Engleski jezik

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

– razume osnovnu poruku kraćih izlaganja o poznatim temama u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor;

– razume informacije o relativno poznatim i bliskim sadržajima i jednostavna uputstva u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu;

– razume opšti smisao informativnih radijskih i televizijskih emisija o bliskim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor;

– razume osnovne elemente radnje u serijama i filmovima u kojima se obrađuju relativno bliske teme, oslanjajući se i na vizuelne elemente;

– razume suštinu iskaza (sa)govornika koji razgovaraju o bliskim temama, uz eventualna ponavljanja i pojašnjavanja;

– izvodi zaključke posle slušanja nepoznatog teksta u vezi sa vrstom teksta, brojem sagovornika, njihovim međusobnim odnosima i namerama, kao i u vezi sa opštim sadržajem;

– oslanjajući se na opšta znanja, iskustva i kontekst poruke, uviđa značenje njenih nepoznatih elemenata; pamti i kontekstualizuje bitne elemente poruke.

– razume kraće tekstove o konkretnim temama iz svakodnevnog života, kao i jezički prilagođene i adaptirane tekstove utemeljene na činjenicama, vezane za domene opštih interesovanja;

– razume osećanja, želje, potrebe iskazane u kraćim tekstovima;

– razume jednostavna uputstva i savetodavne tekstove, obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

– razume kraće literarne forme u kojima dominira konkretna, frekventna i poznata leksika (konkretna poezija, kratke priče, anegdote, skečevi, stripovi);

– pronalazi, izdvaja i razume u informativnom tekstu o poznatoj temi osnovnu poruku i suštinske informacije;

– identifikuje i razume relevantne informacije u pisanim prototipskim dokumentima (pismima, prospektima) i drugim nefikcionalnim tekstovima (novinskim vestima, reportažama i oglasima);

– prepoznaje osnovnu argumentaciju u jednostavnijim tekstovima (npr. novinskim kolumnama ili pismima čitalaca, kao i drugim vrstama komentara);

– naslućuje značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta.

– koristi ciljni jezik kao jezik komunikacije u obrazovnom kontekstu, prilagođavajući svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od dva do tri minuta;

– opisuje sebe i svoje okruženje, događaje u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti u svom okruženju i izvan njega;

– izražava svoje utiske i osećanja i obrazlaže mišljenje i stavove u vezi sa bliskim temama;

– opisuje događaje i saopštava sadržaj neke knjige ili filma, iznoseći svoje utiske i mišljenja;

– izlaže unapred pripremljenu kraću prezentaciju na određenu temu (iz domena ličnog interesovanja);

– ukazuje na značaj određenih iskaza i delova iskaza prigodnom gestikulacijom i mimikom ili naglašavanjem i intonacijom.

– opisuje osobe i događaje poštujući pravila koherentnosti (obima 100–120 reči);

– opisuje utiske, mišljenja i osećanja (obima 80–100 reči);

– piše beleške, poruke i lična pisma da bi tražio ili preneo relevantne informacije;

– rezimira pročitani/preslušani tekst o bliskim temama i iznosi sopstveno mišljenje o njemu;

– popunjava formulare, upitnike i različite obrasce u ličnom i obrazovnom domenu;

– piše kraća formalna pisma (pisma čitalaca, prijave za prakse, stipendije ili omladinske poslove);

– piše elektronske poruke, SMS poruke, učestvuje u diskusijama na blogu.

– prepoznaje i razume najčešće prisutne kulturne modele svakodnevnog života zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa elementima stranog jezika koji uči, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava;

– prepoznaje različite stilove komunikacije i najfrekventnija prateća paraverbalna i neverbalna sredstava (stepen formalnosti, ljubaznosti, kao i paraverbalna sredstva: gest, mimika, prostorni odnosi među govornicima, itd.);

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže);

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemalja čiji jezik uči.

