije.

Demonstracioni ogledi:

– Slaganje sila (kolinearnih i nekolinearnih).

– Drugi Njutnov zakon (pomoću kolica za različite sile i mase tegova).

– Galilejev eksperiment (kretanjekuglice po žljebu, uz i niz strmuravan).

– Treći Njutnov zakon (kolicapovezana oprugom ili dinamometrom).

– Sila trenja na horizontalnoj podlozi i na strmoj ravni sa promenljivim nagibom.

– Centripetalna sila (pomoću koncaza koji je vezano neko malo telo, pomoću dinamometra i diska kojirotira).

Laboratorijske vežbe

– Provera II Njutnovog zakona pomoću kolica i tegova ili Atvudove mašine.

– Određivanje koeficijenta trenja.

DINAMIKA

ROTACIONOG

KRETANjA

KRUTOG

TELA

Moment sile. Moment inercije.

Moment impulsa.

Osnovni zakon dinamike rotacije.

Spreg sila, moment sprega.

Demonstracioni ogledi:

– Moment sile, moment inercije (Oberbekov točak, obrtni disk ili slično).

Laboratorijska vežba

– Provera zakona dinamike rotacije pomoću Oberbekovog točka.

RAVNOTEŽA

TELA

Statička (stabilna, labilna, indiferentna) i dinamička ravnoteža.

Uslovi ravnoteže. Ravnoteža tela na strmoj ravni. Poluga.

Demonstracioni ogledi:

– Demonstracija različitih vrstaravnoteže.

– Ravnoteža tela na strmoj ravni.

– Poluga.

GRAVITACIJA Njutnov zakon gravitacije.

Zemljina teža i ubrzanje slobodnog pada. Težina tela, bestežinsko stanje.

Gravitaciono polje. Jačina gravitacionog polja.

Demonstracioni ogledi:

– Težina (telo okačeno o dinamometar); bestežinsko stanje.

– Slobodan pad (Njutnova cev).

  ZAKONI

ODRŽANjA

Zakoni održanja u mehanici. Izolovan sistem. Zakon održanja impulsa (reaktivno kretanje, uzmak).

Rad sile, aktivna komponenta sile,pozitivan i negativan rad.

Kinetička energija. Rad i promena kinetičke energije. Snaga. Rad, snaga i kinetička energija kod rotacionog kretanja.

Konzervativne sile i potencijalna energija. Potencijalna energija gravitacione interakcije, potencijalna energija elastične opruge.

Zakon održanja energije u mehanici (primeri). Elastičan i neelastičansudar.

Zakon održanja momenta impulsa(piruete).

Demonstracioni ogledi:

– Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom, kretanje kolica sa epruvetom).

– Zakon održanja energije (model „mrtve petlje”, Maksvelov disk).

– Perkusiona mašina.

– Zakon održanja momenta impulsa (Prantlova stolica).

Laboratorijska vežba

– Provera zakona održanja energijeu mehanici (kolica sa tegom).

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 3 časa
Godišnji fond časova 111 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA i

ključni pojmovi sadržaja programa

2.FI.1.1.7. Razume smisao pojmova pritisak kod svih agregatnih stanja i poznaje osnove statike i dinamike fluida.

2FI.1.2.1. Razlikuje parametre gasa i svojstva idealnih gasova; zna sve merne jedinice u kojima se izražavaju.

2FI.1.2.2. Razlikuje osnovna agregatna stanja supstance i njihova osnovna toplotna i mehanička svojstva.

2FI.1.2.3. Poznajedijagrame koji prikazuju promene stanja gasa i međusobnu povezanost parametara gasa kroz jednačinu stanja idealnog gasa.

2FI.1.2.4. Razume Prvi princip termodinamike i smer toplotne razmene.

2FI.1.2.5. Poznaje dozvoljene temperaturske skale i razlikuje materijale prema njihovoj toplotnoj provodljivosti i stišljivosti.

2.FI.1.3.2. Razlikuje karakteristične fizičke veličine za svaku tačku električnog polja (jačina polja i električni potencijal) i razume da se pri pomeranju naelektrisanja vrši rad koji zavisi od razlike potencijala.

2.FI.1.3.4. Razlikuje elektromotornu silu i električni napon, unutrašnju otpornost izvora struje i električnu otpornost provodnika i zna veličine od kojih zavisi otpornost provodnika. Razlikuje otpornosti u kolu jednosmerne i naizmenične struje (termogena otpornost, kapacitivna i induktivna otpornost).

− koristi naučni jezik fizike za opisivanje fizičkih pojava;

− povezuje makroskopske karakteristike gasa sa mikroskopskim karakteristikama kretanja molekula;

– koristi jednačinu stanja idealnog gasa i grafike (p,V,T) za objašnjavanje izoprocesa;

− koristi odgovarajuće pojmove, veličine i zakone za opisivanje energijskih transformacija u toplotnim procesima i primenjuje ih u

konkretnim situacijama (klimatizacija, toplotna izolacija…);

− primenjuje Prvi princip termodinamike za objašnjenje termodinamičkih izoprocesa;

−razmatra nepovratnost toplotnih procesa sa aspekta promene entropije sistema;

− poznaje osnovni princip rada toplotnih mašina i ume da odredi koeficijent korisnog dejstva u termodinamičkim ciklusima na osnovu korisnog rada i uložene energije; (jednostavnijih sistema);

− povezuje karakteristike molekulskih sila sa njihovim uticajem na makroskopska svojstva čvrstih tela i tečnosti: toplotno širenje, elastičnost, stišljivost, viskoznost, površinski napon i kapilarne pojave (ishrana biljaka, protok krvi…), promene agregatnih stanja;

− koristi pojmove i zakone mehanike fluida za opisivanje njihovog kretanja kao i kretanja čvrstih tela u gasovima i tečnostima;

1. MOLEKULSKO-KINETIČKA TEORIJA GASOVA

Model idealnog gasa. Pritisak gasa i temperatura sa stanovišta Molekulsko-kinetičke teorije. Jednačina stanja idealnog gasa i gasni zakoni.

Demonstracioni ogledi:

Toplotno kretanje molekula (model Braunovog kretanja).

Rejlijev ogled

Difuzija gasova

Predlog projekta

Difuzija gasova preko simulacija

2. TERMODINAMIKA

Osnovni pojmovi i Principi termodinamike.

Kvalitativni pojam entropije

Toplotne mašine.

Demonstracioni ogledi:

Adijabatski procesi (kompresija, ekspanzija).

Statistička raspodela (Galtonova daska). Merenje spec. toplotnog kapaciteta kalorimetrom.

Predlog projekta:

Simulacija adijabatskog širenja gasa u praznom sudu

2.FI.1.3.6. Navodi primere praktične primene znanja iz fizike o električnim i magnetnim pojavama i rešava jednostavne probleme i zadatke koristeći Kulonov, Omov i Džul–Lencov zakon i primenjuje ih u praksi.

2.FI.2.1.3. Primenjuje Hukov zakon za objašnjavanje elastičnih svojstava tela; koristi Arhimedov zakon, zakone održanja, Bernulijevu jednačinu i druge efekte kod fluida za objašnjavanje pojava i rešavanje problema kod tečnosti i gasova.

2FI.2.2.1. Povezuje gasne zakone i jednačinu stanja idealnog gasa sa prvim i drugim principom termodinamike i sa toplotnim kapacitetima; tumači dijagrame koji prikazuju promene stanja gasa u jednostavnim izo-procesima.

2FI.2.2.2. Razlikuje povratne i nepovratne procese; razume pojmove, veličine i pojave: molarna masa, apsolutna nula, Avogadrov broj, entropija, toplotni kapacitet, promena unutrašnje energije, rad gasa, toplota faznog prelaza, koeficijent termičkog širenja i toplotne ravnoteže.

2FI.2.2.3. Opisuje: realne gasove, vlažnost vazduha, difuziju, zagrevanje, hlađenje, promene agregatnih stanja – isparavanje, ključanje, topljenje, širenje tela pri zagrevanju i rad toplotnog motora.

2FI.2.2.4. Kod objašnjenja toplotnih svojstava gasa razlikuje i koristi: specifični toplotni kapacitet, molarni toplotni kapacitet, toplotu faznog prelaza i specifičnu toplotu faznog prelaza.

2.FI.2.3.2. Razume smisao rada u elektrostatičkom polju. Poznaje pojam ekvipotencijalne površine i razume vezu između jačine električnog polja i potencijala.

2.FI.2.3.3.Koristi oba Kirhofova pravila pri rešavanju problema i zadataka razgranatih strujnih kolai ume da izračuna ekvivalentnu otpornost u kolu jednosmerne struje sa serijskom, paralelnom ili mešovitom vezom.

2.FI.2.3.5. Rešava probleme i zadatke primenjujući zakone elektrostatike, elektrodinamike i magnetizma; koristi uređaje i merne instrumente i na osnovu analize dobijenih rezultata dolazi do empirijske zavisnosti između fizičkih veličina.

2.FI.3.1.2. Koristi i razume međumolekulske interakcije u fluidima za objašnjenje površinskog napona i viskoznosti tečnosti.

2FI.3.2.2. Pazume kako od složenosti molekula zavisi broj stepeni slobode, Poasonove (adijabatske) konstante i unutrašnja energija gasa i prepoznaje jednačine adijabatskog procesa; rešava složenije računske i problemske zadatke iz toplotne fizike.

2FI.3.2.3. Koristi vezu između makro i mikro parametara gasa (pritiska i srednje kinetičke energije molekula gasa, temperature i srednje kinetičke energije molekula gasa) za objašnjenje gasnih procesa i pojava u sistemima sa velikim brojem čestica.

2.FI.3.3.1. Objašnjava fizičke pojave: delovanje spoljašnjeg električnog polja na dipol, različito ponašanje dijamagnetika, paramagnetika i feromagnetika u spoljašnjem magnetnom polju i, na osnovu toga, navodi primere praktične primene feromagnetika, magnetni histerezis, princip rada generatora naizmenične struje zasnovan na Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, princip rada Teslinog transformatora, pritisak elektromagnetnih talasa.

2.FI.3.3.3. Razume pojam energije električnog i magnetnog polja i izračunava, na osnovu poznatih relacija, energiju električnog polja u pločastom kondenzatoru i magnetnu energiju u solenoidu.

− koristi odgovarajuće pojmove, veličine i zakone za tumačenje delovanja električnog polja;

− razlikuje ponašanje dielektrika i provodnika u električnom polju ;

− poznaje elektrostatičke pojave u prirodi i praksi (elektrostatička zaštita, napon na ćelijskoj membrani, prečišćavanje vazduha, laserska štampa Faradejev kavez…);

–poznaje zavisnost kapacitivnost pločastog kondenzatora od rastojanja između ploča, njihove površine i vrste dielektrika između njih, i ume da izračuna jednu od veličina ako su mu poznate ostale tri;

– izračunava naelektrisanje, napon i ekvivaletnu kapacitativnost za rednu i paralelnu vezu kondezatora;

− koristi odgovarajuće pojmove, veličine i zakone za objašnjenje osnovnih karakteristika provodnika i električne struje;

− razlikuje elektromotornu silu i napon;

– izračuna vrednosti jačine struje u strujnom kolima sa rednom i paralelnom vezom, ako su mu poznati otpori i elektromotorna sila;

−rešava probleme sa strujnim kolima;

– prepoznaje mehanizme provođenja struje u metalima, elektrolitima i gasovima;

–  opisuje pojave koje prate protok električne struje i poznaje njihovu primenu (toplotno, mehaničko i hemijsko delovanje);

–  samostalno postavi eksperiment, prikupi podatke merenjem, obradi ih na odgovarajući način (tabelarno, grafički) odredi traženu veličinu sa greškom merenja, objasni rezultate eksperimenta i proceni njihovu saglasnost sa predviđanjima (ovaj ishod se odnosi na sve navedene oblasti);

– rešava jednostavnije kvalitativne i računske probleme, jasno izrazi ideju, objasni postupak rešavanja i analizira dobijeni rezultat (ovaj ishod se odnosi na sve navedene oblasti);

– bezbedno po sebe i okolinu rukuje uređajima, alatima, materijalima;

– priključi i podesi opseg voltmetra i ampermetra kako bi izmerio napon i jačinu struje u zadatom kolu;

–navodi primere iz svakodnevnog života i tumači pojave koristeći zakone fizike koji potvrđuju značaj fizike za razumevanje prirodnih pojava i razvoj prirodnih nauka i tehnologije.

3. OSNOVI DINAMIKE FLUIDA

Stacionarno kretanje idealnog fluida.

Parametri i jednačine kojima se opisuje kretanje fluida.

Primena jednačina mehanike fluida.

Demonstracioni ogledi:

Bernulijeva jednačina (Vertikalna cev sa bočnim otvorima, Pitoova cev, Prantlova cev…).

Magnusov efekat.

Predlog projekta:

Sile na delimično potopljenu, strmu ravan.

Proticanje Bingamovih fluida (npr. pasta za zube ili majonez).

Simulacija Pitagorine čaše.

4. MOLEKULSKE SILE I AGREGATNA STANjA

Molekulske sile. Toplotno širenje čvrstih tela i tečnosti. Struktura i elastičnost čvrstih tela.

Viskoznost i površinski napon tečnosti.

Toplotna provodljivost.

Fazni prelazi (agregatna stanja).

Demonstracioni ogledi:

Toplotno širenje metala.

Vrste elastičnosti, plastičnost.

Kapilarne pojave. Površinski napon (ramovi sa opnom od sapunice i drugi načini).

Ključanje na sniženom pritisku.

Modeli kristalnih rešetki.

Isparavanje i kondenzacija.

5. ELEKTROSTATIKA

Osnovni pojmovi i zakoni elektrostatike.

Veza jačine polja i potencijala. Provodnici i dielektrici u električnom polju.

Električna kapacitivnost i energija električnog polja kondenzatora.

Demonstracioni ogledi:

Linije sila kod elektrostatičkog polja.

Ekvipotencijalnost metalne površine.

Faradejev kavez.

Električna kapacitativnost provodnika (zavisnost od veličine i prisustva drugih tela).

Zavisnost kapacitativnosti od rastojanja ploča kondenzatora i od dielektrika (elektrometar, rasklopni kondenzator).

Provera ispravnosti kondenzatora i merenje njegovog kapaciteta unimerom.

6. STALNA ELEKTRIČNA STRUJA

Omovi zakoni za električna kola jednosmerne struje.

Džul-Lencov zakon i Kirhofova pravila.

Elektronske teorije provodljivosti metala.

Termoelektrične pojave.

Električna struja u elektrolitima i Faradejevi zakoni elektrolize. Električna struja u gasovima.

Demonstracioni ogledi:

Omov zakon za deo i za celo strujno kolo.

Električna provodljivost elektrolita.

Struja u tečnosti i gasu.

Električna otpornost provodnika.

Pražnjenje u gasu pri snižavanju pritiska gasa.

Predlog projekta:

Arduino i mikrobit.

 

Razred Treći
Nedeljni fond časova 3 časa
Godišnji fond časova 111 časova

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

2.FI.1.1.1. Opisuje i objašnjava fizičke pojave: ravnomerno pravolinijsko kretanje, ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje, prenos pritiska kroz tečnosti i gasove, plivanje tela, mehanička oscilovanja i talasi.

2.FI.1.1.6. Poznaje uslove za nastajanje zvuka i zna da navede njegova osnovna svojstva kao mehaničkog talasa.

