Aktivnosti Novinarska sekcija Ostale sekcije Sekcije Školska 2019-2020 Vannastavne aktivnosti

Luka Ćurčić: „Ključ uspeha je u upornosti“

Uvek se radujemo kada nas posete naši bivši učenici, a posebno nam je drago da čujemo da su nastavili da nižu uspehe i posle naše gimnazije. Jedan takav učenik, Luka Ćurčić, pre tri godine bio je đak generacije, a danas je student treće godine FTN-a i osnivač firme Marble It, koja klijentima iz najrazličitijih sfera pruža programerske i konsultantske usluge. Pitali smo Luku kako je sve počelo i šta je potrebno za uspeh…

Kako je došlo do otvaranja tvoje prve firme?

Do otvaranja prve firme je došlo na početku četvrte godine srednje škole. Moj školski drug Radovan Dadasović i ja smo već uveliko radili na video igri „Soulless“, i odlučili smo da prodamo naš projekat jednoj kanadskoj kompaniji; samim tim je došlo, iz pravnog aspekta, otvaranje naše firme.

Kako je škola uticala na tvoje zanimanje?

Škola je u mnogim raznim faktorima uticala na moje zanimanje: imao sam veliko razumevanje od strane profesora i direktorke, puštali su nam da se bavimo našim interesovanjima kada su videli da smo ozbiljni u našim poslovima. Takođe, pružili su nam ogromno znanje koje može da se primeni u životu, bilo da su to principi programiranja, ili bilo šta drugo. Kontakti su činili isto veliku ulogu, vodili su nas u obilaske raznih firmi, u kojima smo čuli mnogo štošta u velikom spektru oblasti, mnogo ranije nego što se taj proces inače obavlja. Škola nas je na neki način naterala da se držimo naših zacrtanih ciljeva i na svemu tome sam veoma zahvalan.

Kako su tvoji roditelji reagovali na tvoja interesovanja, tvoje afinitete prema programiranju?

Moji roditelji su me od početka savetovali i podržavali me u svakom trenutku moje karijere, iako nisu bili mnogo upućeni u programerski posao, posebno razvijanje igrica, verovali su mi i pustili su me da stvaram.

Kako si se pronašao u pravljenju video-igara?

Generalno, programiranje je alatka uz koju je moguće ostvariti bilo koju ideju. U pravljenju video-igara se ispoljava velika količina umetnosti, poput muzike, izgleda (grafike), teksta, naracije, i sve se to sklapa u jedan zajednički projekat. To me je privuklo ovom zanimanju.

Kako se posao razvijao nakon školovanja?

Pri kraju školovanja sam se rastao sa svojim prijateljem Radovanom Dadasovićem sa kojim sam radio na svojoj video-igrici jer smo imali različita interesovanja i afinitete prema drugim stvarima. Nakon školovanja sam se bavio raznim projektima i startapima, ali je takođe došlo do prodaje moje video-igrice, koja je dotad bila u fazi mirovanja.

Čime se trenutno baviš?

Trenutno vodim svoju firmu koja se bavi outsorcingom – to je vršenje programerskog posla za klijente koji dolaze iz raznih sfera. Radimo uslužno programiranje u vidu rezervisanja timova programera koji će raditi za naše klijente, takođe radimo menadžment i konsalting našim klijentima. Međutim outsorcing mi pruža priliku da brzo raširim svoj biznisi i da ostvarim svoj glavni cilj, koji se odnosi na sticanje kapitala sa kojim ćemo raspolagati sa našim projektima i proizvodima.

Da li je bilo poteškoća u procesu otvaranja tvoje sadašnje firme i kako si ih prevazišao?

Naravno, bilo gde se može naleteti na poteškoće, pogotovo u otvaranju i pokretanju firme. Međutim, ja prepreke gledam na drugi način. Te poteškoće, ili ti izazovi su nova iskustva koja nadolaze sa otvaranjem nove firme. Sve se kretalo veoma brzo, ali vremenom se ti izazovi reše, naučiš da ih rešavaš i da se nosiš sa njima. Svaka poteškoća, kao na primer, balans škole i pravljenja ličnih projekata, je zapravo pozitivno iskustvo zato što se iz svega toga jako puno nauči.

Šta je po tvom mišljenju ključ za uspeh?

Po mom mišljenju je upornost ključ uspeha. Upornost je veoma važna iz razloga što većina ljudi odustane na početku, misleći da je neka ideja, zamisao, projekat prevelik zalogaj za njih, i takođe misle da je to „bespotrebno potrošeno vreme“ – što uopšte nije istina. To je zapravo pametno utrošeno vreme, pogotovo ako vreme trošite na nešto što vas zanima. Vremenom se stvori ljubav i strast prema onome što radite, samim tim se otvaraju mnoga vrata.

Šta bi preporučio nekome ko bi želeo da krene tvojim stopama? Da li bi neko našeg uzrasta mogao da počne da radi za tebe?

Uopšteno gledano, bilo da je to programiranje, outsorcing ili bilo šta drugo, bitna je želja za učenje i otvorenost prema sticanju novih iskustava i znanja. Realno je moguće da neko vašeg godišta krene da radi za mene zato što se sećam kako je meni bilo kada sam bio vašeg uzrasta; hteo sam da znam kako sve funkcioniše i želeo sam da radim. Dao bih naglasak na iskustvo, zato što svakim novim iskustvom smo bogatiji za poneku veštinu, i to se veoma ceni u današnjem svetu, koji se izuzetno brzo kreće. Bitno je pravilno predstavljanje, koje bih usko povezao sa iskustvom jer kada ljudi vide da ti zapravo znaš nečim dobro da se baviš, postoji velika šansa da će im se i dopasti vaš rad.

Tekst: Maoduš Pavle, I3