– rezimira sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije;

– prenosi sadržaj pisanog ili usmenog teksta, prilagođavajući ga sagovorniku;

– koristi odgovarajuće kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer: prevodi ili prenosi sadržaj uz upotrebu opisa, parafraza i sl.;

– prevodi na maternji jezik sadržaj kraćeg teksta o poznatim temama.

Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:

i ključni pojmovi sadržaja programa

2.ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2.ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više sa/govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja uobrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi najavnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka, beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti kraćih monoloških i dijaloških izlaganja o poznatim i uzrasno primerenim temama, u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja ili usporeniji tempo govora;

– razume opšti smisao informativnih priloga (na internetu, radiju, televiziji) o poznatim ili bliskim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor uz odgovarajući broj ponavljanja;

– razume osnovne elemente sadržaja (aktere i njihove međusobne odnose, okolnosti radnje, zaplet i epilog…) u kraćim medijski podržanim audio i audio-vizuelnim formama (isečci audio-knjiga dijaloškog karaktera, radio-drama i drugih radijskih snimaka, kraćih filmova i serija; video spotovi, prilozi sa jutjuba itd.), u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume suštinu razmene informacija sagovornika koji razgovaraju o bliskim i poznatim temama, uz eventualna ponavljanja i pojašnjavanja;

– razume osnovne (suštinske) argumente, želje, potrebe i mišljenjâ sagovornika, ukoliko su izneta jednostavnim jezičkim sredstvima, umerenim tempom govora i uz eventualnu neverbalnu, paraverbalnu ili vizuelnu podršku;

– razume najopštiji sadržaj izlaganja u kojima se na uzrasno primeren način tematizuju opšte društvena pitanja;

– razume opšti smisao i određene prepoznatljive pojedinosti tekstova savremene muzike različitih žanrova;

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

– razume opšti sadržaj i dopunske informacije iz obaveštenja ili upozorenja na javnim mestima;

– razume jednostavnije opise događaja, namera, osećanja i interesovanja iz prepiske koju dobija (imejlovi, poruke, pisma);

– pronalazi i izdvaja relevantne informacije iz obaveštenja ili prospekata i reklamnih materijala;

– razume osnovnu nit argumentacije, čak i ukoliko ne razume sve detalje teksta;

– razume kraće tekstove na bliske, poznate i obrađivane društvene teme, prepoznaje najvažnije autorove stavove i zaključke;

– razume jednostavne književne tekstove različitih žanrova (poezija, proza, drama) u kojima se pojavljuju učestalije metafore;

– otkriva značenje nepoznatih reči u pisanom tekstu na osnovu poznatog konteksta i jezičkog predznanja;

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave između dvoje ili više sa/govornika u privatnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis) o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje, osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više sa/govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova, primenjujući odgovarajuće tehnike/vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

– opisuje osobe, radnju, mesto, doživljaj ili aktuelna dešavanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, koristeći poznate jezičke i van jezičke elemente;

– saopštava i interpretira najvažnije informacije sadržaja pisanih, ilustrovanih i usmenih tekstova na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente;

– saopštava i interpretira najvažnije informacije sadržaja kratkih emisija, video zapisa na teme predviđene nastavnim programom, koristeći poznate jezičke elemente;

– iznosi svoje mišljenje, izražava i obrazlaže stavove i reaguje na mišljenje i stavove drugih (dopadanje/nedopadanje itd.) koristeći poznate i jednostavne jezičke elemente;

– započinje i učestvuje u dijalogu i razmenjuje mišljenja i informacije u vezi sa svojim okruženjem i svakodnevnim situacijama;

– predstavlja ukratko rezultate samostalnog istraživanja na određenu temu;

– interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve;

– koristi intonaciju, ritam i visinu glasa u skladu sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna saradnja;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– piše beleške , poruke (imejlove, SMS poruke i sl.) da bi tražio ili preneo relevantne informacije koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava;

– rezimira pročitani/preslušani tekst o bliskim, poznatim i obrađivanim društvenim temama koristeći jednostavna jezička sredstva;