2.FI.1.3.1. Opisuje i objašnjava fizičke pojave: delovanje električnog polja na naelektrisane čestice i provodnik, elektrostatičku zaštitu, kretanje naelektrisanih čestica u električnom i magnetnom polju, magnetnu interakciju naelektrisanja u kretanju, uzajamno delovanje dva paralelna pravolinijska strujna provodnika, pojavu elektromagnetne indukcije, princip rada generatora naizmenične struje.

2.FI.1.3.3.Poznaje relacije i fizičke veličine koje opisuju delovanje magnetnog polja na naelektrisane čestice i provodnik sa strujom (Lorencova i Amperova sila).

2.FI.1.3.4. Razlikuje elektromotornu silu i električni napon, unutrašnju otpornost izvora struje i električnu otpornost provodnika i zna veličine od kojih zavisi otpornost provodnika. Razlikuje otpornosti u kolu jednosmerne i naizmenične struje (termogena otpornost, kapacitivna i induktivna otpornost).

2.FI.1.3.5. Ume da objasni pojavu elektromagnetne indukcije i zna Faradejev zakon.

2.FI.1.3.6. Navodi primere praktične primene znanja iz fizike o električnim i magnetnim pojavama i rešava jednostavne probleme i zadatke koristeći Kulonov, Omov i Džul–Lencov zakon i primenjuje ih u praksi.

2.FI.1.4.1.Razume prirodu svetlosti i njena osnovna svojstva (elektromagnetna priroda, vidljivi deo spektra, talasna dužina, frekvencija i brzina); ume da nabroji i opiše fizičke pojave vezane za talasnu prirodu svetlosti.

2.FI.1.4.2.Opisuje i objašnjava spektar elektromagnetnih talasa u vidljivom delu i boje predmeta.

2.FI.1.4.3. Poznaje osnovne zakone geometrijske optike: pravolinijsko prostiranje svetlosti, zakon odbijanja i prelamanja svetlosti i indeks prelamanja; totalna refleksija i prividna debljina i dubina; veza između optičke „gustine” i indeksa prelamanja.

2.FI.1.4.4. Poznaje osnovna svojstva ogledala i sočiva i objašnjava formiranje lika; razume princip rada lupe, zna šta je uvećanje, optička jačina optičkog elementa. Zna šta su glavna optička osa i karakteristične tačke sfernih ogledala i sočiva i ume da nacrta lik predmeta.

2.FI.2.1.1. Opisuje i objašnjava fizičke pojave: ravnomerno kružno kretanje, ravnomerno promenljivo kružno kretanje, horizontalan hitac, sudare tela, proticanje idealne tečnosti, pojam srednje brzine, zakone održanja, harmonijske prigušene oscilacije.

2.FI.2.1.4. Poznaje osnovne veličine kojima se opisuju mehanički talasi; koristi veze između ovih veličina za objašnjenje pojava kod talasa; objašnjava svojstva zvuka.

– koristi naučni jezik fizike za opisivanje fizičkih pojava;

– koristi odgovarajuće pojmove, veličine i zakone za objašnjavanje osnovnih karakteristika magnetnog polja stalnih magneta i električne struje;

– analizira kretanje naelektrisanih čestica u električnom i magnetnom polju i objašnjava primenu (osciloskop, maseni separator, ciklotron);

– opiše delovanje magnetnog polja na strujni provodnik i navodi primere primene;

– razlikuje materijale prema magnetnim svojstvima;

– povezuje indukovanu elektromotornu silu sa promenom magnetnog fluksa i navodi njenu primenu (transformatori, magnetne kočnice);

– razlikuje fizičke veličine kod jednosmerne i naizmenične električne struje;

– razlikuje pojmove aktivne i reaktivne otpornosti i snage kod naizmenične struje;

– proceni i izračuna potrošnju električne energije;

– tumači način prenošenja električne energije na daljinu (od generatora naizmenične struje do potrošača, stepen korisnog dejstva);

– analizira energijske transformacije kod harmonijskih, prigušenih i prinudnih oscilacija;

– objasni i analizira procese u električnom oscilatornom kolu;

– razume pojam mehaničke rezonancije, uslove njenog nastajanja i primenu;

– opiše i objasni različite vrste mehaničkih talasa i njihove karakteristične parametre;

– primenjuje zakone odbijanja i prelamanja talasa;

– razlikuje zvuk, ultrazvuk i infrazvuk i poznaje njihovu primenu;

– razlikuje karakteristike zvuka (visina, jačina, boja), poznaje štetan uticaj buke i mere zaštite;

– analizira Doplerov efekat u različitim situacijama;

MAGNETNO POLjE

Magnetno polje i magneti.

Magnetna indukcija, jačina magnetnog polja i magnetni fluks.

Kretanje naelektrisanih čestica u magnetnom i električnom polju.

Delovanje magnetnog polja na strujne provodnike.

Demonstracioni ogledi:

– Erstedov ogled.

– Interakcija dva paralelna strujna provodnika.

– Delovanje magnetnog polja na elektronski snop.

– Delovanje magnetnog polja na ram sa strujom.

– Lorencova sila.

Laboratorijska vežba:

1. Određivanje horizontalne komponente magnetnog polja Zemlje

Predlog za projekat

1. Magnetno polje Zemlje (od istorije i geografije do fizike, tangentna busola, kompas, merenje komponenti)

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA

Pojava elektromagnetne indukcije.

Faradejev zakon i Lencovo pravilo.

Elektromagnetna indukcija i zakon održanja energije.

Demonstracioni ogledi:

– Pojava elektromagnetne indukcije (pomoću magneta, kalema i unimera, komplet rasklopivi transformator).

– Lencovo pravilo.

NAIZMENIČNA STRUJA

Pojam naizmenične struje. Vrednosti napona i struje.

Otpornosti u kolu naizmenične struje i Omov zakon za RLC kolo.

Snaga naizmenične struje. Efektivne vrednosti napona i struje.

Prenos električne energije na daljinu.

Demonstracioni ogledi:

– Generator, prenos energije od izvora do potrošača.

– Fazni pomeraj naizmenične struje

– Demonstracioni transformator.

2.FI.2.1.5. Koristi uređaje i merne instrumente za merenje fizičkih veličina, na primer, gustine, srednje brzine, ubrzanja, koeficijenta trenja klizanja, konstante elastičnosti opruge, brzine zvuka u vazduhu…; ume da predstavi rezultate merenja tablično i grafički i na osnovu toga dođe do empirijske zavisnosti, na primer, sile trenja od sile normalnog pritiska, perioda oscilovanja matematičkog klatna od njegove dužine, perioda oscilovanja tega na opruzi od mase tega.

2.FI.2.3.1. Objašnjava fizičke pojave: električno pražnjenje u gasovima, pojavu indukovane EMS u različitim slučajevima, samoindukciju i međusobnu indukciju, nastajanje, osnovne karakteristike i spektar elektromagnetnih talasa, svojstva magnetnog polja Zemlje.

2.FI.2.3.4. Zna otpornosti u kolu naizmenične struje i razliku između njih; primenjuje Omov zakon za serijsko RLC kolo i ume da izrazi aktivnu snagu preko efektivnih vrednosti naizmenične struje i napona.

2.FI.2.3.5. Rešava probleme i zadatke primenjujući zakone elektrostatike, elektrodinamike i magnetizma; koristi uređaje i merne instrumente i na osnovu analize dobijenih rezultata dolazi do empirijske zavisnosti između fizičkih veličina.

2.FI.2.4.1. Razume i opisuje pojave talasne optike (difrakciju i interferenciju, disperziju, polarizaciju, spektar).

2.FI.2.4.2. Zna Snelijus–Dekartov zakon kao i apsolutni i relativni indeks prelamanja.

2.FI.2.4.3. Koristi jednačine sočiva i ogledala za objašnjenje i primenu optičkih sistema (lupa, mikroskop, teleskop, spektroskop).

2.FI.2.4.4. Ume da objasni nedostatke (aberacije) sočiva i razume osnovni način ispravljanja dalekovidosti i kratkovidosti ljudskog oka.

2.FI.2.4.5. Razlikuje realne od imaginarnih likova; ume da objasni prelamanje svetlosti kroz planparalelnu ploču i prizmu.

2.FI.3.1.3. Objašnjava pojave vezane za prinudne oscilacije; prigušene oscilacije, Doplerov efekat i slaganje talasa; zna da rešava složene zadatke o oscilacijama i talasima.

2.FI.3.1.4. Opisuje i objašnjava fizičke pojave: kotrljanje, ravnomerno promenljivo kružno kretanje, prenos mehaničkih talasa kroz tečnosti i gasove, dinamička ravnoteža tela, mehanička oscilovanja i talasi;koristi uređaje i merne instrumente za određivanje fizičkih veličina, na primer, koeficijent površinskog napona, modul elastičnosti, frekvencija oscilovanja zvučne viljuške, moment inercije, ubrzanje kuglice koja se kotrlja niz kosi žleb.

2.FI.3.1.5. Predstavlja rezultate merenja tablično i grafički i na osnovu toga dolazi do empirijske zavisnosti: ubrzanja kuglice od nagibnog ugla žleba, sile trenja od stepena uglačanosti podloge, perioda oscilovanja fizičkog klatna od njegove redukovane dužine, amplitude amortizovanog oscilovanja tega na opruzi od vremena.

2.FI.3.3.1. Objašnjava fizičke pojave: delovanje spoljašnjeg električnog polja na dipol, različito ponašanje dijamagnetika, paramagnetika i feromagnetika u spoljašnjem magnetnom polju i, na osnovu toga, navodi primere praktične primene feromagnetika, magnetni histerezis, princip rada generatora naizmenične struje zasnovan na Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, princip rada Teslinog transformatora, pritisak elektromagnetnih talasa.

2.FI.3.3.3. Razume pojam energije električnog i magnetnog polja i izračunava, na osnovu poznatih relacija, energiju električnog polja u pločastom kondenzatoru i magnetnu energiju u solenoidu.

2.FI.3.3.4. Povezujući znanja o makropojavama u oblasti magnetizma sa čestičnom strukturom, odnosno atomom, razume mikropojave, na primer, na osnovu poznavanja magnetnog momenta strujne konture, razume magnetni moment atoma i njegovu vezu sa orbitalnim momentom.

2.FI.3.3.5. Rešava složenije probleme, računske i eksperimentalne zadatke, i formuliše naučna objašnjenja pojava primenjujući zakone elektrostatike, elektrodinamike i magnetizma i istraživački pristup, ne samo u okviru nastavnog predmeta, već ih prepoznaje i rešava i u praksi i svakodnevnom životu. Na primer, osmišljava način rešavanja problema u strujnim kolima saR, L, C elementima, eksperimentalno ih određuje i tumači dobijene rezultate; razume fizičke procese i relacije u vezi sa oscilatornim LC kolom.

2.FI.3.4.1. Ume da odredi zavisnost uvećanja sfernih sočiva i ogledala od položaja predmeta i koristi optičarsku jednačinu za izračunavanje parametara optičkih sočiva.

2.FI.3.4.2. Zna da objasni konstruktivnu i destruktivnu interferenciju.

2.FI.3.4.3. Razume fotometrijske pojmove i relacije.

2.FI.3.4.4. Objašnjava difrakciju pomoću Hajgensovog principa; dvojno prelamanje, Brusterov i Malusov zakon.

– objasni spektar elektromagnetnih talasa i navede primere primene elektromagnetnog zračenja (prenos signala na daljinu: mobilna telefonija, internet, GPS; forenzika…);

– obrazlaže pojave koje su posledica talasne prirode svetlosti i njihovu primenu (polarimetar, spektralni aparati, interferometri, holografija…);

– navede i objasni primere optičkih pojava u prirodi (duga, fatamorgana, boje predmeta..);

– primenjuje zakone geometrijske optike;

– kratko opiše fiziku ljudskog oka i primenu optičkih instrumenata;

– poznaje štetne uticaje elektromagnetnog zračenja (sunce, solarijum, zavarivanje, dalekovod, trafo-stanice, mobilni telefoni…) i načine zaštite;

– samostalno postavi eksperiment, prikupi podatke merenjem, obradi ih na odgovarajući način (tabelarno, grafički) odredi traženu veličinu sa greškom merenja, objasni rezultate eksperimenta i proceni njihovu saglasnost sa predviđanjima (ovaj ishod se odnosi na sve navedene oblasti);

– rešava kvalitativne i kvantitativne probleme, jasno i precizno izrazi ideju, objasni postupak rešavanja i analizira dobijeni rezultat (ovaj ishod se odnosi na sve navedene oblasti);

– bezbedno po sebe i okolinu rukuje uređajima, alatima, materijalima;

– analizira primere iz svakodnevnog života koji potvrđuju značaj fizike za razumevanje prirodnih pojava i razvoj prirodnih nauka i tehnologije;

– samostalno planira, skicira, realizuje i prezentuje projekat;

– uoči problem, samostalno ga definiše, predloži moguća rešenja, istraži i postavi eksperiment.

Laboratorijska vežba:

2. Omov zakon za RLC kolo.

HARMONIJSKE OSCILACIJE

Mehaničke harmonijske oscilacije.

Energija harmonijskog oscilatora.

Matematičko i fizičko klatno.

Prigušene oscilacije. Prinudne oscilacije, rezonancija.

Električno oscilatorno kolo.

Demonstracioni ogledi:

– Harmonijske oscilacije (teg na elastičnoj opruzi, matematičko klatno… )

– Prigušene oscilacije.

– Pojava rezonancije (mehaničke i električne).

Laboratorijska vežba:

3. Merenja pomoću matematičkog i fizičkog klatna.

4. Prigušene oscilacije, određivanje logaritamskog dekrementa

MEHANIČKI TALASI

Vrste mehaničkih talasa. Jednačina talasa.

Energija i intenzitet talasa.

Odbijanje i prelamanje talasa.

Princip superpozicije. Progresivni i stojeći talasi.

Demonstracioni ogledi:

– Vrste talasa (pomoću talasne mašine ili talasne kade).

– Odbijanje i prelamanje talasa (pomoću talasne kade, WSR uređaja…).

AKUSTIKA

Izvori i karakteristike zvuka.

Infrazvuk i ultrazvuk

Doplerov efekat.

Demonstracioni ogledi:

– Svojstva zvučnih izvora (monokord, zvučne viljuške, muzički instrumenti i sl.).

– Zvučna rezonancija.

Laboratorijske vežbe:

5. Merenje brzine zvuka u vazduhu (vazdušni stub).

6. Određivanje brzine zvuka pomoću Kuntove cevi sa tongeneratorom.

Predlog za projekat

2. Merenje brzine zvuka pomoću osciloskopa (Lisažeove figure).

ELEKTROMAGNETNI TALASI

Pojam i spektar elektromagnetnih talasa.

Energija i intenzitet elektromagnetnih talasa.

Demonstracioni ogledi:

– animacije na računaru (Hercovi ogledi, radar, prenos radio talasa…)

– rad senzora

Predlog za projekat

3. Prenos signala

4. Detekcija objekata u atmosferi radari, rad kontrole leta, nevidljivi avion.

TALASNA OPTIKA

Interferencija i Difrakcija svetlosti.

Polarizacija svetlosti. Disperzija svetlosti.

Rasejanje i apsorpcija svetlosti.

Doplerov efekat u optici.

Demonstracioni ogledi:

– Interferencija laserske svetlosti

– Difrakcija laserske svetlosti na (oštroj ivici, pukotini, niti…)

– Polarizacija svetlosti pomoću polarizacionih filtera.

– Disperzija bele svetlosti pomoću staklene prizme.

Laboratorijska vežba:

7. Merenje talasne dužine svetlosti difrakcionom rešetkom.

GEOMETRIJSKA OPTIKA

Brzina svetlosti.

