Marija Maleš - matematika

Istraživali smo….

Naletela sam u novinama slučajno na članak pod nazivom: Strah od matematike. Inače, prosečnom matematičaru je dovoljno samo da spomeneš reč „matematika“, u bilo kom kontekstu, i dobijaš njegovu punu pažnju u sekundi. To ilustruje i recimo, činjenica da čak i kada neki nepoznati, „tuđi“ đaci u busu pričaju o pismenom iz matematike, o profesoru, času ili zadatku ja „načuljim uši“ da bolje čujem. Suvišno je dakle, reći da me je članak zainteresovao. Odmah nakon pročitanog članka bacila sam se na „guglanje“ tog fenomena. Svi znamo da se fobija od zatvorenog prostora zove klaustrofobija. Većina takođe zna i da se fobija od paukova zove arahnofobija, od koje i lično pomalo „bolujem“. Manje poznata, ali i to postoji – fobija od klovnova zove se koulrofobija. Čula sam za svakakve fobije koje su u najmanju ruku čudne: strah od pataka, strah od dugačkih reči, strah od lepih žena… Ali strah od matematike??? Nikada mi takvo nešto ne bi moglo pasti na pamet.
Naravno, jako me zanimalo kako se to zove fobija od matematike, pa sam brzinski pročitala članak. U članku nije pisao tačan naziv. Zatim sam u google pretragu ukucala „math phobia“ i izašlo je, naravno, milion članaka na tu temu. Nekog zvučnog, posebnog, latisnkog naziva za ovu fobiju nema, osim „matematička anksioznost“. Iskreno, to me malo i razočaralo. Super bi baš bilo da se zove, recimo, trigonofobija (strah od trougla) ili kalkulofobija (strah od računanja).

Šalu na stranu, postoje ljudi koji od ovog problema ozbiljno pate. Još su naučnici utvrdili i da ljudi koji pate od ove fobije, imaju ozbiljne fizičke posledice prilikom izrade matematičkih zadataka. Povišen krvni pritisak, otežano disanje, blokada i zamagljenje u mozgu… Takođe, prilikom rešavanja zadataka aktiviraju se iste nervne oblasti u mozgu koje se aktiviraju onda kada postoji fizička pretnja ili telesna povreda i bol.

Srbija inače spada u sam vrh liste zemalja u kojoj đaci „strahuju“ od matematike. Matematika je među našim đacima ocenjena kao najomraženiji predmet i to sa ubedljivim vođstvom (čak 42% đaka kaže da najmanje voli matematiku), dok za njom kao najmanje omiljenom ide hemija sa samo 8% glasova.

Ono što je interesantno je činjenica da matematika takođe spada i u najomiljenije predmete među srpskim đacima (čak 14%), odmah iza pobedničkog fizičkog vaspitanja koje đaci najviše vole (njih 16%).

Upitani da li su u školi voleli matematiku, odrasli građani Srbije rekli su odlučno NE (53%), a sa da je odgovorilo samo skromnih 28% građana dok su ostali bili ravnodušni.

Pitam se u sebi zašto je to tako. Šta je to u matematici toliko posebno loše da izaziva strah i mržnju. Zašto ne geografija? Zašto ne engleski jezik? Pa svaki predmet mora da se uči…

Odlučila sam da sprovedem sopstveno mini istraživanje među svojim đacima. Interesovali su me njihovi stavovi o matematici. Zamolila sam ih ljubazno da mi popune kratku, anonimnu anketu. Rado su to prihvatili, jer ipak je to pet minuta časa matematike manje. Dakle pola zadatka manje. Možda i čitav zadatak. Odmah tu kreću učeničke kalkulacije. Što zvuči apsurdno, obzirom na navodni strah od matmatike i računanja.

Rezultati?

Među 51 ispitanim učenikom naše škole, 71% njih nema ama baš nikakav strah prema matematici i ja sam neopisivo srećna zbog toga. Ne želim da se moji đaci plaše matematike i da se osećaju ugroženo ili saterano u ćošak na mom času. Želim da im je ugodno dok rade matematiku. Strah od matematike vlada među njih 15%, ali verujem da to nije baš onaj dramatični strah opisan u naučnom istraživanju, već su to oni đaci kojima se recimo, znoje dlanovi dok rade kontrolni.

Upitani da li vole matematiku, njih 40% odgovorilo je potvrdno, dok je njih duplo manje odgovorilo odrično, 20%. Ostali su neodlučni: za njih matematika nije baš omiljen način zabave, ali može da prođe.

Ono što je važno jeste pozitivan stav o tome da je matematika korsina kao nauka. Njih čak 58% smatra matematiku veoma korisnom, dok samo 7% ne vidi korist od matematike. Ponosna sam na stavove svojih đaka 🙂

Što se tiče učenja matematike, rezultati su za mene poražavajući. Njih samo 16% reklo je da dosta kod kuće uči i vežba matematiku, dok njih 44% uči srednjim intezitetom, a preostalih 40% uči kampanjski. Doduše, bili smo i mi đaci, pa znamo kako je to. Nemojmo im zameriti, barem su bili iskreni 🙂

Zaključak?

Pa, i nije tako strašno kao što sam mislila 🙂 Šta mene briga „za neke tamo đake“ koji mrze matematiku, meni je bitno šta MOJI ĐACI misle. Osim ako „neki tamo đaci“ nisu oni koje prisluškujem u autobusu 🙂 Onda me ipak zanima 🙂