– piše o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– opisuje osobe i događaje poštujući pravila koherentnosti koristeći frekventne reči i izraze;

– piše o vlastitom iskustvu opisujući svoje utiske i osećanja, iznoseći mišljenja, planove i očekivanja, jednostavnim jezičkim sredstvima;

– pismeno izražavanje

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja

– leksika

i komunikativne

funkcije;

– IKT;

– poznaje pravila ponašanja, svakodnevne navike, sličnosti i razlike u kulturi svoje zemlje i zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– prepoznaje najčešće stereotipe u vezi sa kulturom svoje zemlje i zemalja čiji jezik uči;

– razlikuje osnovne oblike primerenog i neprimerenog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči (u odnosu na kategorije vremena, prostora i pokreta u komunikaciji, kao npr. tačnost, lični prostor, mimika i sl.);

– prepoznaje i koristi najfrekventnije registre i stilove u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije (elektronske poruke, SMS poruke, diskusije na blogu ili forumu, društvene mreže).

– interkulturnost

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

– u pisanom obliku rezimira na strukturisan način sadržaj kraćeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije;

– u usmenom obliku prenosi sadržaj pisanog ili usmenog teksta, prilagođavajući ga iskazanim ili pretpostavljenim potrebama sagovornika;

– koristi odgovarajuće kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer:

prenosi sadržaj uz upotrebu opisa, parafraza i sl.;

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/ sa stranog na maternji jezik;

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira, prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr. prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar.

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

Ključni pojmovi sadržaja programa

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2. ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2. ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više (sa)govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

2.ST.1.2.2. Pronalazi potrebne informacije u jednostavnim tekstovima (npr. oglasi, brošure, obaveštenja, kratke novinske vesti ).

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi na javnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge

pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili

upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

– razume opšti sadržaj i važnije pojedinosti monoloških izlaganja u vezi sa društveno relevantnim i uzrasno primerenim temama, ukoliko se koristi standardni jezik;

– razume opšti smisao i najvažnije pojedinosti informativnih priloga iz različitih medija o poznatim, društveno i uzrasno relevantnim temama, u kojima se koristi standardni govor;

– razume bitne elemente sadržaja u kraćim audio i audio-vizuelnim formama, u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume sadržaj i većinu tematski povezanih pojedinosti u tekstovima savremene muzike različitih žanrova, uz ponovljena slušanja i odgovarajuću pripremu.

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka,beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

SN

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i

obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave

između dvoje ili više (sa)govornika u privatnom, obrazovnom i javnom

kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u

obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro

strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis)

o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim

dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje,

osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

2.ST.2.3.7. Izlaže sadržaje i iznosi svoje mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o

raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova u vezi s temama vezanim za lična interesovanja;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti autentičnih, adaptiranih i neautentičnih dužih tekstova u vezi s bliskim temama;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti tekstova o manje poznatim temama, koje spadaju u širi spektar interesovanja;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova o različitim konkretnim i delimično apstraktnim temama;

– razume tekstove koji sadrže različita uputstva;

– razume kraće savremene književne tekstove različitih žanrova, primerene uzrastu.

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

– govori o poznatim temama i temama koje su iz domena njegovog interesovanja na koherentan način, primenjujući poznatu leksičku građu i jezičke strukture;

– prepričava neki događaj ili dešavanje i iznosi očekivanja u vezi sa tim;

– ukratko obrazlaže i objašnjava razloge događaja ili dešavanja;

– obrazlaže svoje mišljenje i reaguje na mišljenje drugih;

– izlaže pred publikom, na razumljiv način, unapred pripremljenu prezentaciju na poznate i odabrane teme uz pomoć vizuelnog podsticaja;

– tokom i posle prezentacije razume pitanja u vezi sa temom, odgovara na njih i pruža dodatna objašnjenja;