Zakoni odbijanja i prelamanja svetlosti. Totalna refleksija. Ogledala.

Sočiva.

Demonstracioni ogledi:

– Optika na magnetnoj tabli (Zakoni geometrijske optike, Totalna refleksija,

– Formiranje likova kod ogledala i sočiva – magnetna tabla ili optička klupa).

Laboratorijske vežbe:

8. Određivanje indeksa prelamanja planparalelne ploče.

9. Određivanje žižne daljine sočiva.

    OPTIČKI INSTRUMENTI

Oko. Lupa. Mikroskop. Teleskop.

Demonstracioni ogledi:

– – Princip rada optičkih instrumenata.

Laboratorijska vežba

10. Određivanje uvećanja mikroskopa.

Predlog za projekat

5. Snimanje toplotnim kamerama-fizičke osnove (objektivne i subjektivne fotometrijske veličine, fotometri, toplotni senzori), primena, analiza snimaka.

6. Obnovljivi izvori energije (vetrogeneratori, solarni paneli, mini hidroelektrane, ekološki aspekti, stepen korisnog dejstva, trendovi razvoja)

 

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 4 časa
Godišnji fond časova 132 časa

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

2.FI.1.5.1. Navodi svojstva fotona i mikročestica.

2.FI.1.5.2. Opisuje osnovne pojave u mikrosvetu, emisiju i apsorpciju fotona, radioaktivnost, fisiju i fuziju, rendgensko zračenje.

2.FI.1.5.3. Opisuje osnovne modele u atomskoj fizici, Radefordov i Borov model atoma, model jezgra, model molekula.

2.FI.1.5.4. Nabraja svojstva rendgenskog i laserskog zračenja, kao i alfa, beta i gama zračenja.

2.FI.1.5.5. Prepoznaje opasnost od elektromagnetnog i radioaktivnog zračenja;zna osnove dozimetrije; poznaje primenu izotopa, rendgenskog i laserskog zračenja u medicini i ostalim oblastima.

2.FI.2.5.1. Zna osnove specijalne teorije relativnosti i pojmove kontrakcija dužine i dilatacija vremena.

2.FI.2.5.2. Razume osnovna svojstva provodnika, poluprovodnika i izolatora na osnovu zonske teorije kristala. Zna osnovna svojstva superprovodnika.

2.FI.2.5.3. Objašnjava pojave: fotoefekat, radioaktivnost, transmutacija elemenata, fisija, fuzija, emisija i apsorpcija zračenja, energija veze, stimulisano zračenje i laserski efekat.

2.FI.2.5.4. Objašnjava osnovne modele u atomskoj fizici, Borove nivoe energije, izgradnju periodnog sistema, strukturu jezgra.

2.FI.2.5.5. Zna podelu i osnovne karakteristike elementarnih čestica (fermioni i bozoni), kao i interakcije među njima.

2.FI.2.5.6. Poznaje zakon apsorpcije zračenja pri prolasku kroz materijale.

2.FI.3.5.1.Tumači relativistički karakter vremena, dužine i mase; razume vezu mase i energije. Zna šta objašnjava Opšta teorija relativnosti.

2.FI.3.5.2. Analizira pojave: fotoefekat, Komptonov efekat, radioaktivnost, rendgensko zračenje, zračenje apsolutnog crnog tela, nuklearne reakcije, zakon radioaktivnog raspada.

2.FI.3.5.3. Primenjuje Borov model atoma za objašnjenje spektra atoma i izgradnju Periodnog sistema elemenata i zonsku teoriju kristala za objašnjenje provodljivosti metala i svojstava poluprovodnika.

2.FI.3.5.4. Analizira De Broljevu relaciju, Hajzenbergove relacije neodređenosti i dualnu prirodu materije.

2.FI.3.5.5. Koristi rešenja Šredingerove jednačine za objašnjenje kvantnih efekata u mikrosvetu.

2.FI.1.6.1. Navodi Keplerove zakone i osnovne jedinice za udaljenost u astronomiji, zna Njutnov zakon gravitacije i da gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca izaziva plimu i oseku.

– koristi naučni jezik za opisivanje fizičkih pojava;

– formuliše postulate specijalne teorije relativnosti i objašnjava relativističke efekte;

– povezuje relativistički impuls i energiju sa masom;

– koristi kvantnu prirodu elektromagnetnog zračenja za objašnjenje prirode zračenja apsolutno crnog tela i fotoefekta;

– povezuje talasna i korpuskularna svojstva čestica (fotona, elektrona) i navodi pojave koje to potvrđuju;

– poznaje fizički smisao Šredingerove jednačine i svojstvenih vrednosti energije čestice;

– analizira spektar atoma vodonika koristeći Borove postulate;

– objašnjava strukturu periodnog sistema elemenata pomoću kvantnih brojeva;

– povezuje primenu rendgenskog zračenja sa njegovim svojstvima;

– na osnovu zonske teorije kristala zaključuje o njihovoj provodljivosti;

– poznaje uslove nastanka i primenu superprovodljivosti;

– opisuje svojstva sopstvenih i primesnih poluprovodnika i poznaje njihovu primenu (ispravljači, galvanomagnetni i termoelektrični efekti,…);

– objasni osnovni princip rada lasera, povezuje karakteristike laserskog zračenja sa njegovom primenom;

– objasni model i strukturu jezgra i svojstva nuklearnih sila;

– razume primenu i opasnosti prirodnog i veštačkog radioaktivnog zračenja;

– objašnjava interakciju radioaktivnog zračenja sa materijalima i meri intenzitet zračenja;

– pridržava se mera zaštite od radioaktivnog zračenja;

RELATIVISTIČKA FIZIKA

Pojam i Osnovni postulati specijalne teorije relativnosti. Relativistički karakter vremena i dužine. Relativistički impuls i energija i Zakoni održanja.

KVANTNA PRIRODA ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENjA

Zakoni Toplotnog zračenja. Plankova hipoteza. Fotoelektrični efekat. Foton. Korpuskularno-talasni dualizam svetlosti.

Demonstracioni ogled:

– Fotoefekat (pomoću fotoćelije).

TALASNA SVOJSTVA ČESTICA I POJAM O KVANTNOJ MEHANICI

Čestično-talasni dualizam. De Brojeva hipoteza. Pojam o Šredingerovoj jednačini. Kvantovanje energije

KVANTNA TEORIJA ATOMA

Modeli atoma. Borovi postulati Kvantno-mehanička teorija atoma– kvantni brojevi. Paulijev princip. Rendgensko zračenje.

Laboratorijske vežbe

1. Kalibracija spektroskopa i identifikacija vodonikovog spektra.

2. Određivanje Ridbergove konstante (pomoću vodonikove lampe i difrakcione rešetke).

Predlog za projekat

1. Osnovne karaketeristike hemijskih veza (jonske i kovalentne). Molekulski spektri.

FIZIKA ČVRSTOG STANjA

Zonska teorija kristala. Superprovodljivost. Poluprovodnici.

Demonstracioni ogledi:

– Diode, fotoćelije.

Laboratorijske vežbe

3. Strujno-naponska karakteristika diode.

4. Određivanje Plankove konstante (pomoću LED diode).

INDUKOVANO ZRAČENjE I LASERI

Kvantni prelazi.

Princip rada lasera. Primene lasera.

2.FI.1.6.2. Razume smenu dana i noći, kao i godišnjih doba, orijentiše se u prostoru pomoću Sunca i noćnog neba (uočava Severnjaču, sazvežđa Malog i Velikog medveda i Kasiopeju, upoznaje grčku mitologiju na nebu); zna kako nastaju pomračenja Sunca i Meseca i mesečeve mene.

2.FI.1.6.3. Razume ulogu teleskopa ili durbina u astronomskim posmatranjima, zna da Zemljina atmosfera utiče na položaj i sjaj nebeskih tela i da ne propušta štetna zračenja (gama, rendgensko, daleko ultraljubičasto) koja dolaze iz vasione.

2.FI.1.6.4. Zna koja tela čine Sunčev sistem (Sunce, planete, asteroide, komete i meteore) i njihove osnovne karakteristike; zna da je Sunce zvezda, razume prostorne distance u Sunčevom sistemu, kao i položaj Sunčevog sistema u našoj galaksiji Mlečni put i naše galaksije u vasioni.

2.FI.2.6.5. Razume karakteristike mirnog i aktivnog Sunca i to primenjuje da objasni uticaj Sunčeve aktivnosti na Zemlju i živi svet; primenjuje znanja o kretanju Zemlje i Meseca na pomračenja Sunca i Meseca; zna fizička i hemijska svojstva i mogućnost nastanjivosti planeta, njihovih satelita, planeta patuljaka, asteroida, kometa i meteora; upoznaje se sa elementima Milankovićeve teorije ledenih doba.

2.FI.2.6.6. Zna strukturu i podelu galaksija prema obliku; zna da se vasiona širi i primenjuje Hablov zakon za određivanje rastojanja do galaksija i starosti vasione.

2.FI.3.6.1. Primenjuje Keplerove zakone i analizira kretanje planeta, njihovih satelita i dvojnih zvezda i razume gravitaciono dejstvo Meseca i Sunca na vodeni omotač Zemlje.

– objašnjava dobijanje i primenu izotopa (energetika, medicina, arheologija, forenzika…);

– izvrši klasifikaciju elementarnih čestica i navede osnovne karakteristike i značaj eksperimenata u CERN-u;

– uviđa prednosti i nedostatke korišćenja različitih izvora energije i razume probleme korišćenja nuklearne energije u kontekstu održivog razvoja;

– razume način i uzroke kretanja nebeskih tela i posledice gravitacionih dejstava;

– poznaje osnovne metode određivanja daljina nebeskih tela i jedinice za daljine u astronomiji;

– orijentiše se u prostoru, razume smenu dana i noći, i godišnjih doba, kao i način računanja vremena u astronomiji;

– povezuje vrste zračenja sa tipičnim predstavnicima nebeskih tela koja ih emituju;

– objasni ulogu astronomskih instrumenata u istraživanju svemira;

– navede fizičke karakteristike zvezda i razume mehanizam nastajanja i evolucije zvezda;

– poznaje strukturu Mlečnog puta i položaj Sunčevog sistema u njemu, kao i položaj naše galaksije u vasioni;

– objasni strukturu Sunca i pojave na njegovoj površini kao i posledice koje nastaju na Zemlji;

– navodi vrste nebeskih tela u Sunčevom sistemu i opisuje njihove fizičke osobine.

Laboratorijska vežba

5. Određivanje ugaone divergencije laserskog snopa.

FIZIKA ATOMSKOG JEZGRA

Jezgro atoma. Defekt mase i energija veze. Radioaktivnost. Zakon radioaktivnog raspada. Interakcija radioaktivnog zračenja sa supstancijom. Detekcija, primena i zaštita od zračenja.

Fisija i fuzija. Nuklearna energetika.

Predlog za projekat

2. Akceleratori čestica.CERN

Demonstracioni ogled:

– Detekcija radioaktivnog zračenja.

Laboratorijske vežbe

6. Merenje fona.

7. Opadanje intenziteta gama zračenja sa povećavanjem debljine apsorbera (prepreke) od izvora.

FIZIKA ELEMENTARNIH ČESTICA

Pojam i vrste elementarnih čestica

Predlog za projekat

3. Kosmičko zračenje.

UVOD U ASTRONOMIJU I OSNOVNI POJMOVI

Predmet proučavanja i specifičnosti astronomije. Interdisciplinarnost. Orijentacija na nebu. Prividno kretanje Sunca i posledice. Koordinatni sistemi i vreme u astronomiji.

GRAVITACIONA DEJSTVA

Heliocentrički sistem. Keplerovi zakoni. Njutnov zakon gravitacije. Paralaksa. Astronomske jedinice za daljinu.

ZRAČENjE NEBESKIH TELA I ASTRONOMSKI INSTRUMENTI

Spektar zračenja nebeskih tela.

Predlog za projekat

4. Princip rada astronomskih uređaja zasnovan na odgovarajućim fizičkim pojavama.

ZVEZDE I GALAKSIJE

Fizičke karakteristike i tipovi zvezda. N-R dijagram. Evolucija zvezda. Mlečni put. Vrste galaksija.

Predlog za projekat

5. Habl-Lemetrov zakon. Kosmološke hipoteze.

SUNCE I SUNČEV SISTEM

Karakteristike mirnog Sunca. Sunčeva aktivnost. Osnovne karakteristike Sunčevog sistema.

 

HEMIJA

Cilj učenja Hemije je da učenik razvije hemijska i tehničko-tehnološka znanja, sposobnosti apstraktnog i kritičkog mišljenja, sposobnosti za saradnju i timski rad, kao pripremu za dalje univerzitetsko obrazovanje i osposobljavanje za primenu hemijskih znanja u svakodnevnom životu, odgovoran odnos prema sebi, drugima i životnoj sredini i stav o neophodnosti celoživotnog obrazovanja.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA i

ključni pojmovi sadržaja programa

2.HE.1.1.1. Opisuje strukturu atoma elemenata koristeći: Z, A, N(p+), N(e-), N(n°); povezuje strukturu atoma metala i nemetala s njihovim položajem u Periodnom sistemu elemenata i na osnovu toga opisuje fizička svojstva i reaktivnost elemenata.

2.HE.1.1.2. Povezuje fizička i hemijska svojstva supstanci iz svakodnevnog života i struke sa strukturom: česticama koje grade supstance (atomi elemenata, molekuli elemenata, molekuli jedinjenja i joni), tipom hemijske veze i međumolekulskim interakcijama.

2.HE.1.1.3. Prepoznaje primere suspenzija, emulzija, koloida i pravih rastvora u svakodnevnom životu i struci i upotrebu bazira na poznavanju njihovih svojstava.

– koristi hemijski naučni jezik za opisivanje strukture, svojstava i promena supstanci;

– prikaže numeričke vrednosti rezultata merenja značajnim ciframa i na strukturiran način, tabelarno i grafički, uoči trendove i objasni ih;

– pronađe i kritički izdvoji relevantne hemijske informacije iz različitih izvora;

– koristi softverske pakete za pisanje formula i hemijskih jednačina;

– napiše elektronsku konfiguraciju atoma i jona;

– objasni periodične trendove: energiju jonizacije, afinitet prema elektronu, elektronegativnost, atomski i jonski poluprečnik;

– šematski prikaže nastajanje jonske i kovalentne veze primenom Luisovih formula;

Hemija kao nauka
Naučni metod u hemiji. Hemijski eksperiment. Merenja, matematička obrada i predstavljanje rezultata merenja.
Supstance: svojstva i klasifikacije
Pojam i klasifikacije supstanci. Čiste supstance i smeše.

Demonstracioni ogledi:

upoređivanje fizičkih svojstava metala, nemetala i njihovih legura: tvrdoća, provodljivost toplote i električne struje, magnetičnost.

Demonstracioni ogledi:

metode odvajanja sastojaka smeša.

2.HE.1.1.4. Opisuje uticaj temperature na brzinu rastvaranja i rastvorljivost supstanci; izvodi potrebna izračunavanja i priprema rastvor određenog procentnog sastava za potrebe u svakodnevnom životu i struci; prepoznaje značenje količinske koncentracije.

2.HE.1.1.5. Razlikuje i opisuje kiseline, baze i soli, utvrđuje kiselo-bazna svojstva rastvora pomoću indikatora i na osnovu pH vrednosti i povezuje s primerima iz svakodnevnog života i struke.

2.HE.1.1.6. Sastavlja hemijske jednačine jednostavnih reakcija i, na osnovu njih, sagledava odnose između mase, količine i broja čestica reaktanata i proizvoda.

