Maja Spasojević- programiranje i programski jezici

Gubitak vremena ili ne?

Prošla je godina već od kada sam prvi put došla u gimnaziju. Upoznavala sam se sa decom, prolazili smo zajedno kroz razne poteškoće ali i mnoge lepe stvari koje nosi ova profesija. Upoznavajući se sa decom saznala sam dosta stvari o njima, čime se bave, šta vole da rade u slobodno vreme…i ono što me je uvek čudilo, jeste činjenica da većina dece, ne računajući utrošeno vreme ,,učenja,, za časove programiranja, provode svoje slobodno vreme pred računarom igrajući igrice?! Umesto šetnje pored Dunava ili igranja fudbala sa društvom, većina bi pre izabrala sedenje u zagušljivoj prostoriji pred računarom provodeći sate i sate u virtualnom svetu.

Prolazak kroz školu me je, takođe, upoznao sa decom koja su svoja znanja o igrici unovčila i postigla velike uspehe. Zadivljujuće! Ali moram vam priznate da me je uplašilo višesatno stanje o kome sam pričala. Ova tema me je zainteresovala, te sam poželela da čujem i otkrijem na koji način sve ovo može da utiče na dečiji mozak.

Gubitak vremena ili ne?

Kao i kod svih modernih medija, kompjuterske igre su često prozivane kao razlog mnogih nezgoda i nevolja. Previše igranja računarskih igara aktivira iste delove mozga kako i droga – tvrde istraživanja poput onog sa berlinskog univerzitetske klinike sprovedeno na 165 povremenih i 15 intenzivnih igrača. Onima koji su se preterano igrali, slike video igara izazivale su puno jače reakcije u mozgu nego drugima. Sa druge strane, čini se da preterano igranje ne vodi u agresivnost, otkriva druga studija sprovedena na 7.000 igrača, a praćeni su podaci o agresivnosti i sklonosti nasilju. Kod 12 procenata ispitanika ustanovljeni je ponašanje koje se može opisati kao zavisnost, ali ništa nije upućivalo na to da ih je preterano igranje učinilo agresivnijim nego što su bili.

Ministarstvo prosvete i sporta Srbije saopštilo je da na osnovu brojnih zahteva zabrinutih roditelja, ne preporučuje mlađim maloletnicima igranje kompjuterskih igara u kojima su eksplicitne scene nasilja. Juergen Fritz, direktor istraživačke grupe “Učinci virtuelnih svetova” sa univerziteta u Kelnu smatra da veće probleme izaziva intenzivno igranje igara nego izbor igara sa nasilnom tematikom. Intenzivnim igranjem deca “ostaju u virtuelnom svetu” i po prekidu igre, a to im može stvoriti teškoće u društvenim kontaktima ili zanemarivanje školskih obaveza. Nemački naučnik međutim kaže da veliki broj problema sa intenzivnim igranjem vremenom nestaje sam od sebe – naročito kada se deca zaljube gde im igre postaju sve manje važne. Istraživanje sprovedeno u nemačkom univerzitetu Ahenu, na muškarcima starim od 18 do 26 godina, koji su u proseku dva sata dnevno igrali kompjuterske igre u kojoj su morali ubijati teroriste kako bi oslobodili taoce. Rezultati istraživanja su pokazali da se u njihovom mozgu događaju aktivnosti slične onima kod ljudi koji maštaju o agresivnom činu. Odnosno zaključeno je da osobe koje igraju agresivne igre već u sebi imaju dosta agresivnog.

 

Pozitivan uticaj kompjuterskih igara

Različita istraživanjima su dokazala da kompjuterske-igre imaju pozitivan uticaj na decu jer poboljšavaju refleksno pamćenje, razvijaju smisao za inicijativu, pristup i logiku. Kompjuterske igre omogućavaju navikavanje na nove tehnologije i načine komunikacije. Igranjem, deca stiču bolju koncentraciju i razvijaju pažnju, a mnogi psiholozi tvrde da igre upravo razvijaju inteligenciju jer je dete često prinuđeno da samo reši niz zanimljivih zadataka. Igre razvijaju i podstiču kreativnosti jer u igrama nema granice za maštu. Osim tih očiglednih uticaja, deca igrajući igre dolaze i do znanja. Kroz misije utemeljene na istorijskim činjenicama igrači su se učili o istoriji, i to lakše nego iz knjige, jer su oni sam učestvovali u radnji. Naravno, pozitivna strana igara je i ona za koju su izrađene, a to je zabava. Studija sprovedena u Beth Israel Medical Centru je pokazala da hirurzi koji najmanje 3 sata nedeljno provedu igrajući video-igre naprave 37% manje grešaka izvodeći laproskopske operacije. Ti hirurzi su bili i 27% brži od kolega koji ne igraju video-igre. To je objašnjeno da se prilikom igranja video-igara razvija koordinacija pokreta i vida koja se koristi u hirurgiji.

I koji bi bio zaključak?

Deca trebaju da se igraju ali u normalnim vremenskim intervalima. Ništa u životu ne treba raditi preterano. Igrice imaju I određene uticaje na zdravlje I na društveni život deteta. Ali ukoliko dete previše vremena provodi igrajući igrice, bez želje za druženjem van virtuelnog sveta, verovatno postoji neki dublji problem. Kažu istraživanja.