– učestvuje u dijalogu i razmenjuje mišljenja i informacije u vezi sa svojim okruženjem i svakodnevnim situacijama;

– interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve;

– koristi intonaciju, ritam i visinu glasa u skladu sa sopstvenom komunikativnom namerom i sa stepenom formalnosti govorne situacije;

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna komunikacija;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

piše tekstove o bliskim temama iz svog okruženja i područja interesovanja;

– piše kraće preglede/ sažetke knjiga, filmova, tv emisija i sl. koristeći jednostavne izraze;

– opisuje utiske, mišljenja, osećanja, ističe prednosti i mane neke pojave ili postupka;

– piše beleške, poruke (imejlove, sms poruke i sl.), detaljne izveštaje u kojima traži ili prenosi relevantne informacije;

– piše odgovore u kojima traži i prenosi relevantne informacije i objašnjenja koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše o vlastitom iskustvu, opisuje svoje utiske, planove i očekivanja iznoseći ličan stav i argumente;

– piše tekstove prema modelu, tumači i opisuje ilustracije, tabele, slike, grafikone, ističući relevantne detalje;

– piše neformalna pisma/mejlove/pozivnice i sl. koristeći se ustaljenim izrazima za odbijanje/prihvatanje poziva, izvinjenja i sl.;

– pismeno izražavanje;

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja;

– leksika i komunikativne funkcije;

– IKT;

1. Oblast jezičke veštine – SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa

složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više (sa)govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine – ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova,

primenjujući odgovarajuće tehnike/ vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine – GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim

razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više

sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira,

prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine – PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu

reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući

tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i

složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr.

prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

2.ST.3.5.4. Piše jasne, pregledne i razumljive tekstove, dosledno

primenjujući jezička pravila, pravila organizacije teksta i pravopisnu normu.

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar.

– objašnjava na jednostavan način tradicionalno shvaćene odlike vlastite kulture pripadnicima stranih kultura;

– objašnjava, na jednostavan način, tradicionalno shvaćene odlike kultura čiji jezik uči pripadnicima vlastite kulture;

– uviđa i razume da postupci učesnika u svakodnevnim komunikativnim situacijama mogu da budu protumačeni na različite načine;

– uviđa i razume postojanje kulturnog pluraliteta u svojoj zemlji i zemljama čiji jezik uči;

– reaguje adekvatno na najčešće oblike primerenog i neprimerenog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči, primenjujući obrasce ljubaznog ponašanja;

– koristi frekventnije registre u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– koristi na kreativan način ograničena znanja iz različitih jezika kako bi uspešno ostvario komunikativnu nameru;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije;

– interkulturnost;

– ekosistem;

– društveni sistem;

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

– prenosi opšti sadržaj iz tekstualnih izvora u kojima se iznose različiti stavovi, u pisanom obliku;

– prenosi, u usmenom obliku, sadržaj usmenog izlaganja ili pisanog teksta prilagođavajući registar i stil potrebama komunikativne situacije;

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji;

– posredovanje;

Po završetku razreda učenik će biti u stanju da:

Ključni pojmovi sadržaja programa

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2. ST.1.1.1. Razume kraće poruke, obaveštenja i uputstva koja se saopštavaju razgovetno i polako.

2. ST.1.1.2. Shvata smisao kraće spontane interakcije između dvoje ili više (sa)govornika u ličnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.3. Shvata opšti smisao informacije ili kraćih monoloških izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu.

2. ST.1.1.4. Shvata smisao prilagođenog audio i video zapisa u vezi s temama iz svakodnevnog života (standardni govor, razgovetni izgovor i spor ritam izlaganja).

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.1.2.1. Razume opšti smisao jednostavnih kraćih tekstova u vezi s bliskim temama, u kojima preovlađuju frekventne reči i internacionalizmi.