2.HE.1.1.7. Prepoznaje da su sve hemijske reakcije praćene promenom energije; razlikuje primere hemijskih reakcija tokom kojih se energija oslobađa (egzotermne reakcije) ili vezuje (endotermne reakcije) i prepoznaje primere primene hemijskih reakcija na osnovu toplotnih efekata koji ih prate.

2.HE.1.1.8. Navodi faktore koji utiču na brzinu hemijske reakcije i hemijsku ravnotežu.

2.HE.1.1.9. Opisuje procese oksidacije i redukcije; prepoznaje primere ovih procesa u svakodnevnom životu i struci; razlikuje poželjne od nepoželjnih procesa i navodi postupke kojima se ti procesi sprečavaju (zaštita metala od korozije).

2.HE.1.2.1. Opisuje nalaženje metala i nemetala u prirodi; navodi najvažnije legure i opisuje njihova svojstva; ispituje ogledima i opisuje osnovna fizička svojstva metala i nemetala; navodi primenu metala, nemetala i plemenitih gasova u svakodnevnom životu i struci.

2.HE.1.2.3. Prepoznaje neorganska jedinjenja značajna u svakodnevnom životu i struci na osnovu naziva i formule i povezuje svojstva i primenu tih jedinjenja.

2.HE.2.1.1. Povezuje elektronsku konfiguraciju atoma elemenata do atomskog broja 20 sa svojstvima elemenata i njihovim položajem u Periodnom sistemu elemenata.

2.HE.2.1.2. Na osnovu Luisoveoktetne teorije i elektronske konfiguracije atoma elemenata predstavlja nastajanje kovalentne veze u molekulima elemenata i molekulima jedinjenja, a na osnovu elektronske konfiguracije jona nastajanje jonske veze između elemenata 1. i 2. grupe i elemenata 16. i 17. grupe Periodnog sistema elemenata.

2.HE.2.1.3. Izvodi potrebna izračunavanja i priprema rastvor određene količinske koncentracije.

2.HE.2.1.4. Objašnjava šta su kiseline i baze prema protolitičkoj teoriji; razlikuje jake i slabe kiseline i baze na osnovu stepena disocijacije; koristi jonski proizvod vode u izračunavanju koncentracije vodonik- i hidroksid-jona, pH i pOH vrednosti vodenih rastvora.

2.HE.2.1.5. Opisuje da do hemijske reakcije dolazi pri sudaru molekula koji imaju dovoljnu energiju (energiju aktivacije).

2.HE.2.1.6. Sastavlja hemijske jednačine reakcija, na osnovu hemijskih jednačina i poznatih podataka izračunava masu, zapreminu, količinu i broj čestica supstanci koje nastaju ili su potrebne za hemijske reakcije.

2.HE2.1.7. Identifikuje egzotermne i endotermne reakcije na osnovu termohemijskih jednačina ili vrednosti promene entalpije i povezuje ih s praktičnim značajem.

2.HE.2.1.8. Navodi primere reverzibilnih hemijskih reakcija; prepoznaje uticaj promene koncentracije, temperature i pritiska na odnos koncentracija reaktanata i proizvoda u zatvorenom ravnotežnom sistemu i povezuje LeŠateljeov princip s procesima u hemijskoj industriji.

2.HE.2.1.9. Povezuje položaj metala u naponskom nizu s reaktivnošću i praktičnom primenom; navodi elektrohemijske procese i njihovu primenu (hemijski izvori struje, elektroliza i korozija).

2.HE.2.2.1. Upoređuje reaktivnost metala natrijuma, magnezijuma, aluminijuma, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, bakra, cinka s vodom i gasovima iz vazduha (O2, CO2).

2.HE.2.2.2. Opisuje kvalitativni sastav i primenu legura gvožđa, bakra, cinka i aluminijuma.

– klasifikuje supstance na osnovu: složenosti građe, čestične strukture supstanci, tipa hemijske veze;

– objasni agregatna stanja supstanci na osnovu međumolekulskih interakcija;

– objasni svojstva disperznih sistema, njihovu ulogu u živim bićima i primenu u svakodnevnom životu;

– izračuna maseni udeo rastvorene supstance u rastvoru, količinsku koncentraciju, i pripremi rastvore za potrebe u laboratoriji i svakodnevnom životu;

– izvede stehiometrijska izračunavanja na osnovu zadatih podataka;

– napiše izraze za brzinu hemijske reakcije i konstantu ravnoteže, predvidi i objasni uticaj promene faktora na brzinu hemijske reakcije i hemijske sisteme u ravnoteži u industriji i svakodnevnom životu;

– razlikuje kiseline, baze i soli na osnovu jednačina elektrolitičke disocijacije i proceni jačinu elektrolita na osnovu stepena disocijacije;

– razlikuje kiseline i baze na osnovu protolitičke i Luisove teorije i koristi jonski proizvod vode u izračunavanju pH vrednosti vodenih rastvora;

– napiše izbalansirane hemijske jednačine za redoks reakcije i identifikuje oksidaciona i redukciona sredstva;

– opiše procese elektrolize i korozije i navede primere tih procesa u svakodnevnom životu;

– navodi zastupljenost neorganskih supstanci u živim i neživim sistemima;

– imenuje i hemijskim formulama prikaže klase neorganskih jedinjenja;

– povezuje fizička i hemijska svojstva neorganskih jedinjenja sa njihovom čestičnom strukturom, hemijskim vezama i međumolekulskim interakcijama;

– razlikuje jednačine hemijskih reakcija neorganskih supstanci sa aspekta termohemije i hemijske kinetike i povezuje ih sa primerima iz svakodnevnog života;

– piše jednačine hemijskih reakcija predstavnika klasa neorganskih jedinjenja;

– opiše postupak dobijanja jedinjenja iz fosilnih goriva ili u industrijskim procesima i njihov uticaj na životnu sredinu;

– objasni značaj prečišćavanja voda i vazduha, i reciklaže papira, stakla i drugog otpada;

– kritički razmatra upotrebu neorganskih supstanci i njihov uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu, i opisuje postupke za sprečavanje pojave kiselih kiša i efekta staklene bašte;

– opisuje mere predostrožnosti u radu sa neorganskim supstancama koje ulaze u sastav komercijalnih proizvoda, načine skladištenja i odlaganja supstanci i ambalaže saglasno principima Zelene hemije i održivog razvoja.

Struktura atoma
Atomski i maseni broj.

Izotopi.

Relativna atomska masa.

Modeli atoma.

Elektronska konfiguracija.

Energija jonizacije, afinitet prema elektronu, elektronegativnost, atomski i jonski poluprečnik.

Periodična svojstva elemenata.

Hemijske vezei međumolekulske interakcije
Jonska veza.

Kovalentna veza.

Luisove formule.

Polarnost molekula.

Međumolekulske interakcije.

Metalna veza.

Agregatna stanja supstanci.

Demonstracioni ogledi:

ispitivanje polarnosti molekula vode.

Disperzni sistemi
Pravi rastvori.

Rastvorljivost.

Toplota rastvaranja.

Kvantitativan sastav rastvora.

Koligativna svojstva rastvora. Koloidi.

Demonstracioni ogledi:

ispitivanje rastvorljivosti različitih supstanci u polarnim i nepolarnim rastvaračima; ispitivanje toplotnih efekata rastvaranja;

Demonstracioni ogledi:

pripremanje rastvora zadatog kvantitativnog sastava.

Hemijske reakcije
Jednačine hemijskih reakcija.

Količina supstance. Molarna masa supstance. Stehiometrijska izračunavanja.

Entalpija.

Reakciona toplota. Hesov zakon.

Entropija.

Brzina hemijske reakcije.

Zakon o dejstvu masa.

Hemijska ravnoteža.

LeŠateljeov princip.

Demonstracioni ogledi:

egzotermne i endotermne reakcije: reakcija kalcijum-oksida i vode i reakcija barijum-hidroksida amonijum-hlorida.

Demonstracioni ogledi:

reakcije cinka sa etanskom i sa hlorovodoničnom kiselinom; reakcije magnezijuma i cinka sa hlorovodoničnom kiselinom;

reakcija cinka sa razblaženom i koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom;

Kiseline, baze i soli
Elektroliti.

Stepen elektrolitičke disocijacije.

Jonske reakcije.

Protolitička teorija.

Luisova teorija.

Jonski proizvod vode.

pH vrednost.

Demonstracioni ogledi:

ispitivanje pH vrednosti rastvora.

Oksido-redukcione reakcije
Oksidacioni broj, oksidacija i redukcija. Oksidaciona i redukciona sredstva.

Elektroliza. Korozija.

Neorganske supstance u neživoj i živoj prirodi
Zastupljenost elemenata i njihovih jedinjenja u prirodi.

Stene, rude i minerali.

Voda i vazduh.

Biogeni elementi.

Demonstracioni ogledi:

demonstriranje uzoraka elemenata, jedinjenja, minerala, ruda, neorganskih komercijalnih proizvoda.

Vodonik, kiseonik i njihova jedinjenja
Fizička svojstva i fizičke promene vodonika i kiseonika. Hemijska svojstva i hemijske promene (reakcije sa O2, H2 i H2O).

Elektrodni potencijal, naponski niz elemenata.

Demonstracioni ogledi:

dobijanje vodonika; naponski niz elemenata.

2.HE.2.2.3. Piše jednačine oksidacije metala i nemetala sa kiseonikom; razlikuje kisele, bazne i neutralne okside na osnovu reakcije oksida sa vodom, kiselinama i bazama i izvodi oglede kojima to potvrđuje.

2.HE.2.2.4. Objašnjava reakcije nastajanja CO, CO2, SO2, HCl i NH3 iz fosilnih goriva i/ili u industrijskim procesima i opisuje njihov uticaj na životnu sredinu.

2.HE.2.2.5. Opisuje nalaženje silicijuma u prirodi i primenu silicijuma, SiO2 i silikona u tehnici, tehnologiji i medicini.

2.HE.2.2.6. Navodi karakteristike neorganskih jedinjenja u komercijalnim proizvodima hemijske industrije (hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina, azotna kiselina, fosforna kiselina, natrijum-hidroksid, rastvor amonijaka, vodonik-peroksid), mere predostrožnosti u radu i način skladištenja.

2.HE.1.5.1. Rukuje supstancama (proizvodima) u skladu s oznakama opasnosti, upozorenja i obaveštenja na ambalaži; pridržava se pravila o načinu čuvanja supstanci (proizvoda) i odlaganju otpada.

2.HE.1.5.2. Navodi zagađivače vazduha, vode, zemljišta i opisuje njihov uticaj na životnu sredinu.

2.HE.1.5.3. Opisuje potrebu i prednost reciklaže stakla, papira i drugog čvrstog otpada.

2.HE.2.5.1. Objašnjava nastajanje, posledice i postupke za sprečavanje pojave kiselih kiša i efekta staklene bašte; objašnjava značaj ozonskog omotača, uzrok nastanka ozonskih rupa i posledice.

2.HE.2.5.2. Objašnjava značaj upotrebe postrojenja za prečišćavanje vode i vazduha, industrijskih filtera, automobilskih katalizatora i sličnih uređaja u svakodnevnom životu i industriji.

  Metali s-,

p- i d-bloka Periodnog sistema elemenata

Fizička svojstva metala 1. i 2. grupe, p-bloka (Al, Pb) i d-bloka (Cr, Mn, Fe, Cu, Zn, Ag). Hemijska svojstva metala 1. i 2. grupe, p-bloka (Al, Pb) i d-bloka (Cr, Mn, Fe, Cu, Zn, Ag). Dobijanje metala.

Legure.

Demonstracioni ogledi:

dokazivanje jona alkalnih i zemnoalkalnih metala u plamenu; dokazivanje jona kalcijuma, magnezijuma i barijuma.

Demonstracioni ogledi:

kalijum-permanganat i kalijum-dihromat kao oksidaciona sredstva;

Nemetali, metaloidi i plemeniti gasovi
Fizička i hemijska svojstva nemetala (ugljenik, azot, fosfor, sumpor i halogeni elementi), metaloida (silicijum i silikati) i

plemenitih gasova.

Neorganska hemijska industrija.

Demonstracioni ogledi:

reakcija hlorovodonične kiseline sa kalcijum-karbonatom i natrijum-acetatom;

Neorganske zagađujuće supstance
Kisele kiše.

Efekat staklene bašte.

Reciklaža i remidijacija.

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

STANDARDI ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA

Ključni pojmovi sadržaja programa

2.HE.1.3.2. Opisuje fizička svojstva (agregatno stanje, temperatura topljenja i ključanja, rastvorljivost u polarnim i nepolarnim rastvaračima, gustina) ugljovodonika, alkohola, aldehida, ketona, karboksilnih kiselina, estara i primarnih amina i povezuje ih sa strukturom njihovih molekula i međumolekulskim interakcijama.

2.HE.1.3.3. Navodi hemijske reakcije ugljovodonika (sagorevanje i polimerizacija), alkohola (oksidacija do aldehida i karboksilnih kiselina i sagorevanje) i karboksilnih kiselina (neutralizacija, esterifikacija).

2.HE.1.3.4. Povezuje fizička i hemijska svojstva organskih jedinjenja i njihovih smeša s upotrebom i značajem u svakodnevnom životu, struci i hemijskoj industriji (zemni gas, nafta, plastične mase, kaučuk, guma, boje, acetilen, metanol, etanol, etilen-glikol, glicerol, formaldehid, aceton, mravlja kiselina, sirćetna kiselina, benzoeva kiselina, limunska kiselina, mlečna kiselina, palmitinska kiselina, stearinska kiselina, oleinska kiselina).

2.HE.1.5.1. Rukuje supstancama (proizvodima) u skladu s oznakama opasnosti, upozorenja i obaveštenja na ambalaži; pridržava se pravila o načinu čuvanja supstanci (proizvoda) i odlaganju otpada.

2.HE.1.5.2. Navodi zagađivače vazduha, vode, zemljišta i opisuje njihov uticaj na životnu sredinu.

2.HE.1.5.3. Opisuje potrebu i prednost reciklaže stakla, papira i drugog čvrstog otpada.

2.HE.2.3.1. Piše

strukturne formule na osnovu naziva prema IUPAC nomenklaturi i na osnovu naziva piše strukturne formule ugljovodonika, alkohola, fenola, aldehida, ketona, karboksilnih kiselina, estara, primarnih amina; razlikuje strukturne izomere i piše njihove formule i nazive prema IUPAC nomenklaturi.

2.HE.2.3.2. Klasifikuje organska jedinjenja prema strukturi ugljovodoničnog niza na aciklična i ciklična, zasićena i nezasićena, alifatična i aromatična; klasifikuje alkohole prema atomu ugljenika za koji je vezana hidroksilna grupa na primarne, sekundarne i tercijarne; klasifikuje alkohole i karboksilne kiseline prema broju funkcionalnih grupa.

2.HE.2.3.3. Navodi načine dobijanja jedinjenja koja imaju primenu u svakodnevnom životu i struci (eten, etin, etanol, etanska kiselina) i piše odgovarajuće jednačine hemijskih reakcija.

2.HE.2.3.4. Piše jednačine hemijskih reakcija predstavnika klase organskih jedinjenja čiji je naziv ili strukturna formula data: ugljovodonika (supstitucija i adicija), alkohola (dehidratacija, oksidacija do karbonilnih jedinjenja i karboksilnih kiselina i sagorevanje), karboksilnih kiselina (neutralizacija, esterifikacija), estara (hidroliza).

