Naši maturanti

Pročitajte blog jedne mame našeg maturanta

Veliki pesnik Branko Radičević je napisao: „Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba; blago onom ko to ume, đačko doba da razume“.

Proletelo je đačko doba. I uvek je lepo, prelepo. A najlepši deo desio se u gimnaziji…

Postoji jedna gimnazija u Novom Sadu. Računarska gimnazija Smart. To je gimnazija koja nije obična, koja nije svakodnevna. Nju ne čine hladni zidovi, ni školske klupe, ni table, ni prozori. Nju čine fantastični ljudi koji u njoj rade, predivna deca koja je pohađaju. Čine je emocije i osećaji koje probudi u vama i u kojima vi uživate svakog dana skupa s vašim detetom ‒ dete vam se raduje odlasku u školu, i vi i on znate da je bezbedno, sigurno i na dobrom mestu, okruženo dobrim ljudima, toplim rečima i lepim bojama, ljudskošću…

Strepnja i strah u očima koji su prisutni na svakom početku, nestaju vrlo jednostavno, jer vi toplinom, brižnošću, i velikom profesionalnošću vrlo brzo i lako postajete deo te divne porodice Smart. Zajedno s vašim detetom učestvujete u svakom njegovom školskom danu, svakoj njegovoj aktivnosti, svakoj radosti, svakom uspehu i osmehu.

Ulagati u mladost i znanje je najlepša i najdragocenija stvar na svetu ‒ a oni sebe ulažu nesebično svakog trenutka. I u školi, i van nje, jednostavno vas zaraze tom željom za znanjem, samostalnošću, kreativnošću, zaraze vas pesničkom dušom da sledite svoje snove i verujete u sebe i da sebi postavite samo nebo kao granicu; uče vas da budete samostalni, kreativni, da shvatite da je znanje najveće bogatstvo na svetu i da vam to nikada niko ne može ukrasti; da cenite prijateljstvo, oslonac i podršku; da primate od drugih znanje i da drugima dajete to isto znanje… uče vas da budete čovek dostojan toga imena u njegovom punom značenju.

Dani i godine prolaze i od uplašenog deteta ispred mene sada stoji nasmejan mlad čovek, krupnih očiju svesnih sveta i realnosti oko sebe, bez straha i bojazni za svoju budućnost. On zna kako se stiče znanje, on zna to isto znanje da upotrebi i zna da ga prenese drugima, on se ne boji za svoje mesto pod suncem.

Večeras je bio Dan škole… Oči pune suza koje jedva zadržavam i emocije koje se nižu, sećanja na sva takmičenja, podršku, razgovore, zagrljaje, druženja. Svi su tu. Cela Smart porodica, ljudi koji je čine, deca koju su prisvojili, roditelji, prijatelji, poznanici, komšije… Svi su tu… Družimo se i ispraćamo maturante. Proletelo je četiri godine toliko brzo, suviše brzo. A meni žao što se rastanak primakao. Ja bih opet ponovo u tu školu. Ja bih ponovo u tu oazu prepunu znanja, radosti, kreativnosti i svakodnevnih osmeha koji se nesebično dele. Ja bih ponovo da me prime u zagrljaj svoje porodice i nikada da me ne puste.

Branko je bio u pravu, sve to postoji i ima ime ‒ Smart gimnazija.