– razume opšti sadržaj i važnije pojedinosti monoloških izlaganja u vezi sa društveno relevantnim i uzrasno primerenim temama, ukoliko se koristi standardni jezik;

– razumevanje govora;

– komunikativna situacija;

– monološko i dijaloško izlaganje;

– standardni jezik;

– izgovor;

– informativni prilozi;

– razmena informacija;

– kultura i umetnost;

– IKT;

2.ST.1.2.3. Razume jednostavne lične poruke i pisma.

2.ST.1.2.4. Uočava potrebne detalje u tekstovima iz svakodnevnog života (natpisi na javnim mestima, uputstva o rukovanju, etikete na proizvodima, jelovnik i sl.).

2.ST.1.2.5. Razume kratke adaptirane odlomke književnih dela, i druge pojednostavljene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.1.3.1. Ume da ostvari društveni kontakt (npr. pozdravljanje, predstavljanje, zahvaljivanje).

2.ST.1.3.2. Izražava slaganje/neslaganje, predlaže, prihvata ili upućuje ponudu ili poziv.

2.ST.1.3.3. Traži i daje jednostavne informacije, u privatnom, javnom i obrazovnom kontekstu.

2.ST.1.3.4. Opisuje blisko okruženje (osobe, predmete, mesta, aktivnosti, događaje).

2.ST.1.3.5. Izlaže već pripremljenu kratku prezentaciju o bliskim temama.

2.ST.1.3.6. Prenosi ili interpretira kratke poruke, izjave, uputstva ili pitanja.

2.ST.1.3.7. Izlaže jednostavne, bliske sadržaje u vezi sa kulturom i tradicijom svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.1.4.1. Piše kratke beleške i jednostavne poruke (npr. izražava zahvalnost, izvinjenje, upozorenje).

2.ST.1.4.2. Piše privatno pismo o aspektima iz svakodnevnog života (npr. opisuje ljude, događaje, mesta, osećanja).

2.ST.1.4.3. Popunjava obrazac/upitnik, navodeći lične podatke, obrazovanje, interesovanja i sl.

2.ST.1.4.4. Piše jednostavne tekstove prema modelu, uz pomoć ilustracija, tabela, slika, grafikona, detaljnih uputstava.

2.ST.1.4.5. Prevodi ili interpretira informacije iz jednostavnih poruka, beležaka ili obrazaca.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.1.5.1. Koristi zadovoljavajući broj frekventnih reči i izraza koje mu omogućavaju izražavanje osnovnih komunikativnih funkcija u svakodnevnim situacijama.

2.ST.1.5.2. Sastavlja kratke, razumljive rečenice koristeći jednostavne jezičke strukture.

2.ST.1.5.3. Ima uglavnom jasan i razumljiv izgovor.

2.ST.1.5.4. Piše s odgovarajućom ortografskom tačnošću uobičajene reči koje koristi u govoru.

2.ST.1.5.5. Primenjuje osnovnu pravopisnu normu.

2.ST.1.5.6. Koristi neutralan jezički registar.

SN

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2.ST.2.1.1. Razume suštinu i bitne pojedinosti poruka, uputstava i obaveštenja o temama iz svakodnevnog života i delatnosti.

2.ST.2.1.2. Razume suštinu i bitne pojedinosti razgovora ili rasprave između dvoje ili više (sa)govornika u privatnom, obrazovnom i javnom kontekstu.

2.ST.2.1.3. Razume suštinu i bitne pojedinosti monološkog izlaganja u obrazovnom i javnom kontekstu ukoliko je izlaganje jasno i dobro strukturirano.

2.ST.2.1.4. Razume suštinu autentičnog tonskog zapisa (audio i video zapis) o poznatim temama, predstavljenih jasno i standardnim jezikom.

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.2.2.1. Razume opšti smisao i relevantne informacije u tekstovima o bliskim temama iz obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.2.2. Otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta koji mu je blizak.

2.ST.2.2.3. Razume opise događaja, osećanja i želja u ličnoj prepisci.