2.HE.3.3.1. Piše strukturne formule na osnovu naziva prema IUPAC nomenklaturi i na osnovu naziva piše strukturne formule za halogene derivate ugljovodonika, etre, acil-halogenide, anhidride kiselina, amide, amine, nitrojedinjenja i organska jedinjenja sa sumporom.

– opiše zastupljenost organskih supstanci u živim i neživim sistemima; objasni poreklo organskih zagađujućih supstanci i uticaj na zdravlje i životnu sredinu;

– povezuje fizička i hemijska svojstva organskih jedinjenja sa njihovim sastavom, strukturom njihovih molekula, hemijskim vezama i međumolekulskim interakcijama;

– imenuje i hemijskim formulama prikaže predstavnike klasa organskih jedinjenja uključujući različite vidove izomerije;

– klasifikuje organske supstance prema nazivu i formuli i povezuje ih sa zajedničkim svojstvima predstavnika svake klase;

– objasni i jednačinama hemijskih reakcija ilustruje povezanost različitih klasa organskih jedinjenja, uključujući uslove pod kojima se reakcije odvijaju;

– opiše sastav i svojstva organskih supstanci u komercijalnim proizvodima i njihov značaj u svakodnevnom životu;

– opiše zastupljenost biomolekula u živim sistemima i navede njihovu ulogu, fiziološko dejstvo imajući u vidu korisne i štetne aspekte;

– navede značaj i primenu odabranih prirodnih i sintetičkih biološki važnih organskih jedinjenja;

– kritički razmatra upotrebu biomolekula, komercijalnih proizvoda, i njihov uticaj na zdravlje i okolinu;

– imenuje i hemijskim formulama prikaže monomerne jedinice biopolimera;

– povezuje strukturu biomolekula sa njihovim fizičkim i hemijskim svojstvima;

– povezuje različite nivoe strukturne organizacije odabranih biomolekula sa njihovom ulogom u živim sistemima;

– objašnjava pojam stereoizomerije na primeru biomolekula;

– objašnjava hemijske promene jednostavnijih biomolekula u organizmu i piše jednačine reakcija kojima to ilustruje;

– opisuje osnovne principe i značaj procesa replikacije, transkripcije i translacije;

– primenjuje sigurne laboratorijske tehnike u rukovanju, skladištenju i odlaganju supstanci i ambalaže saglasno principima zelene hemije;

– kritički proceni posledice ljudskih aktivnosti koje dovode do zagađivanja vode, zemljišta i vazduha i objasni značaj planiranja i rešavanja problema zaštite životne sredine;

– kvanitativno tumači hemijske promene i procese u realnom kontekstu.

ORGANSKE SUPSTANCE U NEŽIVOJ I ŽIVOJ PRIRODI
Prirodne i sintetičke organske supstance.

Zastupljenost, sastav, svojstva, uloga i uticaj organskih supstanci na zdravlje i životnu sredinu.

Od makromolekula do organizma.

Demonstracioni ogledi:

demonstriranje uzoraka prirodnih i sintetičkih organskih supstanci i modela

biomolekula

SVOJSTVA I KLASIFIKACIJA ORGANSKIH SUPSTANCI
Funkcionalne grupe.

Tipovi organskih reakcija.

UGLjOVODONICI
Klase i nomenklatura. Zasićeni i nezasićeni ugljovodonici.

Vrste izomerije.

Fizička svojstva. Hemijske reakcije ugljovodonika.

Primena.

Aromatični ugljovodonici. Halogeni derivati ugljovodonika.

Polimeri.

Demonstracioni ogledi:

ispitivanje rastvorljivosti ugljovodonika; sagorevanje ugljovodonika.

ORGANSKA JEDINjENjA S KISEONIKOM
Klase i nomenklatura.

Alkoholi. Fenoli. Etri. Aldehidi i ketoni.

Karboksilne kiseline. Derivati karboksilnih kiselina. Fizička svojstva kiseoničnih organskih jedinjenja. Hemijske reakcije kiseoničnih organskih jedinjenja.

Primena.

Demonstracioni ogledi

Alkoholno vrenje, ispitivanje rastvorljivosti, sagorevanje etanola, oksidacija alkohola.

Oksidacija aldehida kalijum-permanganatom u neutralnoj, baznoj i kiseloj sredini. Reakcije aldehida sa blagim oksidacionim sredstvima (Redukcija Felingovog reagensa. Redukcija Tolensovog reagensa).

Dobijanje etanske kiseline iz njenih soli; rastvorljivost u vodi i organskim rastvaračima; upoređivanje kiselosti karboksilnih kiselina.

ORGANSKA JEDINjENjA SA AZOTOM I SUMPOROM
Klase i nomenklatura. Nitro jedinjenja. Amini.

Fizička svojstva. Hemijske reakcije organskih jedinjenja sa azotom i sumporom.

UGLjENI HIDRATI
Monosaharidi. Stereoizomerija monosaharida.

Disaharidi.

Polisaharidi.

Fizička i hemijska svojstva ugljenih hidrata.

Metabolizam ugljenih hidrata.

Demonstracioni ogledi:

reakcija skroba sa jodom; hidroliza skroba.

2.HE.3.3.3. Objašnjava oblik molekula organskih jedinjenja (uglove veza) na osnovu hibridizacije atoma ugljenika u molekulima; ilustruje i identifikuje vrste izomerije; razlikuje prostornu i konstitucionu izomeriju, kao i konformacije.

2.HE.3.3.5. Na osnovu strukture molekula predviđa tip hemijske reakcije kojoj jedinjenje podleže (adicija, supstitucija, eliminacija) i piše odgovarajuće jednačine hemijskih reakcija.

2.HE.1.4.2. Navodi ulogu i zastupljenost ugljenih hidrata, masti, ulja, voskova, proteina i vitamina u živim sistemima, kao i ulogu DNK.

2.HE.1.4.3. Poznaje alkaloide kao prirodna i sintetička hemijska jedinjenja koja imaju korisna i štetna fiziološka dejstva.

2.HE.1.4.4. Poznaje ulogu i primenu antibiotika kao prirodnih i sintetičkih hemijskih jedinjenja.

2.HE.2.4.1. Povezuje strukturu monosaharida, disaharida i polisaharida, strukturu estara iz masti, ulja i voskova, strukturu aminokiselina i proteina sa svojstvima i ulogom u živim sistemima.

2.HE.2.4.2. Opisuje četiri nivoa strukturne organizacije proteina: primarnu, sekundarnu, tercijarnu i kvaternernu strukturu i navodi njihov značaj za biološku aktivnost proteina u živim sistemima.

2.HE.2.4.3. Opisuje strukturu nukleinskih kiselina; razlikuje ribonukleotide od dezoksiribonukleotida i navodi ulogu i-RNK, r-RNK i t-RNK u živim sistemima.

2.HE.3.4.1. Objašnjava pojavu stereoizomerije kod monosaharida.

2.HE.3.4.2. Na osnovu naziva, formula i vrste veza razlikuje strukturu molekula disaharida (maltoze, laktoze, saharoze, celobioze) i polisaharida (skroba, celuloze i glikogena).

2.HE.3.4.4. Klasifikuje lipide na osnovu reakcije bazne hidrolize; ispituje ogledima i objašnjava njihova fizička i hemijska svojstva i ulogu u živim sistemima.

3.4.7. Objašnjava ulogu enzima u živim sistemima i uticaj različitih faktora na aktivnost enzima (temperatura, promena pH vrednosti, dodatak jona teških metala, kofaktori i koenzimi, inhibitori).

2.HE.3.5.2. Objašnjava doprinos hemije zaštiti životne sredine i predlaže aktivnosti kojima doprinosi očuvanju životne sredine.

  LIPIDI
Osapunjivi i neosapunjivi lipidi. Masne kiseline. Masti i ulja. Hidrogenizacija i saponifikacija.

Metabolizam lipida

Demonstracioni ogledi: Ispitivanje fizičkih svojstava lipida.

AMINO-KISELINE, PEPTIDI I PROTEINI
Amino-kiseline – fizička i hemijska svojstva.

Peptidna veza. Peptidi.

Proteini. Nivoi strukture proteina. Enzimi. Hormoni.

Metabolizam proteina.

Demonstracioni ogledi:

Ispitivanje kiselinsko-baznih svojstava vodenih rastvora amino-kiselina; dokazivanje amino-grupe u molekulima aminokiselina; reakcija amino-kiseline sa ninhidrinom.

dokazne reakcije za peptide i proteine: biuretska i ksantoproteinska reakcija; taloženje proteina zagrevanjem, koncentrovanim mineralnim kiselinama, solima teških metala, alkoholom, amonijum-sulfatom; uticaj temperature i rN vrednosti sredine na aktivnost amilaze.

NUKLEINSKE KISELINE
Ribonukleotidi. Dezoksiribonukleotidi.

DNK i RNK.

Replikacija.Transkripcija. Translacija.

VITAMINI
Klasifikacija i struktura vitamina.

Svojstva vitamina.

Veza između vitamina i metabolizma.

ALKALOIDI I ANTIBIOTICI
Klasifikacija alkaloida, fiziološko dejstvo i zloupotreba.

Uloga i primena antibiotika.

ORGANSKE ZAGAĐUJUĆE SUPSTANCE I ODRŽIVA PROIZVODNjA
Recikliranje. Biootpad.

Medicinski otpad, prehrambeni otpad.

Održiva proizvodnja. Cirkularna ekonomija.

Upravljanje otpadom.

 

 FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANjE

Cilj učenja fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je da učenik kontinuirano razvija znanja, fizičke sposobnosti i motoričke veštine u skladu sa vrednostima fizičkog vežbanja, potrebama za očuvanje i unapređivanje zdravlja i daljeg profesionalnog razvoja.

Razred Prvi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

ISHODI

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

OBLAST/TEMA SADRŽAJI
− svrsishodno primenjuje vežbe, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;

− uporedi i analizira rezultate testiranja sa vrednostima za svoj uzrast i sagleda sopstveni motorički napredak;

− planira i primenjuje usvojene motoričke veštine u svakodnevnom životu;

− igra jedan narodni i jedan društveni ples;

− primenjuje i poštuje osnove principe vežbanog procesa i pravila timskih i sportskih igara;

− odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za vežbanje;

− navija fer;

FIZIČKE
SPOSOBNOSTI
Testiranje učenika.

Kondiciona priprema učenika:

– vežbe za razvoj snage;

– vežbe za razvoj pokretljivosti;

– vežbe za razvoj izdržljivosti;

– vežbe za razvoj brzine:

– vežbe za razvoj koordinacije.

– razlikuje različite tipove fizičke aktivnosti;

– primenjuje odgovarajuće vežbe u skladu sa sopstvenim mogućnostima i potrebama;

− prepozna nivo opterećenja tokom vežbanja;

− uoči greške u izvođenju pokreta i kretanja;

− učestvuje na odeljenskom, razrednom i drugim takmičenjima i/ili sportsko-rekreativnim manifestacijama za koje se škola opredeli;

− pomaže organizaciji školskih sportskih manifestacija;

− koristi mogućnosti za svakodnevnu fizičku aktivnost u okruženju i redovno vežba u skladu sa svojim potrebama;

− primeni principe zdrave ishrane;

− primenjuje pravila bezbednosti u različitim fizičkim aktivnostima u školi i van škole;

− u grupnim aktivnostima radi na ostvarivanju zajedničkih ciljeva;

− rešava konflikte na socijalno prihvatljiv način;

− pri vežbanju i kretanju uoči i neguje estetske vrednosti;

− koriguje posledice dugotrajne sedentarne aktivnosti, položaje, pokrete i kretanja koji imaju negativan uticaj na zdravlje primenom fizičkog vežbanja;

− poštuje zdravstveno-higijenska i ekološka pravila u vežbanju;

− redovno kontroliše svoje zdravlje;

− povezuje štetan uticaj koje psihoaktivne supstance imaju na zdravlje.

MOTORIČKE VEŠTINE, SPORT I SPORTSKE DICIPLINE Atletika Usavršavanje tehnike trčanja na kratkim stazama.

Usavršavanje tehnike trčanja na srednjim stazama.

Usavršavanje tehnike skok udalj.

Usavršavanje tehnike skok uvis.

Bacanje kugle.

Sportska
gimnastika
Vežbe na tlu

Osnovni sadržaji

Provera savladanosti elemenata gimnastike iz osnovne škole.

Vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred.

Stav na šakama, izdržaj, kolut napred.

Dva povezana premeta strance udesno (ulevo).

Prošireni sadržaji

Premet strance sa okretom za 180o „rondat”.

Kolut nazad do stava o šakama.

Premet napred.

Preskok

Zgrčka.

Raznoška.

Krugovi(dohvatni)

Za učenike:

– vučenjem vis uzneto;

– vis stražnji, izdržaj;

– vučenjem vis uzneto;

– spust u vis prednji.

Za učenice:

– uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib;

– njih u zgibu/uz pomoć;

– spust u vis stojeći.

Razboj

Za učenike:

Osnovni sadržaji

Paralelni razboj.

Njih u uporu.

Saskoci.

Sastav.

Prošireni sadržaji

Njih u uporu, njih i zanjihom sklek;

njih i prednjihom upor, zanjih, prednjihom sklek, zanjihom upor, saskok sa okretom za 180o..

Prednoška (okret prema pritki).

Za učenice dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila:

– naskok u upor na n/p (ili uzmak zamahom jedne noge);

– premah odnožno desnom/levom nogom do upora jašućeg;

– prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah, saskok sa okretom za 90°(odnoška), završiti bokom prema pritki.

Vratilo – dohvatno

Za učenike:

Osnovni sadržaji

Sunožnim odrazom uzmak.

Saskok zamahom u nazad.

Prošireni sadržaj

Kovrtljaj nazad iz upora.

Greda

Za učenice:

Osnovni sadržaji

Vežba na niskoj gredi od elemenata predviđenih u osnovnoj školi.

Visoka greda hodanje sa različitim gimnastičkim elementima.

Prošireni sadržaji

Sastav na gredi.

Konj sa hvataljkama

Za učenike:

Prošireni sadržaj

Premah odnožno desnom napred, zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred, premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno premahom desne; saskok sa okretom za 90°ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

Fizička aktivnost po izboru Ponavljanje i utvrđivanje ranije obučavanih elemenata tehnike.

Proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičkih sposobnosti učenika.

Učestvovanje na takmičenjima na nivou odeljenja.

    Ples i ritmika Osnovni sadržaji

Narodno kolo „Moravac”.

Engleski valcer.

Prošireni sadržaji

Narodna kola i plesovi po izboru.

Ritmički elementi i vežbe po izboru.

Poligoni Kobinovani poligon u skladu sa realizovanim motoričkim sadržajima.
FIZIČKA I ZDRAVSTVENA KULTURA Fizičko obrazovanje Osnovna pravila i principi vežbanja:

– zagrevanje,

– razgibavanje,

– disanje,

– doziranje vežbanja,

– smirivanje organizma.

Osnovne motoričke sposobnosti.

Pravila sportskih igara i disciplina.

Bezbednost u vežbanju.

Zdravstvena kultura Pojam zdravlja.

Fizičko vežbanje u funkciji unapređivanja zdravlja i prevencije bolesti.

Bolesti koje nastaju usled nepravilnog održavanja lične higijene i neredovne fizičke aktivnosti.

Značaj redovnih lekarskih pregleda.

Uravnotežena i zdrava ishrana.

Psihoaktivne supstance i nedozvoljena sredstva.

