Inspirisano radom Sperling i saradnika (2025), ovaj članak se fokusira na odgajanje dece koja razumeju principe veštačke inteligencije (AI), odnosno koja umeju da preispituju, stvaraju i inoviraju na odgovoran način.
Veštačka inteligencija (AI) već je deo svakodnevice dece – od preporuka na YouTube-u do pametnih asistenata – algoritmi utiču na to šta deca uče, gledaju, pa čak i u šta veruju. Pitanje više nije da li će AI oblikovati njihovu budućnost, već da li oni mogu da oblikuju AI.
Razumevanje veštačke inteligencije danas je jednako važno kao učenje čitanja u digitalnom dobu. Bez tog znanja, deca rizikuju da postanu pasivni korisnici tehnologije, umesto aktivni stvaraoci.
Tri ključna elementa pismenosti u oblasti veštačke inteligencije
- Razumevanje kako funkcioniše: podaci, algoritmi i mašinsko učenje.
- Kritičko razmišljanje: prepoznavanje pristrasnosti, rizika po privatnost i društvenih posledica.
- Kreativna upotreba: rešavanje problema, istraživanje ideja i odgovorno stvaranje.
Svaki od ovih stubova razvija veštine za ceo život, ne samo za programiranje. Oni uče decu da postavljaju pitanja i da inoviraju.
Izazov današnjice
Većina škola fokusira se na kako AI funkcioniše, ali ne i zašto je važna. Deca mogu da programiraju robote ili predviđaju rezultate, ali retko promišljaju o pravednosti, etici ili društvenim implikacijama. Nastava često deluje udaljeno od stvarnog života: predviđanje vremena u učionici nije isto što i razumevanje načina na koji algoritmi društvenih mreža oblikuju njihove vesti i stavove.
Deci je potreban kontekst da bi zaista shvatila uticaj veštačke inteligencije (AI) na svakodnevicu.
Zašto je kritičko razmišljanje ključno?
Odluke koje donosi veštačka inteligencija (AI) utiču na pravednost, privatnost i kreativnost.
AI u zdravstvu može biti pristrasna. Sistemi nadzora u školama mogu pratiti učenike bez jasnog objašnjenja. Generativna AI može podstaći kreativnost, ali i umanjiti originalnost ako se koristi bez promišljanja.
Deca moraju učiti da raspravljaju, preispituju i promišljaju — a ne samo da prihvataju ono što im AI prikazuje.
Učenje o AI kroz različite predmete
AI ne mora imati poseban predmet – može biti integrisana u svakodnevno učenje:
- Matematika: prepoznaj pristrasnost u skupovima podataka.
- Jezik: istraži upotrebu AI u pisanju i kreativnosti.
- Društvene nauke: sagledaj uticaj AI na izbore i tržište rada.
- Tehnologija: poveži programiranje sa etičkim dizajnom.
- Interaktivne igre, poput praćenja digitalnih tragova, čine nastavu zanimljivom i nezaboravnom.
Uloga roditelja
Roditelji mogu pomoći postavljanjem jednostavnih pitanja kod kuće:
„Kako je YouTube znao da ti se baš taj video dopada?“ ili „Može li AI da pogreši?“
Zajedničkim razgovorom o etici i funkcionisanju AI-ja, deca uče da AI nije magija — već alat koji su stvorili ljudi. Treba negovati radoznalost, razmišljanje i razumevanje.
Odgovornost društva
Škole i institucije moraju biti transparentne u vezi s tim koje AI alate koriste.
Obuke za nastavnike su od ključne važnosti.
Programi poput AI for K-12 pružaju smernice i resurse za edukatore.
Deci je potreban podržavajući ambijent u kojem mogu da uče, eksperimentišu i postavljaju pitanja.
Pogled u budućnost
Današnji učenici živeće u svetu u kojem veštačka inteligencija (AI) projektuje gradove, dijagnostikuje bolesti i odlučuje o zapošljavanju i kreditima.
Pismenost u oblasti AI više nije opcija – ona je neophodnost. Cilj je da se razviju promišljeni, kritički nastrojeni pojedinci koji će usmeravati AI u korist zajedničkog dobra.
Razumevanje veštačke inteligencije (AI) je ključ ka budućnosti u kojoj deca ne žive samo uz tehnologiju – već je i vode.
Referenca:
Sperling, K., Stenliden, L., Mannila, L., Hallström, J., Nordlöf, C., & Heintz, F. (2025). Perspectives on AI literacy in middle school classrooms: An integrative review. Postdigital Science and Education, 7(3), 719–749. https://doi.org/10.1007/s42438-025-00560-1
Autor: Minds Europe Institute