2.ST.2.2.4. Pronalazi potrebne informacije u uobičajenim pisanim dokumentima (npr. poslovna prepiska, prospekti, formulari).

2.ST.2.2.5. Pronalazi specifične pojedinosti u dužem tekstu sa pretežno složenim strukturama, u kome se iznose mišljenja, argumenti i kritike (npr. novinski članci i stručni tekstovi).

2.ST.2.2.6. Razume adaptirane književne tekstove i prilagođene tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.2.3.1. Započinje, vodi i završava jednostavan razgovor i uključuje se u diskusiju na teme kako od ličnog interesa, tako i one o svakodnevnom životu.

2.ST.2.3.2. Iznosi lični stav, uverenja, očekivanja, iskustva, planove kao i komentare o mišljenjima drugih učesnika u razgovoru.

2.ST.2.3.3. Razmenjuje, proverava, potvrđuje informacije o poznatim temama u formalnim situacijama (npr. u ustanovama i na javnim mestima).

2.ST.2.3.4. Opisuje ili prepričava stvarne ili izmišljene događaje, osećanja, iskustva.

2.ST.2.3.5. Izlaže već pripremljenu prezentaciju o temama iz svog okruženja ili struke.

2.ST.2.3.6. Izveštava o događaju, razgovoru ili sadržaju npr. knjige, filma i sl.

– razume bitne elemente sadržaja u kraćim audio i audio-vizuelnim formama, u kojima se obrađuju bliske, poznate i uzrasno primerene teme;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume opšti sadržaj i identifikuje važnije pojedinosti dijaloških formi u kojima učestvuje dvoje ili više govornika, ukoliko je reč o razmeni informacija, mišljenja i stavova na poznate i bliske teme iz svakodnevnog života, uz upotrebu standardnojezičkih elemenata i sporijeg ritma, uključujući eventualna ponavljanja i pojašnjenja;

– razume sadržaj i većinu tematski povezanih pojedinosti u tekstovima savremene muzike različitih žanrova, uz ponovljena slušanja i odgovarajuću pripremu;

– razume opšti sadržaj i najvažnije pojedinosti dužih tekstova o različitim konkretnim i apstraktnim temama;

– razume sadržaj različitih informativnih tekstova;

– razume duže savremene književne tekstove različitih žanrova, primerene uzrastu;

– razumevanje pročitanog teksta;

– vrste tekstova;

– izdvajanje poruke i suštinskih informacija;

– prepoznavanje osnovne argumentacije;

– nepoznate reči;

– IKT;

– govori o određenim tematskim oblastima na metodičan/sistematičan način, naglašavajući važne elemente i značajne detalje;

– opširno opisuje ili izlaže na temu iz šireg okruženja i domena interesovanja, koristeći dodatna obrazloženja;

– u interakciji sa sagovornikom iskazuje i brani svoje ideje i mišljenja o aktuelnim dešavanjima uz objašnjenja, argumentaciju i komentare;

– izlaže svoj stav i podržava prednosti i/ili ističe mane različitih opcija;

– brani i zastupa svoj stav i izražava slaganje i/ili neslaganje sa sagovornikom;

– usmeno izražavanje;

– neformalni razgovor;

– formalna diskusija;

– funkcionalna komunikacija;

– intervjuisanje;

– intonacija;

– dijalog;

– diskusija;

– piše preglede/ sažetke knjiga, filmova, tv emisija i dr;

– piše tekst primenjujući pravila pravopisa i interpunkcije, povezujući sve delove teksta u smislenu celinu;

– opisuje stvarne i zamišljene događaje, utiske, mišljenja, osećanja;

– ističe prednosti i mane neke pojave ili postupka;

– sažima, prepričava i sistematizuje sadržaje i informacije iz složenijih tekstova;

– piše izveštaje u kojima traži ili prenosi relevantne informacije i objašnjenja, koristeći standardne formule pisanog izražavanja;

– piše o vlastitom iskustvu, opisuje svoje utiske, planove i očekivanja, iznoseći ličan stav i argumente i procenjujujući drugačije stavove i ideje;

– pismeno izražavanje;

– vrste teksta;

– opisivanje;

– standardne formule pisanog izražavanja;

– leksika i komunikativne funkcije;

– IKT;

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.2.4.1. Piše beleške ili odgovara na poruke, ističući bitne detalje.