 

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

OBLAST, TEMA

i ključni pojmovi sadržaja

− pravilno primenjuje vežbe, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;

− uporedi i analizira rezultate testiranja sa vrednostima za svoj uzrast;

− sagleda sopstveni motorički status i uz pomoć nastavnika primeni vežbanja u cilju njegovog poboljšanja;

− primenjuje usvojene motoričke veštine u različitim životnim situacijama;

− igra jedan narodni i jedan društveni ples;

− primenjuje i poštuje osnove principe vežbaonog procesa. uz pomoć nastavnika primnjuje osnovne metode za razvoj motoričkih sposobnosti;

− odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za vežbanje;

− prepozna i reši konfliktnu situaciju;

– primenjuje odgovarajuće vežbe u skladu sa sopstvenim mogućnostima i potrebama;

− uz pomoć nastavnika koriguje grešake u izvođenju pokreta i kretanja;

− učestvuje na odeljenjskom, razrednom i drugim takmičenjima;

− pomaže u organizaciji školskih sportskih manifestacija;

− koristi mogućnosti za svakodnevnu fizičku aktivnost i redovno vežba;

− poveže principe zdrave ishrane i vežbanje;

− primenjuje pravila bezbednosti u različitim fizičkim aktivnostima;

− rešava konflikte na socijalno prihvatljiv način;

− koriguje posledice dugotrajne sedentarne aktivnosti, položaje, pokrete i kretanja koji imaju negativan uticaj na zdravlje primenom fizičkog vežbanja;

− redovno kontroliše svoje zdravlje;

− razlikuje pozitivan i negativan uticaj vežbanja za reproduktivno zdravlje;

poveže štetan uticaj koje energetski napitci, psihoaktivne supstance i nedeozvoljena sredstva imaju na zdravlje.

FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Testiranje učenika. Primena nacionalne baterije testova.

Kondiciona priprema učenika.

MOTORIČKE VEŠTINE SPORT I SPORTSKE DICIPLINE

Atletika

Usavršavanje tehnike atletskih disciplina – trčanja, skokova udalj i uvis i bacanja.

Četvoroboj.

Sportska gimnastika

Osnovni sadržaji

Vežbe na tlu.

Preskoci i skokovi.

Vežbe u uporu.

Vežbe u visu.

Greda.

Gimnastički poligon.

Prošireni sadržaji

Vežbe na tlu – složeniji sastav.

Visoka greda.

Preskok.

Konj sa hvataljkama.

Vežbe u uporu – složeniji sastav.

Vežbe u visu – složeniji sastav.

Sportske igre i aktivnosti po izboru

Sportske igre, rukomet, košarka, odbojka, futsal

Proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičkih sposobnosti učenika.

Aktivnosti po izboru

Aerobik i drugi fitnes programi, stoni tenis, badminton i dr.

Ples i ritmika

Narodno kolo „Moravac”.

Bečki valcer.

Narodne igre i Ples iz sredine u kojoj se škola nalazi.

Narodna kola i plesovi po izboru.

Ritmički elementi i sastavi.

Poligoni

Kombinovani poligon u skladu sa savladanim motoričkim sadržajima.

FIZIČKA I ZDRAVSTVENA KULTURA

Fizičko obrazovanje

Pravila i principi vežbanja.

Osnovni metodi razovja motoričkih sposobnosti (snaga, brzina, izdržljivost, pokretljivost).

Taktika igre.

Bezbednost u vežbanju.

Uloga fizičke osposobljenosti i motoričkih zanja u vanrednim situacijama

Primena informacionih tehnologija u fizičkoj aktivnosti.

Zdravstvena kultura

Fizičko vežbanje u funkciji unapređivanja zdravlja, reproduktivnog zdravlja i prevencije bolesti.

Nedovoljna fizička aktivnost kao jedan od rizika u nastanku bolesti.

Značaj redovnih lekarskih pregleda i fizička aktivnost.

Ishrana i vežbanje – posledice neadekvatih dijeta i dijetetskih proizvoda.

Rizici od konzumiranja energetskih napitaka, psihoaktivnih suspstanci i nedozvoljenih sredstava.

 

Razred Treći
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 74 časa

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

OBLAST, TEMA i

ključni pojmovi sadržaja

− bira i primenjuje vežbe, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;

− analizira i uporedi rezultate testiranja sa vrednostima za svoj uzrast;

− sagleda sopstvene motoričke i funkcionalne i primeni vežbanja u cilju njihovog poboljšanja;

− svrsishodno primeni usvojene motoričke veštine u različitim životnim situacijama;

− igra narodni i društveni ples;

− primeni osnovne principe trenažnog procesa i osnovne metode unapređivanja motoričkih sposobnosti;

− odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za vežbanje;

− rešava konfliktne situacije;

– primeni odgovarajuće vežbe u skladu sa mogućnostima i potrebama;

− samostalno koriguje greške u izvođenju pokreta i kretanja;

− učestvuje na odeljenjskom, razrednom i drugim takmičenjima;

− pomaže i učestvuje u organizaciji školskih sportskih manifestacija;

− koristi mogućnosti za svakodnevnu fizičku aktivnost;

FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Testiranje učenika

Kondiciona priprema učenika (snaga, brzina, izdržljivost, gipkost, koordinacija)

Izrada programa vežbanja unapređivanja motoričkih sposobnosti

MOTORIČKE VEŠTINE, SPORT I SPORTSKE DISCIPLINE

Atletika

Usavršavanje tehnike atletskih disciplina – trčanja, skokova udalj i uvis i bacanja

Četvoroboj

Sportska gimnastika

Osnovni sadržaji

Vežbe na tlu

Preskoci i skokovi

Vežbe u uporu

Vežbe u visu

− uskladi ishranu sa vežbanjem;

− primenjuje pravila bezbednosti u različitim fizičkim aktivnostima i prenosi ih druge učesnike u vežbanju;

− koriguje posledice dugotrajne sedentarne aktivnosti, položaje, pokrete i kretanja koji imaju negativan uticaj na zdravlje primenom fizičkog vežbanja;

− redovno kontroliše svoje zdravlje;

− razlikuje pozitivan i negativan uticaj vežbanja za reproduktivno zdravlje i primenjuje mere predostrožnosti kod sebe i drugih;

− ne konzumira energetske napitke, psihoaktivne i farmakološke supstance i druga nedozvoljena sredstva koja imaju štetan uticaj na organizam.

Greda

Gimnastički poligon

Prošireni sadržaji

Vežbe na tlu – složeniji sastav

Visoka greda

Preskok

Konj sa hvataljkama

Vežbe u uporu – složeniji sastav

Vežbe u visu – složeniji sastav

Sportske igre i aktivnosti po izboru

Sportske igre

Rukomet, košarka, odbojka, futsal

Proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičkih sposobnosti učenika.

Aktivnosti po izboru

Aerobik i drugi fitnes programi, stoni tenis, badminton, orijentiring, borenja i dr.

Ples i ritmika

Narodn kolo „Užičko kolo”

Bečki valcer − usavršavanje

„Rock n roll”

Narodne igre i ples iz sredine u kojoj se škola nalazi

Narodna kola i plesovi po izboru

Ritmički elementi i sastavi

Poligoni

Kombinovani poligon u skladu sa savladanim motoričkim sadržajima

FIZIČKA I ZDRAVSTVENA KULTURA
Fizičko obrazovanjeOsnovni principi treningaFitnes programiTaktika sportskih igara

Bezbednost u vežbanju

Uloga fizičke osposobljenosti i motoričkih znanja u vanrednim situacijama

Moguće konfliktne situacije u sportu i rekreaciji

Značaj fizičke osposobljenosti za rad i odbranu

Primena informacionih tehnologija u cilju produbljivanje znanja iz sporta i rekreacije

Zdravstvena kultura

Fizičko vežbanje, zdravlje, reproduktivno zdravlje i prevencija bolesti

Hipokinezija i njene posledice

Redovni lekarski pregledi kao mera smanjenja rizika u vežbanju i treningu

Ishrana i vežbanje – posledice neadekvatih dijeta i upotreba dijetetskih proizvoda

Pravilna upotreba dodataka ishrani

Rizici i posledice konzumiranja energetskih napitaka, psihoaktivnih suspstanci i nedozvoljenih sredstava

 

Razred Četvrti
Nedeljni gond časova 2 časa
Godišnji fond časova 66 časova

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

OBLAST, TEMA i

ključni pojmovi sadržaja

− bira i primenjuje vežbe, raznovrsna prirodna i izvedena kretanja;

− analizira i uporedi rezultate testiranja sa vrednostima za svoj uzrast;

− sagleda sopstvene motoričke i funkcionalne i primeni vežbanja u cilju njihovog poboljšanja;

− svrsishodno primeni usvojene motoričke veštine u različitim životnim situacijama;

− igra narodne i društvene plesove;

− primeni osnovne principe trenažnog procesa i osnovne metode unapređivanja motoričkih sposobnosti;

− izradi individualni program vežbanja;

− odgovorno se odnosi prema objektima, spravama i rekvizitima u prostorima za vežbanje;

− rešava konfliktne situacije;

– primeni odgovarajuće vežbe u skladu sa mogućnostima i potrebama;

− učestvuje na odeljenjskom, razrednom i drugim takmičenjima;

− pomaže i učestvuje u organizaciji školskih sportskih manifestacija;

− koristi mogućnosti za svakodnevnu fizičku aktivnost;

− uskladi ishranu sa vežbanjem;

− primenjuje pravila bezbednosti u različitim fizičkim aktivnostima i prenosi ih druge učesnike u vežbanju;

− koriguje posledice dugotrajne sedentarne aktivnosti, položaje, pokrete i kretanja koji imaju negativan uticaj na zdravlje primenom fizičkog vežbanja;

FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Testiranje učenika

Kondiciona priprema učenika (snaga, brzina, izdržljivost, gipkost, koordinacija)

Primena prirodnih i izvedenih oblika kretanja u funkciji razvoja fizičkih sposobnosti

MOTORIČKE VEŠTINE, SPORT I SPORTSKE DISCIPLINE

Atletika

Usavršavanje tehnike atletskih disciplina – trčanja, skokova udalj i uvis i bacanja

Atletsko odeljensko takmičenje

Sportska gimnastika

Osnovni sadržaji

Vežbe na tlu

Gimnastički poligon

Prošireni sadržaji

Vežbe na spravama i tlu

Sportske igre i aktivnosti po izboru

Sportske igre

Rukomet, košarka, odbojka, futsal – igra

− sagleda uzroke i posledice devijantog ponašanja na sportskim priredbama;

− redovno kontroliše svoje zdravlje;

− razlikuje pozitivan i negativan uticaj vežbanja za reproduktivno zdravlje i primenjuje mere predostrožnosti kod sebe i drugih;

− odupre izazovima konzumiranja energetskih napitaka, psihoaktivnih i farmakoloških supstanci i drugih nedozvoljenih sredstava.

− adekvatno reaguje pri pružanju prve pomoći sebi ili drugom licu.

Aktivnosti po izboru

Aerobik, pilates i drugi fitnes programi, stoni tenis, badminton, orijentiring, borenja i dr.

Ples i ritmika

Priprema za maturski ples

Ritmički elementi i sastavi

Poligoni

Kombinovani poligon u skladu sa savladanim motoričkim sadržajima

FIZIČKA I ZDRAVSTVENA KULTURA

Fizičko obrazovanje

Osnovni principi treninga i izrada individualnih programa vežbanja

Fitnes programi

Bezbednost u vežbanju

Značaj fizičke osposobljenosti i motoričkih znanja za snalaženje u vanrednim situacijama

Sociološki aspekti navijanja u sportu

Značaj fizičke osposobljenosti za rad, odbranu i poslove u fizičkom vaspitanju, rekreaciji i sportu

Primena informacionih tehnologija u fizičkom vežbanju, sportu i rekreaciji

Zdravstvena kultura

Zdravlje, reproduktivno zdravlje, prevencija bolesti i fizičko vežbanje

Hipokinezija i njene posledice na zdravlje

Redovni lekarski pregledi kao mera smanjenja rizika u vežbanju i treningu

Posledice neadekvatih dijeta i upotreba dijetetskih proizvoda

Pravilna upotreba dodataka ishrani

Posledice konzumiranja energetskih napitaka, psihoaktivnih suspstanci i nedozvoljenih sredstava

Osnove prve pomoći

 

BIOLOGIJA

Cilj nastave biologije je da učenici razviju biološku, opštu naučnu i jezičku pismenost, interesovanja za biologiju kao nauku, uz primenu koncepta održivog razvoja, motivaciju za učenje, sposobnosti, veštine i stavove korisne za njihovo akademsko obrazovanje, profesionalni razvoj i svakodnevni život, potrebne za zaštitu zdravlja i odabir kvalitetnog životnog stila.

III razred
(3 časa nedeljno, 1
11 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I OSNOVNE ODLIKE ŽIVOG SVETA

Predmet izučavanja biologije; biološke discipline i značaj; osobine živog sveta.

Raznovrsnost i jedinstvo života (ilustrovani modelom „drvo života” sa domenima i carstvima), međuzavisnost živih organizama, teorija evolucije (kao jedino naučno objašnjenje raznovrsnosti, jedinstva, biohemijske i ekološke povezanosti svih živih organizama).

Hemijski sastav živih sistema, neorganske supstance i fizičko-hemijska svojstva vode važna za njihove uloge u živim sistemima. Ugljeni hidrati, lipidi (hemijska svojstva, zastupljenost u živom svetu i značaj), proteini (hemijski sastav, struktura; enzimi kao regulatori životnih procesa, nukleinske kiseline – građa i značaj u živom svetu; ATP).

II GRAĐA I FUNKCIJA ĆELIJE

Organizacija ćelije

Opšte odlike ćelije. Osobine i specifičnosti prokariotske ćelije. Osnovne karakteristike eukariotske ćelije (građa i uloga ćelijske membrane, transport kroz membranu citoza, pasivni i aktivni transport).

Citoplazma i citoplazmatične organele i strukture. Jedro, ribozomi, endoplazmatični retikulum, Goldžijev kompleks, lizozomi, peroksizomi, glioksizomi, mitohondrije; citoskelet – mikrofilamenti, mikrotubule, centriole, bičevi i treplje.

Specifičnosti biljne ćelije: plastidi, vakuole i ćelijski zid. Razlike biljne i životinjske ćelije.

Metabolizam ćelije

Metabolizam ćelije i regulatorna jedinjenja (enzimi, vitamini).

Katabolički procesi u ćeliji: katabolizam ugljenih hidrata (glikoliza, Krebsov ciklus i oksidativna fosforilacija), katabolizam proteina i lipida. Povezanost kataboličkih procesa.

Anabolički procesi u ćeliji: fotosinteza(svetla faza, fotosintetička fosforilacija, Kalvinov ciklus) i hemosinteza.

Deoba ćelije

Načini razmnožavanja u živom svetu. Ćelijska deoba: prosta i složena, ćelijski ciklus.

Mitoza: tok i značaj.

Mejoza: tok i značaj.

Diferenciranost ćelija u višećelijskom organizmu, međućelijske komunikacije, pojam tkiva.

III RAZNOVRSNOST ŽIVOG SVETA – BIODIVERZITET

Virusi. Osnovne karakteristike, dejstvo virusa na živa bića i teorije o postanku. Najpoznatije virusne bolesti i mere prevencije.

Klasična i savremena sistematika. Karl Line, binarna nomenklatura, takson i hijerarhija taksonomskih nivoa. Savremena sistematika kao rekonstrukcija evolucione istorije vrsta. Domeni i carstva. Bakterije, arhee, protiste i gljive. Rasprostranjenje i način života bakterija, arhea, protista i gljiva.

