Ivana Ursić - psiholog

ŠTA TI KAŽEM DOK TE TAKO GLEDAM

Ne verbalna komunikacija

 

Jedna obična radna nedelja sa neuobičajenim radnim završetkom. Kolege i ja odlazimo na predavanje glumca beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, profesora scenskog pokreta, Marka Stojanovića na temu ne verbalne komunikacije. Mnogo smeha, pozitivnu atmosferu i korisne savete je ovaj duhoviti i šarmantni glumac podelio sa nama. A ja ću, u ovom tekstu, pokušati da neke informacije podelim sa vama.

Elem, svi možemo da pročitamo u literaturi da samo oko 20% informacija saznajemo od nekoga na osnovu toga šta taj neko govori, a čak 80% na osnovu onoga kako to neko čini, kako stoji, kako vas gleda, kako hoda, kako ne verbalno komunicira sa vama. Tako, već, na osnovu stiska nečije ruke, dok se upoznaje sa vama, možete mnogo da saznate o toj osobi. Ima onih koji toliko jako stisnu šaku (i ne puštaju) pokušavajući da vas „zarobe“ i pokažu svoju dominaciju. Još ako vam „blago“ zakrenu ruku tako da je njihova šaka odgore (a vi od siline stiska) morate svoju da okrenete na gore, teraju vas naprosto da „molite za oproštaj“ i ponizno se postavite prema njima. Ima i onih koji „ostave“ ruku u vašoj (kao da su je ukopali u vas) ili se rukuju sa pola dlana i moguće da poručuju kako nemaju čvrste stavove i veliko samopouzdanje. Brižni i empatični imaće potrebu da i levu ruku nežno oslone na vašu, iskazujući tako saosećajnost i podršku.

Takođe je važno i kako stojite dok pričate. Ispravite se i ravnotežu tela raspodelite ravnomerno na obe noge. Ispravite glavu, sa rukama koje slobodno gestikuliraju prateći verbalni sadržaj. Time ćete pokazati samopouzdanje i sigurnost u sebe i u ono što govorite. Ne držite ruke ispred sebe, spuštene sa preklopljenim dlanovima, kao da ste u „živom zidu“ ili se, upravo, branite od nekoga. Takođe, nije poželjno ni da ih držite iza leđa jer ćete ostavljati utisak nesigurnosti ili kao da nešto skrivate od drugih.

Pogled je vrlo važan. U komunikaciji, sagovornika gledamo direktno u oči. Ako vas, na primer, sagovornik gleda u usne, to može da znači tri stvari:

  1. Ili, među zubima, imate zelene ostatke hrane koje ste upravo konzumirali,
  2. Ili vam je sagovornik pomalo „nagluv“ pa mora da vam čita sa usana,
  3. Ili mu se mnogo sviđate (i zato ima neodoljivu želju da vas poljubi)

Mnoge stvari možemo saznati o nekom, samo na osnovu ne verbalne komunikacije. Evo, recimo, studentkinja je videla svog profesora na kraju hodnika i preko mase studenata se proteže, nametljivo maše i umilnim glasićem dobacuje: „Dobar dan, profesore!“ Je li polagala ispit ili tek treba da polaže? Da, naravno da ste ispravno zaključili. Na osnovu mimike, gestikulacije, načina na koji nešto radimo, ljudi svakodnevno donose zaključke o nama. Da li smo zaista srećni ili se samo pravimo da to jesmo; da li se bore smejalice pojavljuju i oko očiju ili samo oko usana u slučaju lažnog osmeha. Da li smo iskreni ili izbegavamo kontakt očima jer smo nesigurni, uplašeni ili imamo neki drugi razlog. Da li odobravamo nečije stavove ili prekrštenim rukama „govorimo“ da se „branimo“ od drugoga, da ne odobravamo nečije mišljenje ili želimo da budemo na distanci.

S obzirom da naše telo govori iskrenije i više od nas samih i teže ga je, za razliku od verbalnog sadržaja, kontrolisati, vrlo je važno kako ne verbalno komuniciramo i kakav utisak ostavljamo. Upravo zato, evo i jednog malog saveta: pre nego što bilo šta kažete sagovorniku, potrudite se da mu poklonite jedan lep i topao osmeh. Dovoljno, za dobar početak.