2.ST.2.4.2. U privatnoj prepisci, traži ili prenosi informacije, iznosi lični stav i argumente.

2.ST.2.4.3. Piše, prema uputstvu, deskriptivne i narativne tekstove o raznovrsnim temama iz oblasti ličnih interesovanja i iskustava.

2.ST.2.4.4. Piše kratke, jednostavne eseje o različitim temama iz ličnog iskustva, privatnog, obrazovnog i javnog konteksta.

2.ST.2.4.5. Piše izveštaj ili prosleđuje vesti (prevodi, interpretira, rezimira, sažima) u vezi sa kratkim i/ili jednostavnim tekstom iz poznatih oblasti koji čita ili sluša.

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.2.5.1. Koristi reči i izraze koji mu omogućavaju uspešnu komunikaciju u predvidivim/svakodnevnim situacijama, aktuelnim događajima i sl.

2.ST.2.5.2. Pravilno razume i koristi veći broj složenijih jezičkih struktura.

2.ST.2.5.3. Ima sasvim razumljiv izgovor.

2.ST.2.5.4. Piše pregledan i razumljiv tekst u kome su pravopis, interpunkcija i organizacija uglavnom dobri.

2.ST.2.5.5. Prepoznaje formalni i neformalni registar; poznaje pravila ponašanja i razlike u kulturi, običajima i verovanjima svoje zemlje i zemlje čiji jezik uči.

NN

1. Oblast jezičke veštine − SLUŠANjE

2.ST.3.1.1. Razume pojedinosti značajne za razgovor ili raspravu sa složenom argumentacijom u kojoj se iznose lični stavovi jednog ili više (sa)govornika, u privatnom, obrazovnom, javnom i profesionalnom kontekstu.

2.ST.3.1.2. Razume prezentaciju ili predavanje sa složenom argumentacijom uz pomoć propratnog materijala.

2.ST.3.1.3. Razume autentični audio i video zapis u kome se iznose stavovi na teme iz društvenog ili profesionalnog života.

2. Oblast jezičke veštine − ČITANjE

2.ST.3.2.1. Prepoznaje temu i shvata sadržaj raznovrsnih tekstova, primenjujući odgovarajuće tehnike/vrste čitanja.

2.ST.3.2.2. Iz različitih pisanih izvora, uz odgovarajuću tehniku čitanja, dolazi do potrebnih informacija iz oblasti ličnog interesovanja.

2.ST.3.2.3. Razume formalnu korespondenciju u vezi sa strukom ili ličnim interesovanjima.

2.ST.3.2.4. Razume opšti smisao i pojedinosti u stručnim tekstovima na osnovu sopstvenog predznanja (npr. specijalizovani članci, priručnici, složena uputstva).

2.ST.3.2.5. Razume sadržaj izveštaja i/ili članka o konkretnim ili apstraktnim temama u kome autor iznosi naročite stavove i gledišta.

2.ST.3.2.6. Razume odlomke originalnih književnih dela i tekstove koji se odnose na civilizacijske tekovine, kulturu i običaje svog i drugih naroda.

3. Oblast jezičke veštine − GOVOR

2.ST.3.3.1. Aktivno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima/diskusijama o opštim i stručnim temama, s jednim ili više sagovornika.

2.ST.3.3.2. Razmenjuje stavove i mišljenja uz iznošenje detaljnih objašnjenja, argumenata i komentara.

2.ST.3.3.3. Metodično i jasno izlaže o raznovrsnim temama; objašnjava svoje stanovište iznoseći prednosti i nedostatke različitih tačaka gledišta i odgovara na pitanja slušalaca.