Carstvo biljaka. Osnovne karakteristike. Biljna tkiva: tvorna i trajna. Vegetativni organi biljaka. Reproduktivni organi biljaka i redukcija gametofit faze tokom evolucije. Životni ciklus biljaka: vegetativna i reproduktivna faza u razviću. Klijanje i dormancija semena. Rastenje i razviće vegetativnih organa. Regulatori rastenja i razvića biljaka (auksini, giberelini). Cvetanje, vernalizacija i fotoperiodizam. Oplođenje, razviće ploda i semena. Mirovanje, starenje, opadanje listova i plodova. Pokreti biljaka. Raznovrsnost i značaj biljaka.

Carstvo životinja. Teorije o nastanku višećeličnosti. Nivoi organizacione složenosti životinja: ćelijski, ćelijsko-tkivni, tkivno-organski, organsko-sistemski. Glavni tipovi životinja i pojava evolucionih novina u istoriji carstva (simetrija, cefalizacija, metamerija, telesne šupljine). Raznovrsnost, rasprostranjenje i način života. Socijalno i reproduktivno ponašanje životinja. Adaptacije i evolucioni trendovi u vezi sa osvajanjem kopnene sredine. Biološke prilagođenosti na parazitski način života.

IV ČOVEK I ZDRAVLjE

Osnovni principi funkcionisanja i regulacije živih sistema. Adaptivni karakter biološke organizacije. Odnos između organizma i životne sredine (regulatori i konformeri). Biološke adaptacije: aklimatizacija i aklimacija. Homeostaza.

Receptorsko-efektorski sistem.

Građa i uloga receptora. Čulni organi čoveka.

Efektori: mišići i žlezde. Mišićno tkivo, periferna sinapsa i mišićna kontrakcija.

Nervno tkivo: građa i uloga. Oblici nervnog sistema kod različitih grupa životinja.

Funkcionisanje nervnog sistema: nastanak i prenos nervnog impulsa. Centralna sinapsa. Nervni centri (konvergencija, divergencija, recipročna inhibicija, lančane veze).

Mozak. Uslovni i bezuslovni refleks. Učenje i pamćenje.

Kičmena moždina.

Vegetativni nervni sistem. Bolesti i poremećaji čulnog i nervnog sistema i mere prevencije.

Nervna i humoralna regulacija fizioloških funkcija.

Endokrine žlezde i hormoni (hipofiza, epifiza, štitna žlezda, paraštitne žlezde, timus, pankreas, nadbubrežne žlezde, polne žlezde; neurohumoralna regulacija seksualnog ponašanja). Povratna sprega i ritmičnost funkcija. Stres. Poremećaji u funkcionisanju endokrinih žlezda.

Osnovni principi termoregulacije.

Koža. Građa (epitelijalno, vlaknasto vezivno, masno, hrskavičavo i koštano tkivo) i derivati kože. Egzokrine žlezde. Bolesti kože, mere prevencije i higijena.

Skeletni sistem. Građa, uloga i bolesti skeletnog sistema. Mere prevencije.

Sistem organa za varenje. Osnovni principi zdrave ishrane, neurohumoralna regulacija varenja i poremećaji ishrane.

Respiratorni sistem: građa, pokreti disanja i nervna regulacija respiracije. Bolesti respiratornog sistema i mere prevencije.

Sistem organa za cirkulaciju: plućna i sistemska cirkulacija. Srce: građa i funkcija. Neurohumoralna regulacija srčane aktivnosti. Limfni sistem. Telesne tečnosti, krv i limfa. Imuni sistem. Bolesti krvnog sistema i mere prevencije.

Ekskretorni sistem. Nefron. Stvaranje mokraće. Fizičke i hemijske osobine mokraće.

Reproduktivni sistem i endokrina regulacija reproduktivne funkcije. Trudnoća i kontracepcija. Bolesti reproduktivnih organa i mere prevencije.

Značaj fizičke aktivnosti i promovisanje zdravog načina života.

Vežbe:

  1. Tehnika mikroskopiranja, posmatranje biljnih i životinjskih ćelija.
  2. Plazmoliza i deplazmoliza.
  3. Izolovanje fotosintetskih pigmenata.
  4. Gajenje biljaka u hranljivom rastvoru.
  5. Razlikovanje rezultata laboratorijskih analiza krvi i urina u odnosu na fiziološke vrednosti.
  6. Merenje kapaciteta pluća pomoću spirometra; razlike u polu, uzrastu, kondiciji (ukoliko u školi postoje uslovi); merenje frekvencije disanja čoveka (uticaj fizičkog napora).
  7. Mitoza, mejoza – korišćenje modela.
  8. Merenje potrošnje CO2 (ukoliko u školi postoje uslovi).
  9. Merenje krvnog pritiska i pulsa kod ljudi, uticaj fizičkog napora.
  10. Matematički nizovi brojeva. Fibonačijev niz, zlatni presek i zlatna spirala u biologiji – primeri.

 

IV razred
(3 časa nedeljno,
99 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I BIOLOGIJA RAZVIĆA

Reprodukcija; tipovi razmnožavanja životinja; (gameti; jednopolni i dvopolni organizmi).

Gametogeneza.

Oplođenje, brazdanje, blastulacija, gastrulacija.

Kasne faze razvoja embriona: neurulacija, indukcija, organogeneza.

Ekstraembrionalne tvorevine amniota.

Poslembrionalno razviće: metamorfoza, regeneracija, starenje.

Individualno razviće čoveka.

II OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE

Predmet i značaj proučavanja molekularne biologije. Nukleinske kiseline i proteini. Molekularna osnova gena i genoma.

Replikacija i mutabilnost DNK.

Transkripcija i obrada primarnog transkripta. Alternativna obrada transkripta.

Translacija. Genska ekspresija tokom razvića. Poremećaji genske ekspresije u regulaciji ćelijske reprodukcije i razvoj kancera. Uticaj kancerogena.

Odnos gena, proteina, kao genskih proizvoda, i osobina. Biohemijska osnova razvića i diferencijacija organizama.

Mogućnosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala. Rekombinantna DNK. Genetičko inžinjerstvo.

III GENETIKA

Istorijski pregled teorija nasleđivanja osobina.

Osnovna pravila nasleđivanja (Mendelovi eksperimenti).

Tipovi nasleđivanja osobina: dominantno-recesivno, intermedijarno, kodominantno nasleđivanje, komplementarnost, epistaza, aditivnost, polno nasleđivanje.

Izvori genetičke varijabilnosti: kombinovanje gena i hromozoma, rekombinacija gena. Mutacije: genske mutacije (postanak, učestalost i posledice), promene u strukturi hromozoma (duplikacije, delecije, translokacije, inverzije), promene u broju hromozoma.

Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena (fizički, hemijski i biološki mutageni).

Genetička determinacija polnosti.

Nasleđivanje osobina kod ljudi. Nasledne bolesti.

Genetička struktura populacija (Hardi-Vajnbergov princip).

Ukrštanje u srodstvu (stepen i koeficijent srodstva).

Genetička osnova naslednih bolesti. Kariotip. Prenatalna dijagnostika (amniocenteza, horionske čupice) i genetička savetovališta. Tretman naslednih bolesti.

IV OSNOVI EVOLUCIONE BIOLOGIJE

Teorije o nastanku života na Zemlji. Lamarkova teorija evolucije. Darvinova teorija evolucije. Savremena teorija evolucije.

Osnovni činioci evolucije: mutacije, migracije, genetički drift, prirodna selekcija.

Postanak vrsta i teorije specijacije. Koevolucija.

Veštačka selekcija i primena u hortikulturi i poljoprivredi.

Fosili. Razvoj živog sveta na geološkoj skali vremena. Izumiranje vrsta.

Osnovi antropologije. Opšte karakteristike primata, posebne morfološke karakteristike hominida, filogenija ljudske vrste. Biološka evolucija i adaptacije čoveka na život u velikim, složenim zajednicama (evolucija mozga i govora). Socijalna i kulturna evolucija čoveka.

V EKOLOGIJA, ZAŠTITA I UNAPREĐIVANjE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ

Osnovni ekološki pojmovi.

Ekološki faktori – biotički i abiotički.

Životna forma. Ekološka niša.

Osnovne karakteristike ekoloških biosistema: populacija, biocenoza, ekosistem, biosfera.

Odnos organizma i životne sredine.

Međusobni odnosi organizama u biocenozi.

Odnosi ishrane – proizvođači, potrošači, razlagači. Trofički nivoi.

Kruženje materije i proticanje energije.

Promene u prirodi pod utucajem čoveka i koncept održivog razvoja.

Pojam zagađenja, izvori i vrste zagađivanja i narušavanja životne sredine i mogućnosti zaštite. Bioindikatori zagađene sredine. Monitoring sistem.

Zaštita prirode i ugroženih vrsta. Prirodni rezervati i Crvena knjiga. Introdukcija, reintrodukcija, domestifikacija.

Vežbe:

  1. Modelovanje veličine genoma E. coli.
  2. Sekvencioniranje DNK.
  3. Izrada modela nukleozoma i simuliranje modifikacije histona.
  4. Genetička šifra – zadaci.
  5. Tipovi nasleđivanja osobina – zadaci.
  6. Rodoslovi – zadaci.
  7. Izrada i analiza rodoslova porodice učenika.
  8. Humani kariogram (izrada kariograma od fotografisanih humanih mitotičkih hromozoma).
  9. Populaciona genetika – Hardi-Vajnbergov princip – zadaci.
  10. Projektna aktivnost: timski istraživački rad vezan za problematiku ugrožavanja neposredne životne sredine uz poštovanje principa održivog razvoja.

 

PSIHOLOGIJA

Cilj učenja Psihologije je da učenik ovlada znanjima, razvije veštine i formira stavove koji će mu omogućiti da bolje razume složenost, raznovrsnost i razvojne aspekte psihičkog funkcionisanja ljudi u bio-socio-kulturnom kontekstu, da poveća kapacitet suočavanja sa izazovima adolescentskog doba i preuzme odgovornost za očuvanje mentalnog zdravlja, funkcionisanje u zajednici i nastavak školovanja.

Razred Drugi
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 4 časa

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEMA i

ključni pojmovi sadržaja programa

– Pravilno koristi osnovne pojmove koji se odnose na saznajne, emocionalne i motivacione aspekte ličnosti;

– pravi vezu između psihologije kao nauke i drugih nauka, umetnosti i kulture;

– prepozna različite oblasti primene psiholoških saznanja kao i životne situacije u kojima se ljudi obraćaju psihologu za pomoć;

– na datom primeru psihološkog istraživanja odredi koje su metode i tehnike korišćene;

– razlikuje naučni od laičkog pristupa psihološkim pitanjima i kritički se odnosi prema tekstovima i pseudotestovima u medijima;

– psihički život osobe posmatra kao celinu međusobno povezanih procesa, osobina i stanja čiji se razvoj odvija tokom celog života i kao jedinstvo psihičkog i telesnog funkcionisanja;

– argumentovano diskutuje o uticaju nasleđa, sredine i lične aktivnosti na razvoj ličnosti;

– koristeći stečena psihološka saznanja, prepoznaje emocije i motive sopstvenog ponašanja, ponašanja drugih i likova iz književnosti i filmova;

– u učenju koristi strategije i tehnike uspešnog učenja i pamćenja;

– prepoznaje uzroke frustracija i unutrašnjih konflikata, u svojim reakcijama pokazuje preferenciju da ih konstruktivno rešava i na primerima prepoznaje mehanizme odbrane;

– opiše najvažnije psihološke karakteristike adolescentskog doba, prepozna i kritički se odnosi prema najčešćim problemima i rizičnim ponašanjima adolescenata;

– argumentuje značaj očuvanja mentalnog zdravlja, prevencije mentalnih poremećaja i pokazuje pozitivni stav prema zdravim stilovima življenja;

– razlikuje oblike i vrste socijalnog učenja na primerima;

– uvažava različitost među ljudima, rodnu ravnopravnost, poštuje ljudska prava i izražava negativan stav prema bilo kom obliku nasilja;

– razlikuje osnovne vrste mentalnih poremećaja i opisuje karakteristike najčešćih mentalnih poremećaja adolescenata;

– u komunikaciji uzima u obzir mogućnost grešaka pri opažanju drugih ljudi i time predupređuje moguće konflikte;

– navede primere prosocijalnog, asertivnog ponašanja i altruizma iz svog iskustva i ponašanja drugih ljudi;

– opiše kontekst nastanka najvažnijih teorija ličnosti, njihove osnovne karakteristike, predstavnike i uticaj;

– prepozna i kritički razmatra primere predrasuda, stereotipa, diskriminacije, konformizma, nasilničkog ponašanja i izražava spremnost da reaguje;

– navede primere i karakteristike različitih grupa, grupnih odnosa i tipova rukovođenja, primenjuje pravila saradnje u timskom radu poštujući različitost članova;

– prepozna i kritički razmatra primere upotrebe i zloupotrebe psihologije u medijima, politici, marketingu i na društvenim mrežama;

– u diskusiji pokazuje veštinu aktivnog slušanja, iznosi svoj stav zasnovan na argumentima, komunicira na konstruktivan način;

– prihvati ulogu ispitanika u psihološkim istraživanjima isključivo na bazi dobrovoljnosti, informisanosti o svrsi i procedurama istraživanja i garancije da dobijeni podaci neće biti zloupotrebljeni.

PSIHOLOGIJA KAO NAUKA I PRAKSA

Predmet i discipline psihologije.

Psihologija i druge nauke, umetnost i kultura.

Metode i tehnike psiholoških istraživanja.

Upotreba i zloupotreba psihologije.

LIČNOST KAO JEDINSTVO PSIHOLOŠKIH PROCESA, OSOBINA I STANjA

Ličnost

Pojam i struktura, temperament, identitet. Teorije ličnosti.

Osobine, procesi i stanja

Saznajni aspekt: pažnja, opažanje, učenje, pamćenje i zaboravljanje, mišljenje, inteligencija.

Emocionalni aspekt: osećanja.

Motivacioni aspekt:potrebe, vrednosti, stavovi i interesovanja.

Izmenjena stanja svesti.

Razvoj

Organske osnove psihičkog života.

Činioci razvoja: nasleđe, lična aktivnost i društveni činioci.

Razvoj saznajnog, emocionalnog i motivacionog aspekta ličnosti.

Karakteristike adolescentskog perioda u razvoju ličnosti.

Mentalno zdravlje

Pojam i značaj.

Frustracije i konflikti. Odbrambeni mehanizmi.

Stres i mehanizmi prevladavanja.

Mentalni poremećaji – pojam, uzroci, vrste i oblici pomoći.

Psihološki problemi adolescenata.

Prevencija.

OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI

Socijalizacija

Pojam, funkcija i faktori.

Oblici i vrste socijalnog učenja.

Socijalne veštine.

Socijalni život adolescenta.

Prosocijalno i asocijalno ponašanje.

Pojam, vrste nasilja i faktori koji doprinose nasilnom ponašanju. Karakteristike nasilnog ponašanja i osoba koje trpe nasilje. Reagovanje na nasilje.

Komunikacija

Verbalna i neverbalna komunikacija. Uslovi uspešne komunikacije. Socijalna percepcija i greške u opažanju osoba.

Interpersonalni konflikti i njihovo rešavanje.

Empatija. Asertivnost.

Društvene grupe

Pojam i vrste. Dinamika grupe. Odnosi u grupi. Konformizam. Odupiranje grupnom pritisku. Rukovođenje grupom.

Stereotipi, predrasude, diskriminacija.

Ljudi u masi.

 

LIKOVNA KULTURA

Cilj nastave predmeta Likovna kultura je unapređivanje likovne pismenosti i estetskih kriterijuma, osposobljavanje za uspešnu vizuelnu i verbalnu komunikaciju.

