Сабирају се утисци….Нема човека а да се, без обзира на то колико година има, не сећа неких догађаја или анегдота са екскурзије. Или шта су видели, куда прошли….
Наши ученици су провели неколико дана на екскурзији. Верујем да су били усхићени и да су се радовали. И дан по доласку још увек им је пажња расута. Разумем их. Пуно је то догађаја, прелепих места, лепих прича, дружења.
На моје питање како су се провели сви одговарају: „Одлично“! Ни не сумњам, посетили су лепа места, лепо се дружили, што је њима и најважније. Али чињеница да су понешто и запамтили из историје, географије, можда из неког другог предмета ме је посебно обрадовала. Испричаше ми о Лудвигу III, баварском краљу који је напаравио раскошан дворац у коме је провео само 9 дана. Сазнадох и ја понешто!
Посебно ме је обрадовала чињеница када ми је неколико ученика рекло да када су видели леднике у Алпима и ледничка језера, одмах су се сетили професорице географије.
Кажу да када су видели језеро Химзе и нека друга језера у Алпима да су прокоментарисали да су то „горске очи“ (тако се другачије називају ледничка језера).
И наравно, они су све то сликали и показали ми фотографије уз коментар:“Сада ћете моћи и наше фотографије да ставите у презентације када будете говрили о ледницима.“
И није истина да децу не занима ништа када оду на екскурзију осим да се добро проведу. Има и оних који се присете неких чињеница о којима наставници причају. А то нам је и циљ. Док год има таквих ученика који вам дођу са причом да су се сетили нечега о чему се говорило на часовима, без обзира о којим предметима се ради, можемо бити сигурни да наш рад има смисла.
A деца ће још дуго да препричавају догађаје, да се присећају свега што су видели и доживели до неке следеће екскурзије која ће донети неке нове приче.