2.ST.3.3.4. Izveštava o informacijama iz npr. novinskog članka, dokumentarnog programa, diskusija, izlaganja i vesti (prepričava, rezimira, prevodi).

2.ST.3.3.5. Upoređuje stavove i monološki izražava mišljenje u vezi sa kulturom, tradicijom i običajima svog i drugih naroda.

4. Oblast jezičke veštine − PISANjE

2.ST.3.4.1. Piše neformalna pisma u kojima izražava vlastitu emotivnu reakciju, naglašavajući detalje nekog događaja ili iskustva i komentarišući tuđe stavove.

2.ST.3.4.2. Piše poslovna i druga formalna pisma različitog sadržaja za lične potrebe i potrebe struke.

2.ST.3.4.3. Piše deskriptivni ili narativni tekst o stvarnim ili izmišljenim događajima.

2.ST.3.4.4. Piše eseje, koristeći informacije iz različitih izvora i nudi argumentovana rešenja u vezi s određenim pitanjima; jasno i detaljno iskazuje stav, osećanje, mišljenje ili reakciju.

2.ST.3.4.5. Piše izveštaj/prevodi sadržaje i informacije iz dužih i složenijih tekstova iz različitih oblasti koje čita ili sluša (npr. prepričava, opisuje, sistematizuje i sl.).

5. Oblast ZNANjE O JEZIKU

2.ST.3.5.1. Razume i koristi raznovrstan repertoar reči, izraza i idioma, koji mu omogućavaju da se izražava jasno, tečno, precizno i detaljno.

2.ST.3.5.2. Razume celokupni repertoar gramatičkih struktura i aktivno koristi sve uobičajene gramatičke strukture.

2.ST.3.5.3. Ima jasan i prirodan izgovor i intonaciju.

– piše formalna i neformalna pisma/mejlove/pozivnice, koristeći se ustaljenim izrazima za odbijanje/prihvatanje poziva, upućivanje izvinjenja;

– objašnjava i kritički analizira mogući uzrok nesporazuma u interpersonalnoj i interkulturnoj komunikaciji;

– procenjuje kako vlastita i tuđa uverenja i vrednosti utiču na način na koji se opažaju i razumeju drugi ljudi i kulture;

– diskutuje argumentovano o kulturnoj uslovljenosti ponašanja zbog koje su različiti fenomeni opaženi kao uobičajeni, odnosno čudni, kao npr. različiti obrasci ponašanja, navike u ishrani i sl;

– reaguje adekvatno na najčešće oblike primerenog i neprimerenog verbalnog ponašanja u kontekstu kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči, primenjujući obrasce ljubaznog ponašanja;

– koristi frekventne registre u komunikaciji na stranom jeziku u skladu sa stepenom formalnosti komunikativne situacije;

– istražuje različite aspekte kultura zemlje/ zemalja čiji jezik uči u okviru svojih interesovanja;

– koristi savremene vidove komunikacije u otkrivanju kulture zemlje/ zemalja čiji jezik uči;

– koristi znanje stranog jezika u različitim vidovima realne komunikacije.

– interkulturnost;

– ekosistem;

– društveni sistem;

– pravila ponašanja;

– stereotipi;

– stilovi u komunikaciji na stranom jeziku;

– IKT;

– prenosi sadržaj iz tekstualnih izvora u kojima se iznose različiti stavovi i argumenti, u pisanom obliku;

– prenosi, u usmenom obliku, sadržaj pisanog teksta ili usmenog izlaganja, uz iznošenje sopstvenog tumačenja i stava;

– posreduje u neformalnoj usmenoj interakciji uz prenošenje i tumačenje različitih, kulturno uslovljenih vrednosti i stavova;

– strategije prenošenja poruke sa maternjeg na strani jezik/sa stranog na maternji;

– posredovanje;

2.ST.3.5.5. Poznaje i adekvatno koristi formalni i neformalni jezički registar