III razred
(1 čas nedeljno, 3
7 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I Celina

  1. a) Opšti pojmovi

Šta je umetnost. Umetnost u prostoru, umetnost u vremenu. Umetnost i priroda. Umetnost i društvo.

  1. b) Samostalno likovno izražavanje

Linija kao element umetničkog izraza. Boja kao sredstvo slikarskog oblikovanja. Trodimenzionalno oblikovanje.

  1. v) Umetničko nasleđe

Pojava umetničkog stvaranja. Praistorijski spomenici na teritoriji Srbije.

Umetnost starog Istoka.

Razvoj umetnosti u Grčkoj. Najznačajnija ostvarenja i vodeći umetnici.

Umetnost starog Rima. Antički spomenici u Srbiji. Pojava hrišćanske umetnosti. Vizantijska umetnost. Islamska umetnost.

II Celina

  1. a) Opšti pojmovi

Perspektiva: inverzna, linearna, vazdušna.

  1. Umetničko nasleđe

Srednjevekovna umetnost zapadne Evrope.

Srpska srednjovekovna umetnost: Raška škola, Srpska srednjovekovna umetnost od 1300–1371. god. i Moravska škola (izbor spomenika po arhitekturi i živopisu).

Rana i visoka renesansa u Italiji. Vodeći predstavnici i njihova dela.

  1. v) Samostalno likovno izražavanje. Prostor. Perspektiva.

III Celina

  1. a) Opšti pojmovi

Svetlo i senka kao elementi slikarskog i skulptorskog oblikovanja.

  1. Samostalno likovno izražavanje. Svetlinski odnosi. Boja.
  2. v) Umetničko nasleđe

Barokna umetnost – opšte odlike i vodeći umetnici baroka (Bernini, Karavađo, Velaskez, Rubens, Rembrant). Umetnost 19. veka (neoklasicizam, romantizam i realizam) u Evropi i Srbiji i vodeći predstavnici (David, Engr, Žeriko, Delakroa, Rid, Tarner, Kurbe; Katarina Ivanović, Đura Jakšić, Novak Radonić, Paja Jovanović, Uroš Predić i Đorđe Krstić).

IV Celina

  1. a) Opšti pojmovi

Novi oblici izražavanja u umetnosti.

  1. b) Umetničko nasleđe

Pravci u umetnosti krajem 19. veka: impresionizam i postimpresionizam. Umetnost prve polovine 20. veka: opšte odlike, najpoznatiji pravci i pojave. Tendencije u umetnosti druge polovine 20. veka.

  1. v) Samostalno likovno izražavanje.

Kompozicija (Komponovanje objekata u određenom prostoru s obzirom na namenu). Fotografija. Film – pokretna slika.

 

SOCIOLOGIJA

Cilj učenja Sociologije je da kroz ovladavanje osnovnim sociološkim pojmovima, teorijama, konceptima i principima, osposobi učenike da razumeju složenost i raznovrsnost funkcionisanja društva na lokalnom i globalnom nivou, faktore koji deluju u društvu i njihovu međuzavisnost, radi razvijanja znanja, veština i stavova neophodnih za odgovorno i uspešno učešće u društvenom životu, kritičko i konstruktivno promišljanje o odnosu pojedinca, institucija i društva, o problemima savremenog globalnog i srpskog društva, načinima na koji oni nastaju i kako se mogu rešavati.

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 66 časova

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEME i

ključni pojmovi sadržaja programa

– objasni pojam društva, društvenih pojava i društvenog determinizma;

– koristi pravilno, u usmenom i pismenom izlaganju, osnovne sociološke pojmove;

– primenjuje osnovnu metodologiju u jednostavnom sociološkom istraživanju i rezultate prezentuje u usmenom, pisanom, ili digitalnom obliku;

– uvažava individualne, društvene i kulturne različitosti;

– objasni pojam i značaj običajnih i moralnih normi;

– definiše pojmove društvene strukture i društvenog sistema i razlikuje njihove elemente;

– prepoznaje, na datim primerima, vrste društvenog raslojavanja;

– procenjuje značaj otvorenosti društva za društveni razvoj;

– prepoznaje pojam i vrste socijalne stratifikacije i, na konkretnim primerima, uzroke i posledice društvenih nejednakosti i siromaštva;

– kritički procenjuje različite aspekte globalizacije;

– obrazloži dobre i loše strane ekspanzije informacionih tehnologija;

– analizira stanje u srpskom tranzicijskom društvu i prepoznaje prednosti i nedostatke tranzicije u svojoj lokalnoj sredini;

– uporedi i analizira demografska kretanja u savremenom svetu i Srbiji;

– identifikuje fenomen migracija i izbeglištvo kao stalan globalni proces;

– izdvoji glavne uzroke ekoloških problema;

– zauzima aktivan stav u odnosu na lokalne i globalne ekološke probleme i pitanja održivog razvoja;

– identifikuje uzroke i posledice procesa urbanizacije;

– objasni pojam rada i podelu rada kao osnovnog fenomena ljudskog postojanja;

– prepoznaje ulogu ekonomskih institucija u savremenim društvima;

– opiše i interpretira pojmove politike, moći, države i izdvoji glavne tipove političkih aktera i poredaka;

– promoviše ideje vladavine prava i socijalne pravde;

– zalaže se za poštovanje principa ustavnosti i zakonitosti;

– kritički analizira dostignuća i manjkavosti demokratije i utvrdi važnost vladavine prava i pravne države;

– poveže pojam i funkcije ideologija sa konkretnim primerima, izvodeći zaključke o mogućim posledicama manipulacije;

– tumači svrhu i delovanje političkih partija, političkih pokreta i organizacija civilnog društva;

– argumentovano raspravlja o funkciji i uticaju mas-medija;

– prepozna mehanizme medijske manipulacije;

– razlikuje pojmove etnička zajednica, narod, nacija, nacionalne manjine;

– analizira vrste, uzroke i posledice nacionalizma;

– objasni pojam religije kao važnog oblika društvene svesti;

– navede osnovne odlike sekularnog društva;

– formuliše sociološko određenje porodice, njene istorijske oblike i funkcije;

– diskutuje o budućnosti porodice;

– prepozna uzroke i navede oblike devijantnog ponašanja;

– argumentovano diskutuje o uzrocima i oblicima rizičnog ponašanja mladih;

– diskutuje o položaju i problemima mladih u Srbiji.

ŠTA JE SOCIOLOGIJA

Različiti oblici saznanja o društvu

Naučni pogled na društvo

Hastanak i razvoj sociologije

Predmet sociologije

Različiti pristupi proučavanju društva

Sociološke teorije

Metod sociologije

Faze sociološkog istraživanja

Sociologija i svakodnevni život

POJEDINAC, KULTURA I DRUŠTVO

Biološki, psihološki i socijalni činioci društvenosti

Identitet

Rod, pol i seksualnost

Pojam i elementi kulture

Jezik i simboli

Norme i vrednosti

Socijalizacija

Običaj, moral i pravo

Supkulutura/kontrakultura

Vrste kulture

SISTEM I ORGANIZACIJA DRUŠTVA

Pojam društvenog sistema

Društvena uloga i položaj

Društvene grupe

Formalne i neformalne organizacije

Birokratske organizacije

Društvene institucije

DRUŠTVENA STRUKTURA

Sistemi stratifikacije

Klasno-slojna struktura

Društvena nejednakost

Siromaštvo

Društvena pokretljivost

Pokretljivost u Srbiji

DRUŠTVENA PROMENA I DRUŠTVENI SUKOBI

Istorijski tipovi društva

Uzroci promena

Teorije o promenama

Društveni pokreti

Sukobi – izvori i funkcije

Terorizam

GLOBALIZACIJA I TRANZICIJA

Dimenzije globalizacije

Debate o globalizaciji

Teorije o globalizaciji

Globalno rizično društvo

Globalno civilno društvo i ljudska prava

Fluidno društvo

Tranzicija

STANOVNIŠTVO I EKOLOŠKI PROBLEMI

Teorije o demografskim promenama

Savremene migracije

Izbeglištvo

Populaciona politika

Ekologija i ekološka kriza

Održivi razvoj

GRAD I NASELjA

Tipovi naselja

Nastanak i razvoj grada

Urbanizacija i problemi modernih gradova

Urbanizacija u Srbiji

Globalni gradovi

Gradovi budućnosti

  RAD I EKONOMSKI ASPEKTI DRUŠTVA

Pojam rada

Podela rada

Tehnologija i rad

Promene u organizaciji proizvodnje

Prekarijat

Tržište

Novac

Preduzetništvo

POLITIKA

Šta je politika

Moć, vlast, država (oblici vladavine)

Pravo i hijerarhija pravnih akata

Ustav kao jemstvo slobode

Obeležja pravne države i vladavine prava

Kultura ljudskih prava

Demokratija (suverenost, izbori, neposredna i predstavnička demokratija)

Akteri političog života (partije, interesne grupe, politički pokreti, javno mnjenje)

Politička kultura

Ideologije – pojam i vrste

MEDIJI I KOMUNIKACIJA

Novine, radio i televizija

Internet i društvene mreže

Teorije o medijima

Medijska pismenost

Medijski imperijalizam

NACIJE I NACIONALIZAM

Etnička grupa, nacija

Nacija kao kulturna i politička zajednica

Tipovi nacionalizma

Nacionalne manjine

RELIGIJA

Šta je religija

Funkcije religije

Monoteističke religije

Sekularizacija

Religijski fundamentalizam

Oživljavanje religija

PORODICA

Brak, porodica, domaćinstvo

Funkcije porodice

Feminističke teorije o porodici

Nasilje u porodici

Kriza braka i porodice?

Ljubav

DEVIJANTNOST

Devijantno ponašanje

Teorije o devijantnom ponašanju

Kriminal

Maloletnička delinkvencija

Oblici zavisnosti

MLADI U SAVREMENOM DRUŠTVU

Obrazovanje

Slobodno vreme

Društveni aktivizam

Komunikacija

Odnos između generacija

 

FILOZOFIJA

Cilj učenja Filozofije je da razvijanjem sposobnosti za sistematsko, samostalno, problemski intonirano, refleksivno, kreativno i kritičko mišljenje učenicima omogući i olakša misaono i vrednosno orijentisanje u savremenom svetu, da ih osnaži u formiranju sopstvenog pogleda na stvarnost i pruži im oslonac za promišljeno i odgovorno odlučivanje i delovanje.

Razred Četvrti
Nedeljni fond časova 2 časa
Godišnji fond časova 66 časova

 

ISHODI

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

TEME i

ključni pojmovi sadržaja programa

– formuliše filozofski relevantno pitanje i uoči filozofski problem u nekom tekstu ili fenomenu;

– objasni zbog čega nije moguće dati jedinstveno određenje toga šta je filozofija i čime se ona bavi;

– odredi mesto filozofije među oblicima duhovne kulture: mit, religija, nauka, umetnost;

– poredi karakteristike, domene i mogućnosti različitih izvora i tipova saznanja (čulnog, razumskog i umstvenog);

– u prihvatanju saznanja i uverenja prednost daje racionalnim razlozima u odnosu na druge autoritete (otkrovenje, tradicija, mišljenje većine);

– analizira primere upotrebe različitih metoda filozofskog ispitivanja: dijalektičke, analitičke, hermeneutičke i fenomenološke, i procenjuje njihovu specifičnost u odnosu na naučne metode;

– služi se metodama kritičkog čitanja teksta i stručnom terminologijom u artikulisanom prikazu neke filozofske pozicije;

– u komunikaciji sa drugima prezentuje, usmeno ili pismeno, i uz upotrebu odgovarajućih IKT sredstava, ideje i argumente na jasan, informativan i koherentan način, ne namećući ih drugima;

– situira rešenja filozofskih problema, debate i argumente u istorijski kontekst i određuje njihov uticaj na svetonazor određene epohe;

– prikaže na primerima karakteristične probleme pojedinih filozofskih disciplina (metafizika, epistemologija, logika, etika, estetika, politička filozofija);

ODREĐENjE FILOZOFIJE
Pojam filozofije

Osnovni filozofski problemi i discipline

Odnos filozofije i mita, religije, umetnosti i nauke

ANTIČKA FILOZOFIJA
Pitanje prapočetka

Problem bića, mnoštva i kretanja

Značaj suprotnosti za tumačenje prirode

Problem istine i privida (znanje, mnenje)

Retorika i dijalektika

Metafizička određenja stvarnosti

Znanje, dobro, vrlina

Problem idealnog društvenog poretka (pravednost)

Pitanje individualne sreće

SREDNjOVEKOVNA FILOZOFIJA
Uloga filozofije u formiranju hrišćanskog učenja

Odnos vere i razuma – kontinuitet i diskontinuitet s antičkom filozofijom

Platonovska i aristotelovska tradicija u filozofiji srednjeg veka (problem univerzalija, dokazi o postojanju boga, sholastika, renesansa)

– interpretira probleme, autorske opuse i teorije koji su reprezentativni za istorijski razvoj filozofije;

– procenjuje značaj različitih metafizičkih i epistemoloških shvatanja za formiranje modernog naučnog pristupa izučavanju prirode, čoveka i društva;

– koristi ideje filozofski utemeljenog umeća življenja (npr. antičkih koncepcija umerenosti i eudajmonije) da koncipira, praktikuje i promoviše zdrav i ekološki stil života;

– prepoznaje i izbegava simplifikacije, predrasude, stereotipije i uobičajene sofizme u argumentaciji;

– argumentovano raspravlja o pitanjima kulturnih i društvenih vrednosti i ideoloških orijentacija u savremenom društvu;

– u diskusiji razlikuje pretpostavke i karakter saznajnog, moralnog i estetskog rasuđivanja, i u raspravi o vrednostima respektuje principe konzistentnog logičkog mišljenja, korektnog argumentovanja i osnovne etičke vrednosti;

– izvodi praktične implikacije određene vrednosne pozicije i procenjuje njenu relevantnost ili univerzalno važenje nekog etičkog principa u svakodnevnom kontekstu;

– formuliše (na podsticaj filozofske lektire) vlastito stanovište o određenom vrednosnom pitanju u tolerantnoj raspravi sa drugima ili u argumentovanom pisanom prikazu (eseju);

– rasuđuje o ključnim dimenzijama i ciljevima naučnog znanja.

FILOZOFIJA NOVOG DOBA

Shvatanje čoveka, prirode i društva u renesansnoj i novovekovnoj filozofiji

Novi koncept nauke i znanja – rođenje moderne nauke (naučna metoda)

Problem supstancije

Pitanje pouzdanog izvora saznanja (empirizam – racionalizam)

Granice saznanja – Kantova kritika saznajnih moći

Načela razuma u pravu i politici (prosvećenost, liberalizam)

Um i sloboda (Kant)

Od transcendentalnog ka apsolutnom subjektu

Umna sinteza stvarnosti (spekulativni idealizam, marksizam)

SAVREMENA FILOZOFIJA
Kritika metafizike kao zajedničko polazište različitih pravaca u savremenoj filozofiji

Odnos prema nasleđu evropske racionalnosti

Egzistencija kao pitanje slobode izbora i odgovornosti

Odnos filozofije i nauke: pozitivizam, fenomenologija, kritički racionalizam

Jezička i logička analiza kao novi ključ filozofije: hermeneutika, filozofija jezika

Problemi savremene političke filozofije: demokratija, totalitarizam, kontrola i moć, društvena pravda

Primenjena etika kao filozofski pristup problemima savremenog sveta i svakodnevnog života

Skip to toolbar